Сапштење: За црногорске пчеларе значајна искуства са студијске посјете Баварској

Пчеларство засновано на научним истраживањима, у циљу добијања високог приноса квалитетног меда, а све више ради здравља пчела и одржавања бројности пчелињих друштава заслужних за опрашивање биљака, кључни су циљеви развоја овог сектора у земљама Европске уније. На који начин се то спроводи у пракси, имали су прилику да виде и црногорски пчелари приликом посјете Баварској.

У организацији Министарства пољопривреде, а на основу споразума који је почетком ове године министар проф. др Петар Ивановић потписао са званичницима Баварске, група од 50 пчелара из Црне Горе, заједно са представницима Министарства, боравила је протекле седмице у тој њемачкој покрајини, познатој по високом степену развоја пчеларства. Студијска посјета организована је, управо, са циљем да се наши пчелари, предвођени Савезом пчеларских организација, додатно едукују и виде на који начин раде њихове колеге у земљама ЕУ, како би се на вријеме припремили за наступ на том тржишту.

Иако пчеларство у Баварској има дужу традицију и праћено је примјењеним истраживањем и савременим технологијама, захваљујући којим је прерасло у индустријску производњу, црногорски пчелари су могли да извуку значајна искуства, како би надоградили добру основу – производњу висококвалитетног меда. Обиласци државног Института за мед, односно Стручног центра за пчеларство, огледних пчелињака, затим једног од највећих њемачких пчелара, предузећа за откуп, паковање и продају меда, били су прилика да се пчелари из Црне Горе упореде на ком нивоу се баве пчеларењем, да виде нове детаље у техници пчеларења које би могли да примијене. Посебно је било важно да добију идеје за нове производе на бази меда које доносе већу зараду, али и оно што им може побољшати пласман, а то је начин паковања и амбалажа.

„Када пчелама није добро, није добро ни природи“

Посјета је била значајна и са аспекта спознаје нових трендова у пчеларењу. Иако Црна Гора, за сада, нема проблем са опадањем броја пчелињих друштава, корисно је било искуство Њемачке, која је једна од бројних земаља које се суочавају са тим проблемом. Управо због тога тренд развоја пчеларства у тој земљи, није више инспирисан самом производњом меда и приносима, већ очувањем броја пчела, односно обезбјеђивањем опрашивања, као услова опстанка природе. „Када пчелама није добро, није добро ни природи“, казао је вођа Стручног центра за пчеле и пчеларство у Вицбургу, Штефан Берг. Он је појаснио да та институција на научним основама помаже њемачким пчеларима у узгоју пчела, превасходно да селекцијом добију матице, а потом и пчеле које ће бити мирне, продуктивне и отпорне на болести, али да је главни задатак одржати бројности пчела као главних опрашивача. Као резултат тог настојања, како се могло чути приликом посјете Баварској, створен је нови тренд „урбаног пчеларења“. Све више је младих пчелара који узгајају пчеле на крововима зграда и небодера, на терасама, а све са циљем да се на тај начин укаже на важност постојања пчела у природи.

Њемачки пчелари развијају породични бизнис

У достигнућа њемачких пчелара делегација из Црне Горе увјерила се приликом посјете пчелару Матијасу Улману у граду Ханау, који је свој породични бизнис организовао у оквиру предузећа за производњу, прераду и продају меда и производа на бази меда. Улман, који се пчеларењем бави од своје девете године, сада има око 1.000 пчелињих друштава, сели их по цијелој Баварској и годишње производи просјечно 60 тона меда. У понуди има 14 врста меда, а производи и више врста других пчелињих производа, као што су свијеће, украси, козметика, медне ракије, сирће, слаткише, љековите препарате и друге производе. Осим обима производње и асортимана производа, оно што је посебно одушевило госте из Црне Горе била је организација посла у одвојеним погонима, са савременим, компјутеризованим машинама и опремом, до нивоа да се сав посао и физички олакша пчелару. Уз то у погону се углавном користе обновљиви извори енегрије. Оно што би црногорски пчелари могли примијенити из искуства њемачког колеге је и његов приступ тржишту. Улман добар плсман, како је рекао, остварује кроз директан контакт са купцима, продајом на пијаци, у трговини на газдинству, божићним сајмовима, и организоване презентације на имању у дворишту своје куће.

Висок увоз меда окренули у своју корист

И поред високог нивоа развоја пчеларства, Њемачка успијева да подмири само 20 одсто потреба свог тржишта. Остало увози. Мед се увози из цијелог свијета, али и то су у овој земљи окренули у своју корист. У то се делегација из Црне Горе увјерила обиласком компаније „Бреитсамер анд Улрицх“, која пакује не само мед њемачких пчелара, него га и увози из цијелог свијета, гдје год оцијене да је мед доброг квалитета. Производе 120.000 тегли дневно, са асортиманом од 1.000 артикала, лијепо упакових, који као такви имају већу вриједност. Истовремено посједују лабораторију у којој се мед анализира на око 300 параметара. Посјета овој компанији, потврдила је да шансу за извоз меда имају и црногорски пчелари.

Пчелари из Црне Горе су у Баварској посјетили и трговине пчеларске опреме, гдје су се увјерили у њен висок квалитет.

Црногорски пчелари не заостају у техници пчеларења, али им треба подршка струке

Закључак наших пчелара, након посјете Баварској, је да не заостају у дијелу технике пчеларења, али да би им потпора струке и савјетовања била значајна за узгој пчела, унапређење производње и побољшање пласмана. „Имамо велику подршку од Министарства у дијелу инфраструктуре. Кућа меда која се ради у Даниловграду биће центар који ће објединити садржаје који су нам потребни. У том дијелу биће значајна њена едукативна функција, али очекујемо да се у наш сектор више укључи струка, савјетодавна слижба, ветеринарска служба, пољопривредни факултет, како би валоризовали производњу меда високог квалитета, који ће као такав имати шансу на европском тржишту“, оцијенио је на крају посјете предсједник Савеза пчеларских организација ЦГ Радуле Миљанић.

Охрабрење да није сувише тешко испоштовати европске стандарде у пчеларству, наши пчелари су добили од колега из Словеније, приликом посјете њиховој Пчеларској кући у Љубљани, коју су, не по први пут, обишли на путу до Баварске.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја