Министар Радуновић говорио на стручном састанку под називом „Дијабетес у трудноћи, дјетињству и адолесценцији у Црној Гори"

ПОШТОВАНЕ ДАМЕ И ГОСПОДО,УВАЖЕНЕ КОЛЕГИНИЦЕ И КОЛЕГЕ,
ПРЕДСТВАНЦИ МЕДИЈА
Задовољство ми је што данас присуствујем стручном састанку под називом „Дијабетес у трудноћи, дјетињству и адолесценцији у Црној Гори а поводом обиљежавања Свјетског дана дијабетеса - 14. новембар.
Дијабетес је први пут препознат прије више од 35 вјекова у древном Египту. Данас, термин диабетес меллитус-а (шећерна болест) описује метаболички поремећај који настаје садејством наслијеђених гена, фактора спољашње средине и самог начина живота.
Према процјенама Интернационалне дијабетолошке федерације у свијету је у 2013. години 382 милиона особа имало дијабетес. Процјењује се да ће до 2035. године број обољелих особа од дијабетеса премашити пола милијарде. Највећи број особа са дијабетесом је старости између 40 и 60 година живота. Биљежи се пораст броја обољелих особа од Тип 2 дијабетеса у свакој земљи широм свијета. Подаци показују да 80% особа са дијабетесом живи у неразвијеним и средњеразвијеним земљама.
Уважене колеге,
Препознајући утицај који шећерна болест има на цјелокупну популацију Министарство здравља донијело је 2012. године: „Националну стратегију здравствене заштите лица са шећерном болешћу“, и на тај начин апострофиран је поремећај регулације гликемије као један од приоритета Националног здравственог система. Оквир акционог плана Националне стратегије здравствене заштите лица са шећерном болешћу за период од 2012. до 2016. године поставио је смјернице и начине реализације Националне стратегије.
Значајни сегменти Националне стратегије су усмјерни на формирању Националне комисије за дијабетес, започињању израде Водича за лијечење шећерне болести и успостављању Регистра обољелих од шећерне болести.
На основу извјештаја Регистра шећерне болести, података информационог система домова здравља и процјене Интернационалне дијабетолошке федерације у Црној Гори у 2013. години живјело је преко 50 000 особа у стању дијабетеса, односно сваки 8. грађанин старији од 20 година је у стању дијабетеса. Сваки 13. црногорски грађанин старији од 20 година зна да има шећерну болест, а сваки 23. има дијабетес, а то не зна. Свака 18. особа у стању дијабетеса у Црној Гори 2012. године била је на болничком лијечењу.
Анализа пријава у Регитру шећерне болести особа старијих од 20 година, обољелих од дијабетес Тип 2, указује да је 23,63% обољелих у тренутку постављања дијагнозе имало компликације проузроковане дуготрајном хипергликемијом. У овом узорку из регистра, 56,11% особа је имало хипертензију у тренуку откривања дијабетеса, 13,70% особа је било са коронарном болешћу, 11, 06% је имало периферну васкуларну болест, 10,07% дијагностиковану неуропатију, а 9,08% ретинопатију у тренутку постављања дијагнозе шећерне болести.

Поштоване колеге,
Лијечење и превенција шећерне болести су усмјерени на сам карактер болести, а шећерну болест карактерише хронична хипергликемија. У 2013. години, у Црној Гори потрошња љекова за дијабетес заузима треће мјесто, одмах иза антинеопластика и љекова за лијечење обољења респираторног система, и износила је за оралне антидијабетике 404 916 €, а за инсулин 2 161 000 €.
За лијечење васкуларних компликација дијабетеса пацијенти се у Црној Гори упућују у хипербаричну комору. У хипербаричну комору у 2013. години упућено је 1186 пацијента од којих је 815 имало компликације дијабетеса. Лијечење свих ових пацијената износило је 2 561 257 €. Према овим подацима, у Црној Гори у 2013. години издвајања за лијећење компликација дијабетеса у хипербаричној комори била су скоро идентична издвајању за антидијабетике.
Овом износу треба додати и средства издвојена за болничка лијечења других компликација дијабетеса и надокнаде због спријечености за рад. Губици за обољелу особу, њену породицу и друштво су још већи и ненадокнадиви, због инвалидитета и превременог умирања особа са дијабетесом.
Циљеви Националне стратегије здравствене заштите лица са шећерном болешћу у Црној Гори су усмјерени ка унапрјеђењу здравственог система у правцу превенције и одлагања настанка дијабетеса Тип 2, као и ка редуковању компликација и пријевремене смртности особа у стању дијабетеса. Ови циљеви ће се постићи кроз континуирано унапрјеђивање знања и вјештина у превенцији, одлагању, раном откривању и успјешној контроли гликемије особа са дијабетесом: Тип 1, Тип 2 и гестацијским дијабетесом. Посебан фокус Стратегије је на изједначавању резултата трудноћа и порода код трудница са поремећеном регулацијом гликемије, са оним трудноћама и породима трудница без тих поремећаја.
Поштоване колеге,
И данашњи скуп, који је посвећен дијабетесу у трудноћи, дјетињству и адолесценцији, истакнуће специфичности болести у овој популацији и дефинисати смјернице за успјешно лијечење и критеријуме у постављању дијагнозе поремећаја гликорегулације током трудноће, као и апострофирати значај превенције шећерне болести.

Хвала!