Географски информациони систем за боље прекогранично управљање поплавама у сливу Лима

Географски информациони систем

за боље прекогранично управљање поплавама

у сливу ријеке Лим

Контекст

Пројекат „Географски информациони систем за боље прекогранично управљање поплавама у сливу Лима“ (Тхроугх Геограпхиц Информатион Сyстем тоwардс Беттер Цросс-бордер Флоод Риск Манагемент ин тхе Лим Ривер Басин) је реализован у програму прекограничне сарадње финансиране из ИПА-фондова Еуропске Уније.

Пројекат се имплементира у Србији кроз јавно водопривредно предузеће Србијаводе и у Црној Гори кроз Управу за воде, у периоду од 17. 10. 2012. до 16. 10. 2014. године.

Овом приликом се Управа за воде појавила по први пут у улози апликанта за средства из ЕУ фондова.

Циљне групе пројекта су локална самоуправа на територији слива ријеке Лим, државна управа и јавне установе, научно-образовне установе, стручна и широка грађанска јавност.

Тема пројекта је заштита од поплава у прекограничној зони, која представља вриједан економски ресурс за обје државе. Заједнички развој јавних институционалних система превенције у овом пројекту постаје ефикаснији кроз географски информациони систем.

Циљеви су:

-спровођење заједничког истраживања постојећих докумената, мастер планова и легислативе везане за управљање водама у сливу Лима, размјена знања и дефинисање препорука за унапређење;

-свеобухватно јачање капацитета јавне службе и техничко унапређење јавних институција, које су ангажоване у управљању ризицима од поплава;

-развој ефикасног и јавно доступног сета услуга за све субјекте ангажоване у управљању ризицима од поплава;

-подизање заједничке свијести експерата и јавности о питањима заштите животне средине.

Стање и могућности

Велики дио Лима и његових притока је склон поплавама. За посљедњег пола вијека регистровано је неколико већих појава ове врсте, а у посљедње вријеме оне су још учесталије. Високи водостаји узрокују плављење урбаних површина, угрожавајући безбједност становништва и наносећи економске штете. Плављење индустријских објеката или депонија отпада, поред наведеног, доноси и опасност од загађивања. Ерозија, која прати велике протицаје, узрокује штете на пољопривредном земљишту, а често и на саобраћајницама, што паралише друштвене и економске активности и изискује инвестиције у поновну изградњу.

Географски информациони систем омогућава везивање свих података, који имају просторну компоненту, за конкретни географски положај. Подаци се чувају у дигиталном облику и свака врста се налази у посебном слоју (напр. положај водних тијела и њихове карактеристике, положај хидролошких станица и информације о измјереним величинама или о опреми станица, положај насеља и број становника, итд.) Комбинацијом ових група података стварају се услови не само за прегледни приказ на карти, већ и за анализе, које софтвер подржава у простору.

У домену заштите од поплава то представља прије свега могућност стварања просторног модела терена у комплетном сливу и хидрографске мреже са висинском компонентом (падови, попречни пресјеци на профилима). У такав модел уносе се подаци о количинама вода, које би се с одређеном вјероватноћом могле појавити на појединим профилима тока. Податак о водостају може се пренијети на терен и добити зона, која би била - с датом вјероватноћом - на тој дионици плављена.

Карте плавних зона непроцјењиве су за планирање акутне заштите од поплава (говоре о плављењу приступних саобраћајница, указују на редосљед долажења воде до појединих објеката итд.)

Ако се карте плавних зона комбинују с подацима о добрима, која се налазе на конкретном простору, добијамо тзв. карте угрожености од поплава. Оне говоре о томе, с каквом вјероватноћом би се конкретни објекат могао плавити, или колико добара би било плављено при појави поплава с датом вјероватноћом.

На наведено се може надовезати планирање превентивне заштите од поплава, која се у дугорочном погледу увијек јавља као повољнија од акутних интервенција. У плавним зонама се или избјегава градња, или се у њима предвиђају хидротехнички објекти за заштиту од поплава.

Активности

У појединим активностима Пројекта:

-израђена је Студија о стању и потенцијалима у управљању ризицима од поплава за слив Лима,

-након набавке хардвера и софтвера, организоване су двије обуке за кориснике ГИС-а

-постојећи водопривредни подаци, су конвертовани у дигитални облик

-за сетове података прикупљене конверзијом и теренским мјерењима су креиране матрице за штампу карата и евентуалних плавних зона

-ради шире доступности геопросторних података, израђен је геопортал објављен на интернету

-са циљем промовисања резултата Пројекта и створених могућности публиковани су информативни материјали и организоване радионице у свим општинама на којим се слив Лима простире.

Закључци и перспективе

Поплаве не познају географске границе. Представљају најбољи примјер потребе за прекограничном сарадњом двије земље. Она се, у овом случају, остварила у Србији и Црној Гори под окриљем претприступне подршке Европске Уније, која већ неколико деценија уочава потребу за заштитом од поплава и темељи је у наднационалној легислативи.

Пројектом „Географски информациони систем за боље прекогранично управљање поплавама у сливу Лима“ створене су техничке и кадровске претпоставке за успостављање географског информационог система у сектору вода Црне Горе.

Учитан је просторни модел терена, пописани и систематизовани су подаци из домена заштите од поплава. Уз помоћ партнерске институције из Србије, креиран је модел података.

Додатну перспективу даје могућност да се систем, формиран за потребе слива ријеке Лим, примијени и на осталој територији Црне Горе.

Том приликом су уочене потребе за допунским истраживањима, прије свега у домену поузданих хидролошких података о појавама великих вода, а такође података о капацитетима изграђеним на погађаном простору, које је потребно штитити.

За сектор вода у Црној Гори је веома битна и чињеница, да се овим активностима успоставио основ за будући Водни информациони систем. Надоградњом модела података и допуном за информације везане за остале области управљања водама, може се обезбједити моћно средство за организацију података и напредне анализе у комплетном домену вода. Такав систем може да повезује све институције, које се баве управљањем водама на националном или регионалном нивоу.

Приликом имплементације Пројекта су уочени аргументи и могућности за иницирање споразума између Србије и Црне Горе о прекограничној сарадњи у управљању ризицима од поплава у сливу ријеке Лим. Обје партнерске институције су, захваљујући наведеном раду, стекле увид у потребе за заједничким истраживањима и улагањима, које такав споразум може оквирно поткријепити.

Познавање простора и превенција су у домену заштите од поплава кључни.

Прву верзију Геопортала можете погледати на линку: хттп://82.117.199.130/лим/

Брошуру о Пројекту можете преузети притиском на поље download које се налази изнад текста ове објаве.

Тхис пројецт ис фундед

бy тхе ЕУ