Истанбулска конвенција ступила данас на снагу

1. августа 2014. ступила на снагу Конвенција Савјета Европе о спрјечавању и сузбијању насиља над женама и насиља у породици ( Истанбулска конвенција )

Нова Конвенција Савјета Европе о спрјечавању и сузбијању насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција) је први правно обавезујући међународни инструмент у Европи у области насиља над женама и насиља у породици и најдалекосежнији међународни уговор који се бави овим обликом кршења људских права.

Истанбулска конвенција је први инструмент на европском нивоу који се свеобухватно бави насиљем над женама. Кроз Преамбулу и чланове, Конвенција је интегрисана у европски оквир за заштиту људских права. Такође, пажљиво је повезана с релевантним документима Уједињених нација за заштиту људских права, посебно ЦЕДАW Конвенцијом, затим инструментима међународног хуманитарног права и међународног кривичног права.

Конвенција изнова позива на успостављање родно равноправног друштва, јер је насиље над женама дубоко укоријењено у неједнаком друштвеном положају жена и мушкараца, а обнавља се културом толеранције према насиљу и негирањем постојања насиља. Она захтијева да се права жртве у ставе у средиште свих мјера и да се примјењују кроз дјелотворну сарадњу свих надлежних органа, институција и организација.(Члан 7)

Конвенција захтијева да се државе потписнице уздрже од учешћа у било каквом чину насиља над женама и да обезбиједе да државни органи, званичници, службеници, установе и други актери који наступају у име државе поступају у складу са овом обавезом .Такође, захтијева да државе чланице предузму неопходне законодавне или друге мјере да са дужном пажњомспријече, истраже, казне и обезбиједе репарацију за дјела насиља обухваћена овом Конвенцијом која учине недржавни актери. (Члан 5 Конвенције).

Даље, Конвенција захтијева да државе препознају важност и подрже одрживост специјализованих женских сервиса за подршку жртвама насиља. У члану 9 “Невладине организације и цивилно друштво”, Конвенција прописује обавезу потписница да “препознају, подстичу и и подржавају, на свим нивоима, рад невладиних организација и организација цивилног друштва у борби против насиља над женама и успоставе дјелотворну сарадњу са овим организацијама“.

Црна Гора је једна од првих држава које су потписале и ратификовале Истанбулску конвенцију, чиме је преузела обавезу да мијења законе, уведе практичне мјере и обезбиједи ресурсе за ефикасну превенцију и спрјечавање насиља над женама и насиља у породици. То значи да је Црна Гора, између осталог, дужна да:

ü обезбиједи довољан број безбједних и лако приступачних склоништа за жене и дјецу жртве насиља, успостави бесплатну националну телефонску линију за помоц́ жртвама, обезбиједи посебну подршку жртвама сексуалног насиља.

ü Обезбиједи процјену ризика по жртву и хитне мјере заштите, тако да надлежни органи имају мандат да издају налог, у ситуацијама непосредне опасности, учиниоцу насиља у породици да напусти мјесто становања жртве или угрожене особе на довољан временски период и да забране учиниоцу да уђе у стан или ступи у контакт са жртвом или угроженом особом.

ü Осигура да се истраге и судски поступци за све видове насиља обухваћене Конвенцијом спроводе без неоправданог одлагања и притом узимају у обзир права жртве током свих фаза кривичног поступка, као и да обезбиједе непосредну заштиту жртвама од стране органа надлежних за спровођење закона.

ü Обезбиједи информисање жртава на језику који
разумију о расположивим сервисима подршке и законским мјерама, као и о предузетим акцијама .

Државе чланице су дужне и да успоставе једно или више званичних тијела надлежних за координацију, спровођење, праћење и процјену политика и мјера за спрјечавање и борбу против свих видова насиља обухваћених овом Конвенцијом. Ова тијела ће координисано прикупљати податке, вршити анализу и објављивати резултате. ( члан 10 )

Примјену Конвенције ће пратити Експертска група за борбу против насиља над женама и насиља у породици (ГРЕВИО), коју бира Комитет чланица Конвенције, уз могућност да наложи једном или више својих чланова да спроведе истрагу и хитно извијести ГРЕВИО. Када ситуација налаже и уз пристанак чланице, истрага може обухватати посјету на територији чланице.

Осим тога , Национални парламенти чланица позвани су да учествују у праћењу предузетих мјера у примјени ове Конвенције. На нивоу Савјета Европе , Парламентарна скупштина Савјета Европе
биц́е позвана је да редовно прати спровођење ове конвенције.

Од краја јула 2014. 13 земаља је ратификовало Конвенцију, а 23 су је потписале.

НВО Центар за женска права

Маја Раичевић, извршна директорка

НВО Сигурна женска кућа

Будиславка Савељић,извршна директорка

НВО СОС Телефон за жене и дјецу жртве насиља Никшић

Наташа Међедовић, извршна координаторка

Министарство за људска и мањинска права, Одјељење за послове родне равноправности

ПР служба Министарства за људска и мањинска права