Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића агенцији МИНА: Споразум могућ до краја јула

Подгорица, (МИНА) – Демократска партија социјалиста (ДПС) и Социјалдемократска партија (СДП) споразум о формирању власти у Подгорици и још неколико општина могле би да потпишу до краја јула, најавио је лидер владајуће странке и премијер, Мило Ђукановић.

Он је у интервјуу агенцији МИНА потврдио да је носилац изборне листе ДПС-а у Подгорици, Славољуб Стијеповић, кандидат за градоначелника Главног града.

Ђукановић је рекао да из угла ДПС-а постоје сви услови да споразум буде потписан прије краја јула, али да ли ће тако бити незахвално је прогнозирати.

»Преговори су почели прије десет дана. Успјех колико год он изгледао реалним, као и рокови зависе од обје стране. Реално је да споразум буде потписан прије краја јула, ако се настави са озбиљним радом како су преговори и почели. И ако се очекивања потенцијалних коалиционих партнера задрже у зони поштовања изборне воље грађана и провјерених демократских искустава и праксе у свијету«, рекао је Ђукановић.

Он је поновио да је по оцјенама ДПС пут ка коалицином спразуму за вршење власти у Подгорици и још неколико значајних локалних управа отворен.

Ђукановић је навео да је оптимиста и због чињенице да је ДПС након избора саопштио да ће њихова прва понуда за сарадњу бити упућена потенцијалном партнеру са којим су програмски најближи и да је СДП поручио да да ће почети разговоре са онима који су најјачи.

Он је рекао да, без обзира на разлике које постоје и које су кулминирале током предизборне кампање, остаје неупитно да су ДПС и СДП и даље програмски најближи на црногорској политичкој сцени.

»Дакле, све рационално упућује на закључак да је коалициони споразум могућ и то у кратком року«, рекао је Ђукановић и оцијенио да је у садашњем распореду снага у Подгорици формирање власти ДПС и СДП једина политички здрава и одговорна опција.

ДПС је, како је навео, на те изборе изашла са амбицијом да освоји апсолутно већину и да је од тога циља дијелило само око 600 гласова.

»Зато резултат који смо постигли је изузетан. Након овакве дистрибуције гласова на изборима свака друга комбинација у формирању власти, осим коалиције ДПС и СДП, била би неприродна, теже функционална и са извјесно краћим вијеком трајања«, сматра Ђукановић.

Он је рекао да је ДПС кандидатуру Стијеповић за првог човјека Подгорице истакла прије избора и да је прецизно најављено шта ће бити приоритети његовог тима током функционисања власти. »На бази те понуде добили смо 47 одсто гласова и према тим бирачима смо обавези да испунимо дата обећања«, рекао је Ђукановић.

На питање да ли је ДПС прихватљиво да предсједник Скупштине Главног града буде носилац листе Европско лице Подгорице Драган Богојевић и да ли је та функција припасти СДП, Ђукановић је одговорио да двије партије нијесу за сада разговарали о тим питањима.

»ДПС је партија која дуго функционише у коалицијама и има завидан ниво коалиционе политичке културе. Дакле, спремни смо када је то потребно да дијелимо власт, али и одговорност у складу са јасним демократским принципима«, рекао је Ђукановић.

Према његовим ријечима, да је ДПС освојила 50 одсто гласова не би никога звала у коалицију, али би прихватила сваког ко са њима жели да подијели терет одговоности.

Упитан да ли након избора у Подгорици и порука током предизборне кампање треба очекивати редефинисање односа у владајућој коалицији, Ђукановић је подсјетио да савез ДПС и СДП траје од 1998. године.

Он је рекао да би то вријеме требало подијелити у етапе до референдума 2006. године и послије њега.

»До референдума нико није ни размишљао да ли смо добро претпоставили појединачну снагу странака у коалицији јер важније нам је било да стално снажимо већину за обнову незавиности«, рекао је Ђукановић.

Он је казао да су двије странке након референдума из разних разлога процјењивале да треба да је оправдано и даље наступати у предизборним коалицијама свјесни да се приближава тренутак појединачног одмјеравања снага на политичком тржишту, тиме и неприкосновено прецизног увида у оправданост и праведност дотадашњих подјела права у коалицији.

»То се догодило на локалним изборима. Резултати из општина у којима смо наступили одвојено, а таквих је већина дали су прецизну слику политичке снаге ДПС-а и СДП-а, што је изузетно корисно колико год свако од нас био задовољан својим ликом у огледалу«, навео је Ђукановић.

