Црна Горе на 14. Интрнационалној изложби архитектуре - Бијенале архитектуре у Венецији 2014

Отварање црногорског павиљона на 14. Бијеналу архитектуре у Венецији одржано је јуче, 5. јуна.

Црна Гора се представља од 7. јуна до 23. новембра Пројектом приказа 4 комплексне зграде послијератног градитељског насљеђа са потенцијалним сценаријом развоја, и то:

• Објекат кајакашког клуба “Галеб”, плажа “Лабуд” у Подгорици, 1960, арх. Вукота Тупа Вукотић
• Спомен Дом НОБ у Колашину, 1976, арх. Марко Мушић
• Дом револуције у Никшићу, 1979, арх. Марко Мушић
• Хотел Фјорд у Котору, 1986, арх. Златко Угљен

Свака од ових зграда је дио града, дио историје и дио данашњег друштва, изван је свог иницијалног контекста. Ово су објекти који носе прошлост – југословенску и црногорску.

Сви су објекти јавне архитектуре и распоређени у четири карактеристичне црногорске регије, изграђени у послијератном периоду процвата. „Послијератни период на просторима СФРЈ је изњедрио препород који је јасно овјерен архитектонским и урбанистичким реализацијама, прије свега у великим градовима тадашње Југославије. Колективна свијест о безусловном напретку, подстакнута државом као савезником у производњи идеја, а инаугурисана дјелима великих архитеката на југословенској сцени, свакако је резултирала архитектонским и урбанистичким опусом који интегрише простор бивше Југославије у једно“, казала је Дијана Вучинић, комесар Црногорског павиљона.

Након неколико Бијенала посвећених слављењу савремености, тема XИВ Бијенала фокусираће се на историју – на неизбјежне елементе комплетне архитектуре које је користио сваки архитекта, свуда и у свако вријеме (врата, под, плафон, итд.) и на еволуцију националних архитектура у посљедњих 100 година. У три комплементарне манифестације - које се одвијају у Централном павиљону, Арсеналу и Националним павиљонима, оваква ретроспектива генерисаће свјеже разумијевање фундаменталног богатства архитектуре, које је данас толико исцрпљено.

У идеалном случају, замисао умјетничког директора је да се све земље учеснице Бијенала, укључе једну тему - абсорбција модерне: 1914-2014, чиме би, свака земља на свој начин, приказала процес брисања националних обиљежја у корист усвајања јединственог језика модерне у репертоару јединствених типологиија.

Говорећи о историји у посљедњих 100 година, изложбе у Националним павиљонима генерисаће глобални преглед еволуције архитектуре у једну модерну естетику, а истовремено открити унутар глобализације опстанак јединствених националних обиљежја и менталитета, који настављају постојати и напредовати.

Говор министра одрживог развоја и туризма Бранимира Гвозденовића можете преузети одвје...

Опште информације
Умјетнички директор: Рем Коолхаас
Предсједник Венецијанског бијенала: Паоло Барата

65 земаља учествује у Националним поставкама, од тога 11 земаља први пут
41 пројекат који ће бити представљен у оквиру Мондиталиа сегмента
70 Универзитета учествује у оквиру сегмента Биеннале Сессионс

Комесари Црногорског павиљона, 14. Међународна изложба архитектуре, Бијенале у Венецији:

Дијана Вучинић (ДВАРП), Боштјан Вуга (Садар+Вуга), Симон Хартманн (ХХФ), Илка & Андреас Рубy (Рубy Пресс), Небојша Аџић (САЦГ)

Званично саопштење кустоса павиљона:

Павилион оф Монтенегро
ат тхе 14тх Интернатионал Арцхитецтуре Еxхибитион – ла Биеннале ди Венезиа

Треасурес ин Дисгуисе
Црногорски Павиљон представља четири примјера касно-модернистичке архитектуре типичне за Црну Гору у периоду између 1960. и 1986. године. Када су ове зграде први пут отворене, зрачиле су ентузијазмом и самопоуздањем које су њихови градитељи носили поводом новог друштва које су стварали. Само неколико деценија касније, ове зграде отјелотворују нешто сасвим супротно: слабо коришћени (ако уопште) и одржавани (ако икада завршен) простор, оне представљају доказ неуспјеха модернизма. Изгледа да нико није у стању да препозна било какву вриједност у њима, па је њихова судбина запечац́ена: пропадање и рушење.
Али како може нешто што је изрођено из колективног оптимизма изгубити своју вриједност у тако кратком временском периоду? Да ли је пропаст тих објеката заиста суштински недостатак квалитета, или ми само нисмо били у стању да их третирамо са довољно емпатије да пробудимо успаване потенцијале који могу бити скривени испод патине нашег идеолошког разочарања модернизмом?
Ми, кустоси овог павиљона, вјерујемо да је случај ово друго. Ако дамо овим зградама другу шансу, оне ц́е нас изненадити својим јединственим просторним, програмским и друштвеним потенцијалом који се тешко може пронаћи у новим зградама. Оне представљају културни ресурс који је превише драгоцјен да буде уништен. Циљ изложбе је, стога, да помогнемо публици да открије тајанствену љепоту структура које, иако данас изгледају као рушевине, у суштини не представљају ништа друго него скривено благо.
Да досегнемо ван граница наше могућности репрезентације, изложба обухвата и пловидбу бродом до хотела Фјорд у Котору, Црна Гора, који је један од четири пројекта изложена у Павиљону. Ово путовање је на неки начин обнављање легендарног путовања бродом из 1956. године које је организовала група младих међународних архитеката, касније познатих као ТИМ X, који су из Венеције допутовали у Дубровник на X сједницу ЦИАМ-а. На том путу, Јаап Бакема, који је иницирао путовање, предложио је пресједање у Сплиту гдје је групу упознао са Диоклецијановом палатом. За Бакема, Диоклецијанова палата је била референца како модерни урбанизам може обрадити историју без приступа Табула Раса, узимајуц́и историјски град као саставни дио било ког савременог урбаног пројекта.
Понављајући ову пловидбу бродом (само овај пут не заустављајући се у Дубровнику, већ идући даље за Котор из Сплита), желимо да истакнемо да је овај став о изграђеном окружењу данас важан за Црну Гору и за скоро све земље Балкана, да би се подигла свијест о културном наслеђу модернизма. Да би се подстакла локална дебата, путовање бродом се завршава међународним симпозијумом у Котору, у хотелу Фјорд, а који карактерише низ савремених стратегија за вредновање и обнављање наизглед нефункционалних архитектонских артефаката модернизма који, као што је Георг Сцхöллхаммер једном примијетио, можда не представљају ништа друго него нашу антику.

Web:
хттп://треасурес-ин-дисгуисе.нет  

фацебоок:
хттпс://www.фацебоок.цом/треасуресиндисгуисе