Реаговање Министарства одрживог развоја и туризма на текст у Вијестима ''Немате право да ћутите, то знам''

Имајући у виду да је полемика поводом неоснованих напада на Министарство одрживог развоја и туризма и министра Гвозденовића, у вези његове посјете Улцињу 30. јула, започета текстом новинара „Вијести“, очекујемо да ће редакција уважити уобичајена правила коректне комуникације и објавити наш одговор на текст „Немате право да ћутите – то знам“ који је објављен 6. августа , без обзира на најаву закључења полемике.

Почев од наслова, и овај текст потвђује да лична перцепција новинара и његови унапријед формирани ставови, потпуно обезвређују евентуалне одговоре на питања која се суштински тичу развоја Улциња. Аутору текста је, о тој суштинској проблематици, очигледно, све јасно у мјери да читалац и сам може закључити да су било какви одговори Министарства или министра потпуно сувишни.

Са логичке стране, не разумијемо због чега је аутор текста повријеђен нашом оцјеном његових новинарских домета. Притом занемарује питање одакле потиче његово експертско знање у домену одрживог развоја и туризма које га квалификује за овако кавгаџијске, непримјерене и неутемељене, а „компетентне“ оцјене о учинку овог Министарста. Није нам познато да има стручних искустава везаних за дјелатност Министарства.

Елементарно је логично да не морате бити писац да бисте коментарисали неки роман, или ликовни критичар да бисте оцијенили је ли неко сликар или не. Због тога допуштамо да, било који новинар, у свом незнању или недекларисаној намјери, оцјењује резултате Министарства, Али, не разумијемо због чега би се тај исти новинар, исчуђавао што неко други суди о његовом новинарском умијећу.

Но, „широко ударање“ новинара Адровића не могу промјенити факте - чињеница је да он није желио да искористи право на постављање питања на прес-конференцијама министра, у два наврата, него је тражио „ходничку екслузиву“, вјероватно полазећи од тога да ће, одговори у таквој атмосфери бити употребљивији за његове намјере. Да подсјетимо, ова полемика је почела управо од тога - од нетачне интерпретације новинара Адровића због чега су му ускраћени одговори на тако постављена питања. Дакле – не о улцињским хотелима, Порт Милени, улцињском развоју... Ни у једном обраћању у овој полемици се нијесмо упуштали у та питања. Понављамо – на ту тему можемо дати све одговоре, и о проблемима и о резултатима, када новинар „Вијести“, или било ког другог медија, на коректан начин, затражи одговоре, у приликама које су за то предвиђене. Одговор на дио питања које упорно потенцира новинар Адровић, министар Гвозденовић је дао на прес конференцији и приликом изјава за медије, у Улцињу, 30. јула.

Квалификације новинара о „трапавости“ Министарства и министра, о „забавном и тужном“, о „комичности“, нећемо коментарисати. Помињемо их само као допринос аргументацији о новинарском капацитету аутора, па и његовом личном васпитању. А, као потврду његове неконсеквентности, цитираћемо његов исказ да са „људима из Министарства“ има „изузетно коректну сарадњу“. То су, ваљда, они исти људи које је, у претходном тексту, поспрдно назвао „министровим писарима“! Коректно, зар не?

Требало би и да, они који се баве новинарством, знају да, у било ком министарству, у доношењу одлука, конципирању политика и свим другим активностима, па и у реаговањима на неистине, заједно са министром, учествују и ти исти „људи из Министарства“.

Још нешто – за постојање личног анимозитета није неопходно лично познанство. За разумијевање ове чињенице није неопходно бити новинар ни министар.

Ни Министарство одрживог развоја ни министар који га води се никада нијесу склањали пред медијима. Да јесу (узмимо свјежи улцињски примјер), не би министар одржао двије конференције за медије и одговарао на сва питања, сем на она која је новинар Адровић желио да постави у „ходничком“ маниру, по њиховом завршетку.

Толико о чињеницама, новинарству, скривању и нескривању.

Што се тиче проблематике развоја Улциња, Министарство је на располагању и „Вијестима“ и свим другим медијима. Отворено, разложно и професионално, и о добрим и лошим резултатима, о учињеном и неучињеном. Интересовање медија које поштује новинарске узансе и комуникациону коректност, увијек је добродошло. Само се таквим информисањем може омогућити да јавност донесе исправан суд и да, на бази таквог суда, формира однос и према власти, и према сваком појединачном вршиоцу јавне функције.

Министарство одрживог развоја и туризма