- Влада Црне Горе
Агенција за националну безбједност Реформе АНБ ради стратешких интереса и циљева
Реформе АНБ ради стратешких интереса и циљева
Црногорска Влада предложила је измјене Закона о Агенцији за националну безбједност (АНБ) којим су предвиђене активности за спровођења акционог плана за реализацију реформских активности Агенције у процесу евроатлантских интеграција и испуњавању препорука за позив за чланство у НАТО. Предложени закон налази се у скупштинској процедури, а Влада је предложила да се разматра по скраћеном поступку.
“Доношење закона је у функцији достизања једног од стратешких безбједносних интереса и циљева Црне Горе који се односи на правну уређеност националне безбједности у складу са Уставом, нормама медународног права и обавезама државе”, каже се у образложењу.
Предложеним измјенама Закона имплементирани су високи стандарди у примјени средстава и метода прикупљања података, прописане процедуре у примјени средстава и метода тајног прикупљања података, прецизирани услови за медународну размјену података, прописане специфичности за организацију рада АНБ, овлашћења и одговомости запослених.
“Доношење закона представља нормативну претпоставку за даље профилисање АНБ примјерену медународним /НАТО /стандардима, с основним циљем квалитетног супротстављања безбједносним изазовима, ризицима и пријетњама”, наводи се у предложеном документу.
Оцјењује се да би неблаговремено доношење закона успорило активности на реализацији препорука везаних за позив Црној Гори за чланство у НАТО.
Предлогом Закона прецизније су дефинисане надлежности АНБ, прописивањем изричите обавезе да о подацима који указују на постојање основане сумње да се припрема, организује или да је извршено кривично дјело за које се гони по службеној дужности извјештава полицију и државно тужилаштво.
Прикупљање података комуникацијом са грађанима додатно је нормирано у односу на важечи закон.
Полазећи од тога да се припкупљање података од грађана врше искључиво на принципу добровољности, користећи рјешења из упоредне праксе, у циљу јачања ефикасности у раду, дата је могућност, како се наводи, да АНБ затражи од полиције да са грађанином који није дао изричиту сагласност обави разговор уз учешће овлашћеног службеника Агенције.
“Али само ако постоји вјероватноћа да тај грађанин има сазнања о подацима значајним за националну безбједност”, каже се у законском образложењу.
Значајне новине предложене су у поглављу којим је уређено тајно прикупљање података.
“Детаљно су разрађена овлашћења Агенције у прикупљању података ради успостављања оптималног скупа инструмената (средстава и метода) у прикупљању података, којима располажу и обавјештајно безбједносне службе безбједносних система земаља чланица НАТО и ЕУ”, каже се у закону.
Наводи се да је у примјени средстава и метода којима се задире у људска права и слободе грађана обезбијеђена процедура одобравања од судске власти, у складу са највишим стандардима заштите људских права и слобода.
Процедура примјене и начин одобравања тајног праћења и осматрања, коришћењем техничких средстава за документовање разрађена је на фото, које одобрава директор Агенције и аудио, видео и друге облике техничког документовања, које одобрава предсједник Врховног суда.
“Изузетно, у случају посебне оправданости и хитности, уколико би одлагање почетка примјене онемогућило постизање сврхе ради које се предлаже, предвиђена је могућност да директор Агенције може одобрити отпочињање тајног праћења и осматрања, коришћењем техничких средстава за аудио, видео и других облика техничког документовања, без претходне одлуке предсједника Врховног суда”, каже се у законском образложењу.
Директор АНБ јер дужан да, непосредно по отпочињању примјене, предложи доношење судске одлуке, односно да у противном обустави примјену, а податке и документа на којима су они забиљежени уништи.
У дијелу којим се уређују права и обавезе службеника, измјене се односе на обавезу безбједносних провјера за лица која су корисници стручног оспособљавања, програм и начин полагања посебног испита за рад у Агенцији, као и забрану јавног иступања службеника, без претходног одобрења директора.
“Као тежи дисциплински прекршаји прописани су и поступање са службеним оружјем супротно прописима којима је уређено њихово давање и ношење, као и јавно саопштавање података о Агенцији, без претходног одобрења директора. Предложено је искључење јавности у дисциплинском поступку против службеника АНБ”; каже се у образложењу.