Одговор министра Ивановића господину Павлу Радуловићу поводом ауторског текста са насловом „Куда иде црногорско маслинарство?“, објављеног у ДН „Вијести“, 11.06.2014. године

Не познајем господина Павла Радуловића, осим што сам из потписаног текста видио да је члан Градског одбора Главног града Позитивне Црне Горе. Прочитао сам његов ауторски текст, и мада нијесам разумио да ли се уопште бави узгојем маслина или производњом маслиновог уља, закључио сам да господин Радуловић нема проблем самном, него са чињеницама које му недостају као основ за олако изношење сопствених тврдњи. А то се зове политикантство, да не кажем подметање.

Уколико жели да ме демантује, позивам господина Радуловића да одговори на сљедећа питања. Али конкретно. Кога то министар пољопривреде гура у дужничко ропство? Када сам изјавио да Црној Гори није потребна пољопривреда? Да ли господин Радуловић уопште зна ко је у Министарству пољопривреде савјетник за маслинарство? Да ли познаје једног јединог савјетника који ради у Министарству? Што је то недопустиво што сам урадио као министар? Што то нема смисла у настојању да се ревитализује 80.000 стабала маслина? У чему је проблем да троје младих људи из Црне Горе оде на специјализацију у Шпанију? Ко “баца новац” када њихово усавршавање не кошта пореске обвезнике Црне Горе? Како сам то усрећио грађане са спољнотрговинским дефицитом, када се он смањује откако сам постао министар? Да ли као управник сектора за виноградарство на Ћемовском пољу и од недавно свршени студент воћарско-виноградарског смјера на Биотехничком факултету сматра да сам погријешио што сам инсистирао да се за узгој маслина и производњу маслиновог уља изради посебна секторска студија о потенцијалу развоја, умјесто да, као до сада, ова тема буде маргинална у оквиру анализа о производњи воћа и поврћа? И на крају, када су све мјере толико једноставне, зашто до сада није ревитализовао маслињак на Валданосу?

Захвалан сам на савјету да ангажујем професоре са Биотехничког факултета, који је, да подсјетим, за вријеме док је њиме управљала супруга сувласника новине у којој је господин Радуловић објавио ауторски текст, добио од Министарства пољопривреде 6 милиона еура за разна истраживања, анализе и дијељење савјета. Међутим, неумољиве чињенице говоре да је управо за те четири године спољнотрговински дефицит пољопривредних производа растао, 80.000 стабала остало неревитализовано, пољопривредна производња била мања него данас, као и број младих стручњака који су радили у Министарству.

Познато ми је да је господину Радуловићу и партији из које долази циљ да се не ради ништа. Зато и каже да би “најбоље било да ништа и не покушавам урадити док сам на челу министартсва”. Јуче сам присуствовао раду Одбора за туризам и пољопривреду који је, чудне ли коинциденције, раправљао о Приједлогу закона о маслинарству. Упитао сам представнике партије из које долази господин Радуловић да ми конкретно одговоре због чега су гласали “против” Приједлога закона. Нијесу навели нити један аргумент. Дошли су са опредјелјенјем да буду против и тако изашли из сале. Питам се како неко ко има априори  негативан став може припадати партији која се зове “Позитивна”?

Нити желим, нити могу, да утичем на селекцију ауторских текстова које објављују ДН “Вијести”. Сматрам да је нормалан дијалог почетак рјешења проблема. Ипак, надам се да ми господин Радуловић и сви којима су политиканство и нереалне политичке амбиције важније од настојања да се на темељу струке рјешавају проблеми, неће замјерити што ћу убудуће игнорисати овакве и сличне текстове. Када је у питању струка, ускоро ће, са узгајивачима маслина, бити организована презентација секторске студије о маслинарству. То ће бити лијепа прилика да господин Радуловић покаже своју компентенцију у области за коју се декларише као стручњак.

Министар пољопривреде и руралног развоја проф.др Петар Ивановић