На округлом столу говорило се о трендовима и изазовима за дрвну индустрију

Развој дрвне индустрије у Црној Гори треба да иде у правцу програмског реструктурирања и технолошке модернизације предузећа, усмјеравању да сировину коју добијају од концесионара у што већем степену финализују, брендирају своје производе, идентификовању и подршци лидерским компанијама које ће повући и развој мањих, оцијенио је проф.др Бранко Главоњић са Шумарског факултета из Београда на округлом столу који је организовао Министарство пољопривреде и руралног развоја у оквиру Сајма намјештаја у Подгорици.

Професор Главоњић, који је и члан Комитета за дрво УН са сједиштем у Женеви, оцијенио је добрим потезом обједињавање дрвне индустрије са шумарством у оквиру ресора МПРР, јер је то, како је казао, добра претпоставка за брже и ефикасније рјешавање питања које оптерећују сектор. “Радује ме што сам дао допринос изради стратегије развоја шумарства, гдје су дате мјере и за развој дрвне индустрије. Овај документ је добра основа за рјешавање бројних питања у сектору дрвопрераде и за боље коришћење потенцијала које Црна Гора има”, рекао је професор Главоњић на скупу “Трендови тржишта и нови изазови за дрвну индустрију Црне Горе”.

Говорећи о изазовима за дрвну индустрију, професор је рекао да Црна Гора, као и остале земље у окружењу, у наступима компанија из ЕУ важе за земље сировинске базе дрвета, што треба мијењати. “У великој мјери се извозе трупци, резана грађа и остали дрвних сировина, се извози, а пуно је простора да се то искористи за профит у сопственој земљи и тако смањи увоз намјештаја, горива…”, казао је Главоњић.

“У стратегији развоја дрвне индустрије Црне Горе идентификовано је више праваца развоја. У основи, потребно је програмско реструктурирање, запошљавање стручних кадрова и технолошко модернизовање прерађивачких погона, како би се степен финализације производа од дрвета повећао и боље искористила домаћа сировина. Неопходно је да држава помогне брендирање домаћих производа, јер је то пут за бољи пласман, посебно на иностраним тржиштима. Постоји велики простор за побољшање пласмана на домаћем тржишту, кроз коришћење система зелених јавних набавки. На тај начин би се јавне установе опремале од домаћег дрвета, а не ламинатима и ПВЦ производима из увоза. Велики простор за пласман постоји и у грађевинарству, поготово у опремању хотелских капацитета на приморју”, казао је Главоњић.

Он је додао да у производњи појединачних производа од дрвета треба идентификовати и подржати лидерске компаније, које ће постати носиоци развоја осталих предузећа, по угледу на концепт у земаљама са развијеном дрвном индустријом.

С обзиром да су црногорске шуме богате четинарима, професор Главоњић је савјетовао произвођачима да размишљају о производњи иновативних дрвених материјала, какви су ламелирани производи, такозвани иновативни инжињерски производи, који су сада тренд у свијету и користе се приликом изградње стамбених објеката већих димензија. “Ипак, основни тренд који се највише осјећа у пракси је еколошка компонента производа, за шта је основа сертификација тих производа. Процес сертификације шума је започет у Црној Гори и треба га убрзати, јер је то услов за продају производа од дрвета на тржишту ЕУ. Сертификација значи да доказујете да дрво од којег је направљен производ потиче из шума са којима се одрживо газдује, појаснио је Главоњић. У контексту правила ЕУ, професор је поменуо и да ће чланице Уније примјењивати нову директиву, која се односи на доказивање поријекла дрвета, у циљу забране увоза дрвета које потиче из нелегалне сјече”, казао је Главоњић.

Он је додао да би надлежне институције у Црној Гори требале већу пажњу посветити и стварању услова за контролу и испитивање увозних производа(намјештаја), доношењем техничких прописа, с обзиром на могућност да се на тржишту нађу производи од здравствено небезбједних материјала. Представници Министарства поручили су да увоз није у надлежности тог ресора и да свако у границама својих надлежности треба да предузме кораке за рјешавање тог проблема.

Генерални директор Директората за шумарство и дрвну индустрију Адем Фетић казао је да је Министарство већ преузело мјере подршке на стабилизацији тржишта сировине за дрвну индустрију у смислу додјеле концесија, у складу са критеријумима који ће омогућити прераду сировине у капацитетима концесионара, односно који ће демотивисати извоз обловине. „Министарство ће настојати да обезбиједи пословни амбијент  у коме ће привредни субјекти и бидући инвеститори имати дуготрајнију сигурност у критријуме и транспарентност додјеле концесија, а посебно се вреднује већи степен финалне прераде производа од дрвета,  што за крајњи ефекат има повећање радних мјеста у тој области“, казао је Фетић.

Произвођачи намјештаја, међу којима су били и концесионари, који су учествовали на скупу, препознали су и истакли потребу удруживања мањих предузећа, како би се смањили трошкови и олакшао пласман на домаће, али и ино тржиште.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја