Интервју министра пољопривреде и руралног развоја проф.др Петра Ивановића за бизнис магазин ЦорД

Магазин ЦорД

Интервју министра Ивановића

Расте интересовање инвеститора

У Црној Гори има много пољопривредног земљишта које се не обрађује, тако да свака парцела која се преда у руке неком ко хоће да ради, да обрађује земљу, представља побједу над бирократама који су својим нерадом спречавали предузетнике.

Министарство пољопривреде и руралног развоја недавно је у седишту Европске уније представило програма. Међу најзначајнијим вриједностима којима је Министарство посвећено, а које су приказане у Бриселу је прелазак са концепта социо-пољопривредне политике на концепт који се заснива на агро-бизнису. „Уз напоран рад и велику посвећеност, сматрам да пољопривреда може бити профитабилна. Поред тога, настојимо да осавременимо производњу увођењем нових технологија. Примијеном нових технологија, иновација, најсавременијих знања и вјештина у пољопривреди можемо створити значајну додату вриједност и креирати основ за зараду и нове инвестиције. Такође, настојимо да ојачамо систем безбједности хране, створимо услове за повратак младих на село и интензивније повежемо пољопривреду са туризмом и осигурањем, каже Петар Ивановић, министар пољопривреде и руралног развоја, и додаје: „Помаци су видљиви и мјерљиви - расте број запослених у пољопривреди, повећавају се инвестиције, повећавају се површине под засадима, увећава се сточни фонд, млади све више причају о пољопривреди као шанси за бизнис, расте повезаност са туризмом и осигурањем...”

Да ли то значи заокрет у односу на аграрну политику из прошлости?

Не. Сматрам да је у питању логична фаза процеса. Присјетимо се да се током периода индустријализације велики број пољопривреднка преселио у градове. Било је потребно обезбиједити недостајућу радну снагу у фабрикама. Међутим, распад бивше Југославије и колапс појединих индустрија, а дјелимично и увођења нових технологија, допринијели су стварању вишка запослених у индустрији. Ту фазу процеса обиљежиле су политике које су подстицале људе да се врате селу и које су се базирале на социјалној компоненти. У међувремену, створила се поларизација између оних који су се посветили пољопривреди и увећали своја газдинства и оних који немају намјеру да се озбиљније баве пољопривредом, већ то што стварају превасходно троше на својим газдинствима. Отуда је обиљежје садашње фазе фокусирање на робне пољопривредне произвођаче, односно на политике које ће им помоћи да постану конкурентни. А ту је логика другачија.

Који су конретни циљеви које желите да постигнете у 2014. години?

Настојимо да водимо политике, мјере, иницијативе и активности које ће допринијети креирању нових радних мјеста, већој производњи, већем учешћу пољопривреде у БДП-у, смањењу спољнотрговинског дефицита, смањењу сиве економије и бољој едукацији пољопривредних произвођача. Конкретно, циљеви у 2014. години су: 500 нових радних мјеста, раст пољопривредне производње за два процентна поена, смањење дефицита пољопривредних производа за два процентна поена, смањење сиве економије у области пољопривреде за пет процентних поена и реализација најмање пет едукативних кампања.

Може ли аграрни бизнис у Црној Гори бити профитабилан?

Наравно. Имамо добру климу, земљиште одличног квалитета, водне потенцијале за наводњавање и, што је веома важно, тржиште. Из године у године у годину расте број туриста. Ове године очекујемо 1,5 милиона туриста. Додатно, у свијету расте тражња за органским производима. Ако пољопривредници не буду размишљали о профиту, неће га остварити. Ако буду стално чекали некога из државе да им да новац, пропуштаће прилике. Иво Андрић је казао: човјека ћете најбоље упознати ако га посматрате како се понаша кад се нешто дијели бесплатно. Вјерујем да је пољопривреда која се заснива на бесплатним давањима прошлост. Једноставно морамо размишљати о инвестицијама и заради.

Ипак држава даје субвенције за пољопривредну производњу. Колике су и у које области одлазе?

Да, даје их с намјером да подстакнемо или додатно развијемо поједине секторе пољопривреде који сада ниси конкурентни. Све мјере подршке утврђују се Агробуџетом који смо ове године усвојили у јануару. Прије двије године Агробуџет је усвојен у јуну, а прошле године почетком априла. Истичем динамику усвајања мјера подршке јер је она веома битна за пољопривредне прозивођаче како би могли на вријеме да планирају. Мјере подршке су разноврсне. Премије у говедарству износе 70€ по грлу, у овчарству и козарству 8€ по грлу, док је премија за организвоани тов јунади, бикова и волова 120€ по грлу. У области мљекарства, основна премија је 0,065€. На овај износ додаје се 0,01€ за предате количине преко 5.000 литара, као и додатних 0,01€ за млијеко екстра и прве класе. То значи да укупна премија за млијеко достиже и 8,5 еуро-центи. У области ратарства подршка меркантилној производњи износи 160€/ха, док за крмно биље износи 150€/ха. Подршка сјеменској производњи кромпира износи 700€/ха, а за житарице 300€/ха. Такође, са 50.000€ подржавамо прозивдњу дувана, са 150.000 € развој пчеларства, са 200.000€ дајемо подршку осигурању у области пољопривреде. Виноградарство подржавамо са 300.000€, воћарство са 400.000€, повртарство са 200.000€, маслинарство са 100.000€, итд.

