Анализа јавних финансија – И квартал 2014

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Буџет Црне Горе са државним фондовима (Фондом пензијског и инвалидског осигурања, Фондом здравственог осигурања, Фондом за обештећење, Заводом за запошљавање и Фондом рада) и буџети локалне самоуправе (Пријестоница Цетиње, Главни град Подгорица и 19 општина) представљају структуру јавних финансија. Централни буџет Црне Горе чине око 90% јавних финансија, док се преосталих 10% односи на локалну самоуправу.

И квартал 2014. године карактерише економски, а посебно фискални опоравак и замајац раста у односу на прошлу, а посебно у односу на 2012. годину, која је означена као година са најнижим економским параметрима од стицања црногорске независности. Фокус фискалне политике и даље је усмјерен на смањење дефицита кроз повећање прихода и рационалну потрошњу алоцираних средстава, која ће, уз смањење ризика активирања гаранција издатих у претходном периоду допринијети промјени тренда јавног дуга.

Јавни приходи у првом кварталу 2014. године износе 296,6 мил. € . У односу на први квартал 2013. године, јавни приходи су већи за близу 15%. Раст прихода остварује се највише због повећаних пореских стопа (кризни порез на зараде, повећана основна стопа пореза на додату вриједност) и других посебних мјера које су уведене као одговор на кризни период у јавним финансијама, али и као резултат континуиране борбе против сиве економије праћене економским растом. 

Јавна потрошња у првом кварталу текуће године је износила 321,5 мил. €, што је за 7,7% веће у односу на јавну потрошњу из истог периода претходне године. У односу на прошлу годину, расходи су већи због већег расхода у дијелу капиталног буџета за 5,4 мил. €, али и због плаћених гаранција током 2014. године у износу од 9,7 мил. €. У односу на 2013, већи су и расходи за камате и резерве, док су значајне уштеде остварене у дијелу осталих личних примања и расхода за текуће одржавање. 

Дефицит јавног сектора на крају првог квартала износио је 25,0 мил. € или 0,7% БДП-а и за 15мил. € је мањи у односу на дефицит из истог периода претходне године. 

Истовремено, усљед емисије домаћих обвезница током овог периода, повећани су државни депозити за близу 23,3 мил. €.

БУЏЕТ ЦРНЕ ГОРЕ

Закон о буџету Црне Горе за 2014. годину донио је измјену у дијелу фискалних мјера које су уведене као одговор на кризни период. Наиме, стављен је ван снаге дио законодавних прописа који је предвиђао наплату додатне таксе за СИМ картице, кабловску телевизију и електрична бројила, док је редефинсан дио прописа који се односи на наплату таксе за пушачке зоне. Истовремено, продужено је важење мјере о замрзавању раста пензија, чије ће укидање услиједити крајем ове године.

У овој години усвојен је Закон о буџету и фискалној одговорности који доноси методолошку измјену у дијелу обрачуна прихода. Наиме, одредбе овог Закона предвиђају да донације улазе у збир текућих прихода чиме се и дефицит смањује за исти тај износ.

Примици Државног Буџета  за први квартал ове године су износили 332,8 мил. €, од чега се на изворне приходе односи 253,6 мил. €, док је скоро 80 мил. € приходовано из других извора финансирања, доминантно из задуживања на домаћем тржишту. Изворни приходи буџета виши су у односу на прошлогодишње за 33,9 мил. € и 20,1 мил. € у односу на планиране. Повећању прихода највише је допринијела наплата  пореза и доприноса која у структури прихода има највећи удио, док су остале ставке прихода остале у нивоу прошлогодишњих (таксе, накнаде, остали приходи).

Најзначајнији раст у односу на прошлу годину имамо код прихода по основу ПДВ-а за близу 20 мил. € што је резултат (а) повећане стопе, (б) раста економске активности и (ц) смањења сиве економије, које се још може пратити и на основу прихода по основу доприноса (већи за 6,4 мил. € у односу на план и исто толико у односу на претходну годину). Значајно позитивно одступање је и у дијелу наплате пореза на добит правних лица од око 8 мил. € у односу на прошлу годину, што се највише приписује Владиној подстицајној мјери у којој је гарантован дисконт за једнократно и у законом прописаном року плаћање ове врсте пореза.

