Интервју Министра Каварића специјалном издању ЦорД магазина "Монтенегро Бусинесс Сецтор 2014"

Као релативно млада држава, Црна Гора је свој економски систем градила у периодима економске експанзије са просјечном стопом раста од 8,7% и највишим износом страних директних инвестиција по глави становиника у Европи од 1.600 еура или у укупном износу 25% БДП-а. Као и у осталим европским државама, и у Црној Гори је изградња институционалног оквира прошла и кроз фазу кризе, пада БДП-а и раста буџетског дефицита и дуга. Период изласка из кризе пратила су болна фискална прилагођавања, највише усмјерена на смањење јавне потрошње и структурне реформе. Циљ реформи јесте стабилан фискални и финансијски систем. 

Данас се налазимо на путу економског опоравка са процијењеним реалним растом БДП-а у 2014. години 3,6%, у поређењу са 2013. када је био 2,6 процената. Наше процјене су да би Црна Гора наредне три године могла забиљежеити економски раст између 3,5 и 3,8 процената. Ипак, тиме се не треба задовољити и ту се не треба зауставити, већ ћемо наставити са активностима на континуираном унапрјеђењу пословног амбијента.

Међународни монетарни фонд је урадио другу ревизију прогнозе којом је побољшао прогнозу раста црногорске економије са 2,4 на 2,8 одсто за ову годину. Према новим прогнозама, црногорска економија ће наставити тренд раста 2,9 одсто у 2015. и 3,1 одсто у 2016, што охрабрује.

Међутим, када говоримо о малим и високо отвореним економијама као што је Црна Гора, прогнозе било какве врсте су незахвалне, јер само једна велика инвестиција може драстично да утиче на промјену нивоа БДП-а. На помолу је почетак реалозације неколико великих пројекатаа из ибјасти саобраћаја и енергетике, тако да у овој години очекујем управо да велике инвестиције крену у реализацију, као и да Црна Гора заврши процес реструктурирања великих система. Сматрам да се ријетко која економија у оваквој глобалној атмосфери, а посебно мале као што је црногорска, могу похвалити тако великим интересовањем инвеститора.

Енергетика је препозната као стратешка грана црногорске економије и у том дијелу смо, током прошле године, имали значајне активности, како на међународном, тако и на унутрашњем плану.

Подсјетићу да је Црна Гора скоро већ деценију члан Енергетске заједнице, чиме се обавезала на усклађивање, између остлог, и свог енергетког сектора и регулативног и законског оквира са европском тековином. У складу са опредјелјенјем у Европској унији, циљеви Црне Горе у области енергетике су повећање сигурности снабдијевања енергијом, повећање коришћења енергије из обновљивих извора, унапређење енергетске ефикасности, привлачење инвестиција и развијање тржишне 

конкуренције у енергетици. У складу са тим, Влада Црне Горе у овој години планира да донесе Стратегију развоја енергетике Црне Горе до 2030. године.

Потврда стратешким пројектима Владе Црне Горе у овој области је велико интересовање инвеститора за пројекат изградње Другог блока ТЕ Пљевља, а поред тога, интересовање инвеститора за пројекте у Црној Гори, али и региону, повећано је и због пројекта успостављања интерконективне везе између Црне Горе и Италије. Неизоставно је поменути и пројекте мХЕ, кроз чију планирану изградњу ћемо наставити са процесом валоризације хидропотенцијала државе. Као пројекти од значаја за енергетски сектор Црне Горе су и ТЕ Маоче, ХЕ Морача и ХЕ Комарница и у том смислу Влада Црне Горе је отворена за сарадњу са свим инвеститорима који покажу интересовање за ове пројекте. У плану је изградња двије вјетроелектране на локалитетима Крново и Можура, а расте интерес и за изградњу соларних електрана на земљишту. Дакле, наша енергетска политика омогућава да се сектор енергетике развија као отворен систем у складу са енергетским системом ЕУ и Енергетске заједнице, отворен и за приватна, домаћа и инострана улагања.

Потврда стратешким пројектима Владе Црне Горе у области енергетике је велико интересовање инвеститора за пројекат изградње Другог блока ТЕ Пљевља, за који се пријавило девет компанија/конзорицјума из цијелог свијета. У трци за изградњу ИИ блока остале су три компаније‚ једна чешка и двије кинеске, и очекује се достављање њихових коначних понуда и предлога уговора за реализацију, након чега ће се приступити избору најповољније. У складу са тим, почетак реализације пројекта очекују се у овој години.

План развоја предвиђа да Блок ИИ ТЕ “Пљевља” буде снаге у опсегу 220-300МW, на локацији постојеће јединице ТЕ “Пљевља”-И електричне ефикасности не мање од 38%. Пројектом је предвиђена и топлификација града у сарадњи са општином Пљевља, а нови блок ће се градити уз примјену најсавременије технологије у складу са најновијим условима за заштиту околине. Изградњом Блока ИИ ТЕ “Пљевља” остварио би се стратешки циљ у енергетици – обезбјеђивање електроенергетске независности државе, елиминација актуелног дефицита електричне енергије, побољшање сигурности снабдијевања потрошача, као и побољшање стабилности и одрживости електроенергетског система Црне Горе. Реализацијом ТЕП-ИИ , уз заједничку производњу оба блока, појавио би се значајан вишак електричне енергије, што представља јако добру полазну позицију за вријеме након уградње подводног кабла између Италије и Црне Горе.

Подморски кабл, чија се реализација очекује најкасније до 2017. године, биће мост који ће повезати електро-енергетске системе Европске уније и Балкана, технолошки најсавременија подморска веза, а чијом изградњом се Црна Гора позиционира као важно енергетско чвориште у региону. Акредитација Црне Горе као поузданог партнера у прихватању и развоју великих међународних инвестиција значи и креирање повољнијег амбијента за привлачење нових инвестиција у производњу енергије, кроз могућа партнерства са локалним и страним инвеститорима, усмјерених ка коришћењу значајних енергетских ресурса земље, али и региона, прије свега у значајним обновљивим хидро потенцијалима. Са међународног становишта, подморска интерконекција са Италијом учиниће да Црна Гора постане једина балканска држава која је директно повезана са Европом, конкретно доприносећи процесу политичке и енергетске интеграције у ЕУ и дајући додатно признање држави да је поуздан партнер који може угостити велике иницијативе међународне сарадње и развоја.

Са великим задовољством могу рећи да се на Јавни позив за достављање понуда за додјелу уговора о концесији за производњу угљоводоника у подморју Црне Горе, који је био отворен до 15. маја, пријавило шест компанија које су доставиле три понуде. У питању су компаније из САД, Аустрије, Италије, Русије, Грчке и Велике Британије које су у 2013. години имале приход преко 70 милијарди долара, профит преко 10 милијарди долара, а све заједно имају операције у преко 80 земаља свијета. Имајући у виду глобалну природу овога бизниса, као и глобалне референце ових компанија, можемо констатовати да је прва фаза окончана успјешно и да је црногорски институционални систем у области нафте и гаса положио свој испит. Очекивања су да ће Влада до краја ове године изабрати партнера или више њих за додјелу уговора о концесији. Теоријски, сви могу да буду награђени концесијом. Интерес државе је ефикасно коришћење ресурса за које се сви надамо да постоје. Подсјетићу да је тендером одређено је 13 блокова укупне површине 3.191 км2 и овим пројектом Црна Гора се позиционирала као прва земља на Балкану која је кренула у такав подухват. 

Такође је важно истаћи јесте да је Влада Црне Горе, усвајањем сета закона и подзаконских аката, заокружила највећи дио прописа у овој области. Када је ријеч о приходу који би Црна Гора имала од овог посла, незахвално је говорити о новцу, али зато можемо говорити о процентима. Дефинисали смо оквире државног захвата и све укупно, држава би требало да добије 60 до 70 одсто укупног профита концесионара. Фискалном политиком је предвиђено да то нијесу буџетска средства већ ће већина прихода од нафте (80 одсто) бити усмјерена у нафтни фонд, као што то ради Норвешка.