Почетком маја Министарство пољопривреде објавило је позив за доделу подршке инвестицијама у прераду на породичним газдинствима. Колика су то средства, има ли заинтересованих и шта се тиме жели постићи?

Значајно смо повећали транспарентност употребе средстава из Агробуџета. По први пут, прошле године кренули смо са јавним оглашавањем, односно јавним позива за поједине мјере. Имали смо укупно 8 јавних позива. Прије тога уопште није било јавних позива. Ове године, настојаћемо да број јавних позива удвостручимо. До сада смо већ објавили једанаест. Један од јавних позива односи се на прераду на породичним газдинствима. Основни циљ ове мјере је да омогућимо пољопривредних газдинствима која се баве примарном пољопривредном прозиводњом да крену корак даље – у прераду, а све са циљем стварања веће додатне вриједности на пољопривредним газдинствима. Ако једно домаћинство производи млијеко зашто не би покренуло производњу сира на примјер, и остварило додатну вриједност? Укупан износ средстава је 400.000€, а интересовање је велико.

Зашто сте недавно потписивање уговора о закупу земљишта у државном власништву на локацији Капино Поље оквалификовали као ”победу рада над нерадом”?

Зато што то јесте тако. Прво, у Црној Гори има много пољопривредног земљишта које се не обрађује, тако да свака парцела која се преда у руке неком ко хоће да ради, да обрађује земљу, представља побједу над бирократама који су својим нерадом спречавали предузетнике. И друго, како славимо Празник рада? Тако што тог дана не радимо. Е, управо тог дана смо потписали уговор који омогућава закупцу да ради. Та симболика је важна, јер много пољопривредника ради на Празник рада, док истовремено много других једва чека да не ради.

Може ли црногорски пољопривредни произвођач профитирати од тога што је Црна Гора у свету препозната као туристичка дестинација?

Да. Као што сам већ казао, повезивање пољопривреде и туризма представља један од императива. Прошле године повезали смо двије породице, које су биле на бироу рада као незапослени, а имају обрадиво земљиште, са два хотела за које су ексклузивно почели да производе поврће по наруџби. Гости хотела могли су ујутру да оду до њиве и изаберу шта ће да једу за ручак или вечеру. Знате, некада мали кораци направе велике помаке.

Види ли агробизнис шансу у извозу?

Наравно. Не заборавите да је вино тренутно број један извозни производ.

Има ли интересовања инвеститора из региона, ЕУ и света за улагања у црногорску пољопривреду?

Има! Са задовољством могу да констатујем да се интересовање повећава.

Црна Гора је и поморска земља а до сада није имала много користи од риболова. Да ли ће се нешто променити у будућности?

Потрудићемо се. Циљ је да ојачамо рибарску флоту. На томе већ радимо. Истовремено, рјешавамо низ питања од значаја за рибаре: од алата које користе у рибарењу, преко пројеката аква-културе, до луке првог искрцаја и пласмана рибе. Предност Црне Горе је што паралелно са развојем морског рибарства, може да развија и слатководно рибарство на језеру које је друго по величини у Европи и ријекама које су незагађене.

Може ли Црна Гора користити претприступне фонде ЕУ за подршку агробизнису?

Завршен је процес скрининга и добили смо мјерила за отварање поглавља 11, 12 и 13. Сада радимо на испуњавању мјерила и моја су очекивања да ћемо током 2015. године започети преговоре у два од три наведена поглавља. Када су у питању фондови, већ сада користимо средства ЕУ и Свјетске банке. Реализовали смо четири јавна позива за тзв. МИДАС програм. Припремили смо двогодишњи ИПАРД-лике програм, а од 2016. године крећемо са реализацијом ИПАРД програма. До 2015. акценат стављамо на јачање примарне пољопривредне производње, а од 2016. године акценат је на подршци јачању прерађивачких капацитета. Обезбиједили смо и додатна кредитна средства, тако да црногорска пољопривреда може да рачуна на око 100 милиона еура за инвестиције до 2020. године. Надам се да ће бити довољно пројеката.

Ваше Министарство пуно ради на прописима везаним за безбедност хране, шта се тиме жели постићи?

Желимо да заштитимо здравље грађана Црне Горе. Знате како народ каже: боље спријечити, него лијечити. Прве дане мог мандата обиљежио је проблем са афлатоксином. Нисам се либио да забраним увоз млијека, чак и производњу млијека у Црној Гори, јер сам процијенио да је било угрожено здравље људи. Ту нема компромиса. Додатно, испуњавање захтјевних стандарда безбједности хране отвара тржиште ЕУ за црногорске пољопривреднике. А то је прилка за већу зараду, коју способни пољопривредни произвођачи не смију пропустити.

Који је то највећи изазов када је пољопривреда у питању?

Посљедњих година све се више увиђа колико је одржива пољопривредна производња повезана са питањима исхране растућег броја становника, борбе против сиромаштва и инвестицијама, без којих нема даљег развоја пољопривреде и развоја руралних подручја. Климатске промјене, штеточине, велике осцилације цијена пољопривредних производа на домаћем и међународном тржишту... значајно утичу на квантитет и квалитет пољопривредне производње. Сматрам да су макар три велика изазова пред нама: едукација пољопривредних произвођача и јавности, боље управљање ризицима и јачање стандарда а тиме и система безбједности хране.