Министар Радуновиц отворио регионални скуп на тему “Унапређење капацитета за превенцију повреда, корз унапријеђени надзор на повредама”

Поштовани гости, уважене колеге,

Задовољство ми је да вас поздравим, пожелим добродошлицу у име Министарства здравља Владе Црне Горе и отворим субрегионални скуп на тему “Унапређење капацитета за превенцију повреда, корз унапријеђени надзор на повредама”.

Повреде и насиље спадају у водеће узроке смрти и инвалидитета у свим земљама свијета и у значајном су порасту у ниско и средње развијеним земљама, углавном као посљедица епидемиолошких, демографских и социоекономских промјена које су обиљежиле развој ових земаља у посљедњих неколико деценија. У структури умирања у Црној Гори, према приказу десет најчешћих дијагностичких категорија на петом мјесту налазе се повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора са око 5% заступљености.

Будући да је у свијету евидентан значајан тренд раста свих облика насиља и повреда, активности које спроводи Министарство здравља, сходно препорукама Свјетске здравствене оргнизације, усмјерене су на развијању и успостављању ефикасног система надзора за инциденцу и преваленцу повреда, као и идентификацији фактори ризика повреда и њиховом сузбијању.
Према расположивим подацима, у 2012. години, било је укупно 4 223 болнички лијечених пацијената са повредама, сврстани према дијагнозама, без података о механизму настанка повреде.
Предузимањем потребних мјера од стране релевантних актера, Министарство здравља се залаже да се успостави систем евиденције повреда у циљу превенције, као најефикаснијег вида заштите. За адекватне програме превенције потребно је располагати са релевантним и прецизним подацима о повредама, механизму и мјесту настанка повреде, врстама, распростањености, узроцима и факторима ризика, који захтијевају ефикасан квалитетно постављен систем за прикупљње и извјештавање података.

У новембру 2011. године, потписан је Протокол о поступању, превенцији и заштити од насиља у породици, према којем је здравствени сектор у обавези да обезбиједјује релевантне податке о величини здравствених посљедица и ефикасним интервенцијама у збрињавању жртава, затим ванболничку, болничку и хитну медицинску његу, подршку и приступ установама које се баве форензичком оцјеном, посебно у случајевима сексуалног насиља, као и да даје подршку процесу опоравка жртве, обезбиједјује увид у медицинску документацију, даје стручни налаз и мишљење о медицинским индикацијама, факторима ризика, и сарадјује са полицијом, центрима за социјални рад и другим релевантним институцијама.
Законом о збиркама података из области здравства дефинисано је обавезно пријављивање повреда, док је Законом о заштити од насиља у породици, обавеза здравствених радника да пријаве случајеве насиља. На основу Закона о збиркама података из области здравства, на предлог Института за јавно здравље, Министарство здравља је 2012.године донијело је Правилник о начину попуњавања, роковима достављања и обрасцима пријава за регистар трауматизама.

У оквиру центара за ментално здравље и специјализованим савјетовалиштима и институцијама на националном и општинском нивоу, ради се на унапредјењу програма који доприносе смањењу фактора ризика, подизању свијести и препознавању обима и посљедица проблема повреда и насиља, едукацији жена о нежељеној трудноћи и постнаталној њези, програмима обавезног лијечења починиоца насиља, превенцији и лијечења болести зависности, употребе алкохола и дрога.
Из досадашњег искуства, свјесни смо да је потребан мултисекторски приступ, који укључује све сегменте друштва, са успостављеним ефикасним механизмима мониторинга и евалуације предузетих акција, у циљу сузбијања фактора ризика, са посебним акцентом на породицу, као основној ћелији друштва, дјеци којој треба посветити највећу пажњу, кроз образовне програме почевши од вртића, јер поред породичног васпитања, институционалним процесом васпитања и образовања, усадјујемо, културолошке и социолошке норме и осјећај за вриједности, морал и правичност, а све у циљу формирања комплетних, самосталних здравих личности, који ће допринијети добробити цијелог друштва. Мултидисциплинарни приступ треба да осигура не само учинковито реаговање интегрисаном стратегијом на насиље, већ што је важније, досљедну и на доказима темељену стратегију за превенцију насиља.
Потребно је успоставити бољу координацију на институционалном нивоу, са јасно дефинисаним циљевима и прецизираним одговорностима и сходно процјени релевантних главних учесника, опредијелити се за модел координације, који ће бити најприхватљивији за све, у циљу унапредјења мултисектрорке и мултидисциплинарне сарадње и успостављања квалитетних евиденција у области превенције повреда.

Сигуран сам да ће и овај скуп допринијети превенцији повреда и унапређење здравственог система у овој области. Желим вам успјешан рад наредна два дана и проглашавам скуп на тему „Унапређење капацитета за превенцију повреда кроз побољшање система надзора повреда" отвореним.