Министар Радуновиц говорио на презентацији брошуре под називом: „Приступ породице члану који има рак-Обољеле пазимо и волимо на прави начин“, у издању Дома здравља Даниловград

ПОШТОВАНЕ КОЛЕГЕ, УВАЖЕНИ ГОСТИ, ПРЕДСТВАНИЦИ МЕДИЈА,


Данас смо сви заједно у прилици да присуствујемо промоцији нове едукативне брошуре Дома здравља „Димитрије Дика Маренић“ под називом: „Приступ породице члану који има рак-Обољеле пазимо и волимо на прави начин“, која је намијењена онима чији је члан породице или пријатељ оболио од рака.

Овај пројекат, као и низ претходних које је осмислио и реализовао Дома здравља Даниловград, у потпуности је у складу са напорима Минситарства здравља да се упоредо са перманентним унапређењем здравствене заштите, подиже и ниво здравствене културе и бриге свих чинилаца друштва о здрављу популације, што је у складу са циљевима Стратегије за превенцију и контролу хорничних незаразних боелсти 2014.-2015.“. У хроничне незаразне болести спадају и малигна обољења, која су у Европи и код нас на другом мјесту по броју обољелих и умрлих.

Послије кардиоваскуларних болести, које узрокују преко 50 одсто од укупног морталитета, малигне болести узроку 16- 17 одсто смртних исхода. У трци са временом на жалост, пацијент је често изједначен са дијагнозом рак. Не смије се то дозволити. Пацијент има име и презиме, интегритет, душу и осјећања. Зато је потребно ангажовање, пажња и брига свих нас, прије свега здравствених институција и медицинских радника, али и других бројних субјеката у друштву, а посебно породице, јер поред медицинског третмана малигних болести, врло је важно на прави начин бринути и о психолошкој стабилности особе која се бори са раком. У томе може да помогне стручно лице, односно, психолог, психолошки савјетник, психијатар, али значајну улогу сасвим сигурно имају и породица и пријатељи.

Драги пријатељи,

Лав Толстој опис смрти Ивана Иљића описује сљедећим ријечима:ЦИТИРАМ:
" Најтежа патња за Ивана Иљића била је лаж....то што нису хтели да признају оно што су сви знали и што је он знао, то што су хтјели да га преваре у вези са његовим страшним стањем и приморали га да и он сам лаже......И тако, на ивици понора морао је да живи сам, без икога ко би га разумео и за њим жалио". Зазвршен цитат. "Смрт Ивана Иљица". Лав Толстој
Зато будимо ту кад највише требамо, јер темељна вјештина у палијативној њези је контрола и ублажавање симптома, посебно бола као и обједињавање физичких, социјалних, психолошких и духовних облика подршке у очувању достојанства болесника и његовог интегритета, али и интегритета породице.

Поштоване колегинице и колеге, здравствени радници,

палијативна њега тежи унапредјењу квалиета живота. Породица и пацијент су у фокусу. Уласком у породицу, стечено је повјерење, а породица очекује практичну помоћ, дружење до посљедњег часа, а након тога утјеху и саосећање. Пажљива присутност , "оно бити ту" као сигурност, разговор , активност уз и око пацијента,
ако треба "и заједничко ћутање".Зато неопходно је изградити одговарајуће понашање, однос подршке и повјерења који помаже пацијенту да изгради здрав и реалан став према свом здравственом стању омогућујући му достојанствено умирање.

Напредак болести показује умирућем, а и породици, скори крај, доводећи до различитих рекација некада дијаметрално супротних: као реакција очајања на неизлечиву болест и супротно умирујућа депресија као коначно прихватање губитка живота и растајања од вољених људи.И зато је потребно баш тада људкса и духовна подршка, пратња у циљу постизања мира и равнодушности и спремности прихватања смрти, свјесни опроштај. Породици помоћи да уложи напор да научи да живи са губитком и да се врати свом животу.
Нема лошег и доброг туговања, има туга породице и у породици. Породица треба да прихвати реалност губитка, што води бржем опоравку и ресоцијализацији.

Овај припручник управо обилује практичним савјетима, који могу много да олакшају свакодневно функционисање, да помогну у разумијевању психолошких и емоционалних реакција обољелог од рака, затим да његовим најближима предочи шта се може очекивати у породичној динамици и како и на који начин да комуницирају са њим.
На крају желим да истакнем да је за признање и похвалу уложени напор да се и из овог угла освијетли однос према овој озбиљној болести и болеснику.Честитам Дому здравља Даниловград што је осмислио и објавио ову изузетно корисну едукативну брошуру и вјерујем да ће многима помоћи да своју хуманост и преданост искажу на прави начин и утицати на подизање нивоа здравствене културе у нашој средини.

Хвала