Познато је да, за разлику од остатка Европе, код нас не постоји гасна инфраструктура, а тржиште гаса је веома ограничено. Намјера Европске уније је да се изврши гасификација цијелог региона јер природни гас, због својих карактеристика постаје полако, али сигурно, енергент број један, и то прије свега због ниске цијене, али и чињенице да овај енергент не утиче негативно на животну средину. Црна Гора са 600.000 становника и веома малих потреба за гасом не може, сама по себи, бити циљ за гасификацију неке велике гасне компаније, већ је наша једина шанса да се нађемо на путу неког међународног гасовода. У том смислу, одлука Шахдениз групе, оператора највећег гасног налазишта на Каспијском мору, да тај енергент транспортује преко ТАП-а, односно ИАП-а као једним његовим краком у Европу, је велика шанса за Црну Гору, јер постоје реални изгледи да природни гас дође и код нас и тако смањи нашу зависност од осталих енергената.

Финална верзија Студије изводљивости ИАП-а је готова, а важно је истаћи и да је Црна Горе у оквиру 10. круга WБИФ (Wестерн Балкан Инвестмент Фрамеwорк) добила грант у износу од 550.000,00 еура за изаду Мастер Плана Гасификације Црне Горе, који ће бити урађен до краја ове године.

Досадашња искуства говоре да су инвеститори препознали енергетику, туризам, саобраћај и пољопривреду као кључне секторе економије у којима Црна Гора има компаративне географске и друге предности. Можемо се похвалити чињеницом да подједнако успјешно сарађујемо и са инвеститорима из ЕУ, као и онима ван Уније. Имајући у виду географску позиционираност Црне Горе и њену повезаност са комплентним регионом, структура инвеститора се није значајно мијењала, па су, у том смислу, и даље највише присутни инвеститори из земаља ЕУ. Међутим, доказ да је Црна Гора на правом путу када је у питању инвестициона политика је и интересовање инвеститора из земаља као што су Кина, Турска, Азербејџан, Уједнињени Арапски Емирати (УАЕ) и Русија, са којима смо већ започели или ћемо у блиској будућности кренути у реализацију значајних развојних пројеката.

Подсјетићу да је Црна Гора пуноправна чланица СТО, потписник ЦЕФТА и ЕФТА Споразума о слободној трговини, а у примјени су и споразуми о слободној трговини са: ЕУ, Русијом, Турском и Украјином. Чланство у СТО-у, заједно са потписаним споразумима о слободној трговини, указује да је Црна Гора не само дестинација са јасно дефинисаним трговинским правилима, већ и да инвеститори имају јефтинији приступ осталим тржиштима од око 800 милиона људи.

Црна Гора је посвећена јачању владавине права у свим аспектима, па и када је ријеч о унапрјеђењу пословног и инвестиционог амбијента. Дакле, паралелно са системским активностима у области правосуђа, црногорска администрација ради на пројектима од којих директно зависи атрактивност пословног амбијента. Током ове године, Савјет за унапрјеђење пословног амбијента биће посебно посвећен унапређењу стања у области извршења уговора, и то кроз поједностављење поступка кроз повећање ефикасности, смањење трошкова и трајање поступка, односно почетак рада јавних извршитеља. Све то ће допринијети побољшању пословне климе у Црној Гори.

Прерађивачка индустрија је врло важна грана за укупан привредни развој сваке савремене земље, и то не само због њеног учешћа у БДП-у земље, већ и због значаја који има на подручју запослености и при стварању услова за равномјеран регионални развој. У складу са тим, Стратегија развоја прерађивачке индустрије Црне Горе 2014-2018 коју је припремило Министарство економије наводи циљеве које је неопходно достићи у наредном периоду, а то су повећање запослености и конкурентности, јачање извозних могућности и раст БДП-а. Акционим планом дефинисани су оквирни приоритети ради остварења ових циљева, а то су унапрјеђење пословног и инвестиционог окружења, завршетак приватизације и реструктурирање предузећа, затим јачање понуде и доступности финансијским средствима, јачање људских ресурса и прилагођавање захтјевима тржишта рада, као и унапрјеђење предузетничке инфраструктуре. Дакле, Стратегија и пратећи Акциони план су темељни плански документи будуће индустријске политике, који се доносе у складу са преговарачким процесима са ЕУ.

Интервју министра Каварића, као и комплетно издање магазина "Монтенегро Бусинесс Сецтор 2014" на енглеском језику можете погледати овдје.