Агробизнис вс агросоцијала

Агробизнис вс агросоцијала.пдф 

“Устај, Петре. Дођи да гледаш историју” чуо сам кроз сан свог ђеда који је лаганим корацима нестајао у мраку. Потрчао сам да га сустигнем, да га мрак потпуно не прогута. Прескочио сам пар корака до кужине у којој је горјела ватра и радио телевизор. “Ђеде, је ли то историја?”, упитао сам гледајући у мали црно-бијели телевизор, једва суздражавајући се да не зијевнем.  “Јесте, Петре. Јесте. Овај лијево је Мухамед Али, велики човјек. Некада се звао Касиус Клеј. А овај десно је Џорџ Форман. Иако је јачи, ноћас ће да падне”, лагано је зборио ђед, гледајући оштрим погледом пренос уживо из Киншасе. Сјећам се да је овај десни стално ударао овог лијевог, и да је лијеви скакутао све док у посљедњој рунди није тако снажно два пута ударио десног, да се овај једва дигао са пода. Сјећам се да су сви на малом, црно-бијелом екрану били узбуђени, да су одушевљено викали и скакали. И дан-данас се сјећам сваког детаља историје коју сам гледао те прохладне октобарске ноћи и ђеда који ме научио да није важно колико удараца примиш или задаш - важно је да останеш на ногама и побиједиш.

Много година касније постао сам министар пољопривреде. Пажљиво ослушкујем што говоре пољопривредни произвођачи и схватам да већина не размишља о томе што сами могу да ураде. Њихова логика почива на захтјевима које треба да испуни држава. “Министре, не можемо да обрађујемо земљу ако нам држава не да сјеме. То је твој посао, министре - да нам обезбиједиш сјеме”, говорили су једни. И таман сам почео да размишљам о томе како да набавим сјеме, кад се изненада јавише други: “Какво сјеме!? Ништа без трактора. Ако нам не набавиш трактор, какав си ти министар?” И док су ми мисли скакале са сјемена на тракторе, зачух треће: “А што ће нам сјеме и трактори, ако немамо воду да заливамо? Џаба радимо, министре, ако не наводњавамо”. Логично, помислих. “И да нам откупиш све што произведемо. Живота ти, би ли ти радио ово што ми радимо ако нам држава не откупи наше производе? А, министре?”, додадоше четврти.

Значи, ако обезбиједим сјеме, набавим тракторе, доведем воду и откупим производе, подстакнућу развој пољопривреде у Црној Гори. Заиста, зар то није дужност државе и ресорног министра? Али, одакле ми новац да откупим пољопривредне производе? Из буџета, наравно. А одакле новац буџету? Од пореза који плаћају грађани. Питам се, зашто би грађани плаћали порез да би министар њиховим новцем откупио пољопривредне производе и продавао их истим грађанима, а они поново плаћали порез? Апсурд.

“Не, министре, ниси схватио. Треба да откупиш све наше производе и да их извезеш”, шапну неко. Па да, ако обезбиједим сјеме, набавим тракторе, доведем воду и откупим производе, подстакнућу развој пољопривреде и извоз. Онда ће наши грађани куповати туђе пољопривредне прозиводе, а туђи ће грађани куповати наше пољопривредне прозиводе. Тада ћемо новац од пореза који плаћају наши грађани употријебити да откупимо наше пољопривредне производе које ћемо продати туђим грађанима, а од тог новца купићемо туђе пољопривредне производе које ћемо продати нашим грађанима, а они ће поново платити порез. Апсурд на апсурд.

Постао сам кривац за све: мљекари су просипали млијеко, јер су премије за откуп млијека, иако највеће у региону, њима биле мале. Нијесам био у праву јер сам говорио да мора више да се ради, да треба да се живи од рада и продаје, а не од субвенција. Није ваљало када смо јавно понудили комплексе пољопривредног земљишта да их неко обрађује. Бунили су се што смо завели ред у исплати премија. Још више су се бунили када смо укинули премије онима који не раде. А када сам се усудио да појединим медијима објасним како изгледа када говоре неистину, почели су тешки ударци.

У међувремену, прошле године откуп млијека повећан је за преко 11 одсто, а у прва четири мјесеца ове године за додатних 5,5 одсто, док је увоз смањен за 19.4 одсто. Смањен је увоз пољопривредних производа, а извоз биљежи благи раст.

И даље вјерујем да је филозофија агро-бизниса боља од политике агро-социјале, и да је боље створити услове за једнакост прилика, а не за једнакост резултата коју обожавају присталице “социјалне правде”. Стрпљиво чекам моју рунду и, уз мало среће, финални ударац. И често се сјетим прохладне ноћи када сам гледао историју и ђеда који говори да није важно колико удараца примиш или задаш, важно је да останеш на ногама и побиједиш.

Министар пољопривреде и руралног развоја Црне Горе

проф.др Петар Ивановић