"Раст убер аллес" ауторски текст самосталног савјетника Борислава Ратковића објављеног у "Вијестима"

Не цвјетају баш руже ових дана диљем Европе, нити снага опоравка досеже даље од одржавања каквог-таквог раста економије. Догађаји се смјењују и носе нове изазове и забринутост над могућим развојем ситуације. Европска централна банка предузима мјере да предуприједи негативна сценарија примјеном мјера квантитативне и кредитне подршке са циљем да подстакне и оживи економски раст кроз активност малог и средњег бизниса. Тиме треба да се избјегне опасност од негативног утицаја смањене агрегатне тражње на развијање деструктивног процеса дефлације. На тој премиси неке европске земље темеље извјестан оптимизам у погледу динамике раста, колико год да незвјесност због руско-украјинске кризе, колебања у глобалним монетарним кретањима, регионалне политичке нестабилности и наниже кориговане или стагнантне ММФ-ове процјене раста дјелују депримирајуће. Уз то, Цхристине Лагарде је недавно изјавила да објективно не постоје услови да земље ЕУ у средњем року достигну динамичније стопе раста економије.

Гдје је Црна Гора у том контексту на прагу изазова које са собом носи димензионирање и структурирање буџета за 2015. и креирање економске политике? Сигурно да Црна Гора, успостављајући систем отворене и тржишне економије, мора рачунати на екстерне утицаје и подијелити с окружењем изазове мукотрпног процеса опоравка економског раста. Не чуди зато што је ММФ оцјене могућности раста наше економије у овој години редуковао са 2,8 на 2,3%, што нас, и поред свега, у региону позиционира у самом врху очекиваног економског раста. Процјене ММФ-а за наредну годину предвиђају раст од 3,4%. Наравно да развој догађаја и наслијеђени проблеми отежавају напоре да се конституише одржив и конкурентан систем релаксиран снажне тензије у сфери животног стандарда које иначе покрећу често недовољно објективне критичке перцепције. Притом се експонира својеврсна амбивалентност у оцјенама стања и могућности економије у приликама као што је актуелна презентација Извјештаја о напретку Црне Горе који је, у основи, означио валидним усмјерење економске и развојне политике, уз упозорења да процес достизања европских стандарда и одређених перформанси економског система тражи додатне напоре у правцу болних структурних реформи.

Свакако да је запажање о нефлексибилности и неравнотежи на тржишту рада са високом незапослености и њеним структурним карактером, са многоструким импликацијама, на мјесту, опредјелјујући статус многих друштвених група и слојева и потенцијално стварајући слику непросперитетног амбијента, проблем ће неминовно заокупити посебну пажњу креатора економске политике у данима који су пред нама. Добро је, притом, што се и сам процес финансијске консолидације, по природи ствари, у знатној мјери усмјерен на редукцију потрошње и штедњу, прилагођава потреби подршке расту економије и новог запошљавања. Свакако да такво опредјељење подразумијева додатне мјере системског подстицаја привредне активности, прије свега у сфери малог и средњег бизниса. С тим у вези, у Министарству финансија се анализира идеја смањења стопе опорезивања дохотка и добити, што уз више разумијевања о далекосежном утицају подршке и растерећења предузетничке иницијативе, нарочито на локалном нивоу, треба да генерише нову привредну иницијативу.

Процес финансијске консолидације ће неминовно и у наредној години у основи задржати ограничења, али, слиједећи неспорне резултате у опоравку прилива буџетских прихода и смањења непродуктивних трошкова, уз поправљање перформанси које се односе, прије свега, на буџетски дефицит, отвара се простор да се тако неопходан раст у буџету подржи јачањем његовог капиталног дијела. На тај начин, државна потрошња може да буде покретач и импулс новог замаха у процесу оживљавања привредне активности. У том контексту опредјељење подршке изградњи аутопута представља свакако промишљен и далекосежан развојни подухват. Ово тим прије што перцепција многих међународних институција идентификује неравномјеран регионални развој као велику економску неравнотежу. Зато мјере из нове Стратегије регионалног развоја и измијењеног Закона о регионалном развоју у суштини нуде нове модалитете подршке предузетништву и новом запошљавању с административним, фискалним, царинским и другим олакшицама. Свакако да у том процесу значајно мјесто има Инвестиционо-развојни фонд с унапријед јеном понудом мјера подршке.

Свијест о потреби динамизирања раста објективна очекивања неминовно усмјерава ка могућностима да се започети процес инвестирања на високовриједним започетим пројектима из области туризма и енергетике убрза. Чини се да за тако нешто постоје реалне претпоставке након обављених припремних радова и створених услова за убрзање активности. Наравно, од изузетне важности је да се систем профилише тако да улагања на овом подручју учини атрактивним. Црна Гора у том погледу, с обзиром на свој положај и компаративне предности, има потенцијал да постане далеко пожељнија дестинација.

Неликвидност реалног сектора ће, свакако, још увијек као Дамоклов мач бити лимит релаксацији дужничко-повјерилачких односа и пројектима који имају амбиције да досегну мјерила и стандарде европске конкурентности. Идеје о тзв. опросту дугова као одређеном излазу из стања блокаде у појединим дјеловима тока репродукције, носе са собом одређене слабости. У сваком случају, у условима оскудне банкарске подршке, све очи упрте су неминовно у активност инвеститора која треба да покрене мултипликациони ефекат на запосленост домицилних капацитета. Уз ово треба рачунати и на 270 милиона еура европске подршке кроз разне пројекте помоћи и сарадње, који ће до 2020. године бити на располагању ако оспособимо инфраструктуру и потребну креативност за њихово повлачење.

Побољшан квалитет живота, којем тако природно тежимо, без сумње ће бити одређен оквиром створене вриједности и способношћу да артикулишемо сопствени интерес и своје природне и хумане ресурсе ставимо у функцију развоја.

Овдје можете погледати текст у оригиналу Раст убер аллес.