Генерални директор Грбовић говорио на отварању ВИ ЕЦПД Међународне љетње школе о кардиоваскуларним болестима

Поштоване колегинице и колеге, уважени гости,

Задовољство ми је да данас отворим Шесту Медјународну љетњу школу, коју  у сарадњи са Министарством здравља Црне Горе,  већ традиционално организује Европски центар за мир Универзитета за мир Уједињених нација (ЕЦПД).

Желим да изразим истинску подршку оваквом скупу, јер је улагање у науку, размјена  знања и искуства и континуирана едукација, непроцјењива вриједност и добробит, како за нас љекаре,  тако и за наше пацијенте.

Поштоване колеге,

Основне теме скупа контрола фактора ризика, превенција, дијагностика и третман кардиоваскуларних болести, изузетно су важне и актуелне, с обзиром на чињеницу да су кардиоваскуларне болести водећи  узрок оболијевања и смрти у земљама Европе. Широм свијета сваке године угаси се 17,5 милиона живота, а од тог броја 80% у неразвијеним и земљама у развоју. Акутни срчани удар (инфаркт) и мождани удар односе највећи број живота. 

Сваке године у Европи умре више од 4 милона становника од КВБ или просјечно пет особа на 1000 становника. У земљама Европске уније  за 2010.годину, кардиоваскуларни морталитет износио је 42%. У земљама ЕУ  у укупном морталитету за особе млађе од 75 година, од КВБ умире 42% жена и 38% мушкараца. У Црној Гори од КВБ  умре 10 %  више особа , за особе млађе од 75 година, од КВБ умире у Црној Гори 52 % жена  и  48% мушкараца. (подаци за 2009, СЗО. ИЈЗ, ЦГ). 

У структури умрлих у Црној Гори, према узроку смрти, група обољења -болести система крвотока на водећем је мјесту умирања са учешћем од 58,91%  у 2010. години, као и 59,08% у 2011. години.

Према  подацима Института за јавно здравље, за болнички морбидитет за групу обољења -болести система крвотока у Црној Гори за период 2011.-2012. годину, у структури болнички лијечених пацијената од болести система крвотока чине 14,91% свих лијечених у стационарним установама у 2012. години и 14,8% свих лијечених у 2011. години. Стопа хоспитализације за 2012. годину је износила 1 732 на 100.000 становника, као и 1 773 на 100.000 становника у 2011 години.

Високо учешће кардиоваскуларних и малигних обољења у структури морталитета одсликава врло присутно ризично понашање у популацији, као што је пушење, алкохолизам, неправилна исхрана, недовољна физичка активност, али и дејство фактора из спољне средине. Научно је доказано да се двије трећине пријевремених смрти од незаразних болести, укључујући и смртност од срчаног и можданог удара може спријечити унапређењем здравља и спрјечавањем настанка болести. Преостала трећина пријевремене смртности може да се спријечи унапређењем система здравствене заштите. Уводјење нових технологија у дијагностици и лијечењу јасно указују да Црна Гора не заостаје за земљама у региону када је третман кардиоваскуларних болесника у питању. Усвајањем бројних стратешких докумената и спровођењем низа превентивних активности  настојимо да допринесемо смањењу преваленције хроничних незаразних болести, међу којима предњаче кардиоваскуларне болести.  Наравно, за рјешавање овог приоритетног јавно-здравственог проблема неопходна је мултисекторска активност и сарадња свих релевантних судионика.

Уважени гости,

У очекивању да ће вас ове теме инспиристи да кроз размјену искустава унаприједите своје знање и искуство, проглашавам отвореном Шесту ЕЦПД Медјународну љетња школу о кардиоваскуларним болестима и желим вам успјешан рад.

ХВАЛА