С друге стране, пад је забиљежен у наплати прихода по основу акциза од 1 мил. € у односу на прошлу годину. Иако је мјесечна динамика показала да се заостатак за прошлогодишњим остварењем смањује у посљедњем мјесецу првог квартала, сумња се на повећање сивог тржишта акцизних производа. Из тог разлога, спроводе се појачане мјере контроле тржишта акцизних приозвода, посебно дуванских производа.

На расходној страни Буџета, настављено је са примјеном раније дефинисаних мјера привременог обустављања усклађивања пензија. На снази су и рестриктивне мјере у дијелу расхода за рад комисија и других радних група Владе, те потрошње у јавним предузећима и другим привредним субјектима у којима Влада има већински удио капитала, као и у локалним самоуправама.

Укупни издаци буџета Црне Горе за први квартал 2014. године износили су скоро 300 мил. € или 8,5% процијењеног БДП-а за 2014. годину (3.516,2 мил. €), од чега је финансирана текућа буџетска потрошња у износу од 290,5 мил. € и капиталне инвестиције 8,6 мил. €.

У структури буџетске потрошње за 2014. годину највеће учешће имају трансфери за социјалну заштиту, и чине око 41,1% укупне потрошње, док бруто зараде у потрошњи учествују са 31% потрошње. У односу на први квартал прошле године, расходи су повећани за 20,2 мил. €, и то највише због гаранција које су плаћене у износу од 9,7 мил. €, али и због капиталних издатака који биљеже повећање од 2 мил. €. У односу на прошлу годину, већи су и издаци за пензије усљед повећања броја корисника пензијског осигурања.

Истовремено, најзначајније уштеде у укупном износу од 2 мил. € су остварене на позицијама осталих личних примања и текућег одржавања у односу на И квартал 2013.године.

Као резултат кретања прихода и расхода у првом кварталу, дефицит централног буџета износи 45,5 мил. € и нижи је за 13,7 мил. € од дефицита оствареног у истом периоду прошле године. Отплата дуга износила је 21,3 мил. €.

У првом кварталу централни буџет је, као што је раније наведено, остварио примитак од скоро 78 мил. € по основу задуживања на домаћем тржишту, доминантно емисијом обвезница. Тако добијени новац, али и незнатни примици по основу позајмица на иностраном тржишту и од продаја имовине, утицао је на повећање депозита државе у првом кварталу за 55 мил. €.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

Сходно члану 74 Закона о финансирању локалне самоуправе општине извјештаје о планираним и оствареним приходима, планираним и извршеним расходима и буџетском задужењу достављају Министарству финансија најкасније квартално, у року од 30 дана од дана истека квартала. Извјештај о остварењу буџета јединица локалне самоуправе у првом кварталу 2014. године није комплетан јер очекујемо да општина Будва достави извјештаје, а општина Улцињ да комплетира извјештаје. Имајући у виду обавезе Министарства финансија, агрегатни локални приходи и потрошња за први квартал су процијењени.

Процијењени Издаци локалне самоуправе у првом кварталу 2014. износе 22,8 мил. € што је за скоро 3 мил. € више него што је то био случај прошле године. Најзначајнији раст расхода десио се у дијелу капиталног буџета, који је готово двоструко био већи у односу на прошлогодишњи, и износио је 6,9 мил. €.

Суфицит локалне самоуправе процијењен је на 20,6 мил. € због прихода који су већи за 4,6 мил. € у односу на први квартал 2013. године и износе 43,0 мил€. Иако је већина ставки у оквиру прихода на приближно истом нивоу као прошле године, до одступања је дошло због  раста примитака од отплате кредита и средстава која су пренешена из претходне године за 4,2 мил. €.

Процијењени суфицит искоришћен је доминантно за плаћање обавеза из претходног периода и отплату дуга у укупном износу од 10,5 мил. €, док је преосталих 10,9 мил € усмјерено на повећање депозита локалне самоуправе.

Анализа И квартал 2014.xлсx