Тиме је свакако, додао је, започет и процес редефинисања односа унутар коалиције.

Он је оцијенио да су ДПС и СДП одвојеним наступима у неколико општина направили корак у развоју демократије и у тим странкама и политичком животу Црне Горе.

»Сада знамо гдје смо и можемо много чистије да градимо међусобне односе«, рекао је Ђукановић и додао да се ништа програмски и суштински није промијенило да се обје партије и даље залажу за исте вриједности које су их држале на окупу последњих 16 година само што сада знају колико која странка тежи и доприноси остваривању тих циљева.

»Не вјерујем да озбиљни људи у било ком послу желе да своју позицију граде на уљепшаним представама властите важности нити да су политичком послу примјерена »чашћавања« повјерењем које смо, ионако, само посудили од грађана. И нама и СДП одговара да знамо гдје смо тачно на политичкој сцени и вјерују да смо обострано задовољни што је наш савез и даље доминантан«, казао је Ђукановић.

Коментаришући одлуку са Министарског савјета да Црна Гора не добије позив за НАТО, Ђукановић је рекао да га формулација одлуке не испуњава у потпуности, јер је убијеђен да је Црна Гора заслужила позив за чланство.

»То говорим зато што сам често у комуникацији са НАТО партнерима провјерао вриједност етапних и финалних резултата које је Црна Гора остварила у реализацији задатака из агенде НАТО интеграција. Такође, мислим да без страха можемо да упоредимо наша са достигнућима које су фази интеграције у којој је данас Црна Гора биле постигле друге државе из окружења, а које су сада чланице НАТО-а«, казао је Ђукановић.

Он је рекао да овакве одлуке зависе од двије стране, земље кандидата и држава Алијансе, које одлучују када ће им се земља кандидат придружити.

»Такође, у одређеним временима није мање важан ни геополитички контекст који је, макар ја тако сматрам, и опредјелјујуће допринио да Црна Гора не добије позив у овом тренутку«, рекао је Ђукановић.

Он је поновио да то није неуспјех и да је Црна Гора једина од четири државе које су кандидати добила могућност да у дијалогу са НАТО-ом, не чекајући наредни самит ,током 2015. године, ипак добије позив за чланство.

»Пресудно је важно да у наредном периоду наставимо са истом посвећеношћу реформама, како би искористили указану шансу сда у најкраћем року остваримо овај државно политички приоритет«, казао је Ђукановић.

Кометаришући реформу безбједносног сектора, која је била један од услова за добијање позива за чланство, Ђукановић је рекао да последњих неколико година НАТО у агенди потенцирао четири области реформе.

Ђукановић је поновио да је, осим тога, потенцирана и реформа сектора одбране, владавина права и подршка јавног мњења.

»У свим разговорима са НАТО партнерима на различитим нивоима имали смо редовну размјену мишљења о достигнућима у те четири области. Никада, ни у назнакама, није покретано питање персоналних промјена, на челу или у дубини система безбједности«, рекао је Ђукановић.

Када се помињу реформе у области безбједности подразумијева се, казао је, обавеза достизања стандарда који ће црногорски безбједносни систем учинити компатибнилним са ситемом НАТО-а.

Ђукановић је објаснио да то прије свега значи измјену законске регулативе на чему је, како тврди, Црна Гора вриједно радила.

Он је подсјетио да је Влада прослиједила парламенту Закон о основама безбјенодсног система, као и Закон о Агенцији за националну безбједност, да су урађене измјене одговарајуће законске регулативе у области одбране.

»Уз то, конституисали смо одјељење у Министарству одбране које се бави питањима безбједности војске, радили смо на институционалном снажењу не само АНБ већ смо Законом о основама система безбједности предвидјели и формирање Савјета за националну безбједност«, рекао је Ђукановић.

Он је казао да је Црна Гора пуно урадила, не само на формирању нових, него и на функционалном снажењу постојећих институција и да су резултати на том плану охрабрујући.

»Дефинитивно, мени није познато да је било ко из НАТО савеза персоналним питањима условљавао брзину позива Црној Гори. У безбједносном систему се промјене догађајају и догађаће се редовно као и у другим дјеловима државне управе. Нема говора да би се тиме могао образложити изостанак очекиваног позива са овогодишњег самита«, закључио је Ђукановић.