Интервју министра финансија, др Радоја Жугића за дневни лист "Побједа" - 31.12.2014. године

„Кризни порез" остаје на снази и у 2015. години, али ће стопа бити смањена за 33 одсто, са 15 на 13 процената. Модел реформе пореског система предвиђа, између осталог, да инвеститори улагањем у секторе приоритета остварују право на ослобођење од плаћања јавних прихода повезаних са инвестицијом (ПДВ, царине, комуналије, накнаде и таксе) у периоду реализације инвестиције - казао је у интервјуу Побједи министар финансија др Радоје Жугић.

ЖУГИЋ: Министарство се активно бави фискалном политиком која, кроз процес консолидације приходне и расходне стране буџета и одговарајуће подстицајне мјере, треба да допринесе оздрављењу јавних финансија и динамизирању привредног раста. У том правцу смо дефини сали средњорочну стратегију, чији је основни циљ стварање предуслова за вођење активних секторских политика и привлачење инвестиција. Стратегија почива на три основна елемента увођење фискалних преференција за секторске приоритете, изналажење нових извора прихода и промјену система опорезивања на начин да се утиче мање негативно на економски раст, кроз структуру стопа јавних прихода.

Модел пореске реформе дефини се три секторска приоритета и то елитни туризам, прехрамбену индустрију и енергетику и за исте предлаже одговарајуће фискалне подстицаје. Реформа предвиђа, између осталог, да инвеститори улагањем у секторе приоритета остварују право на ослобођење од плаћања ПДВ а, царине, комуналије, накнаде и таксе у периоду изградње и реализације инвестиције. 

ЖУГИЋ: Због потребе фискалне консолидације пензије нијесу усклађиване 2013. и 2014. године, што је била привремена мјера. Поштујући висок степен разумијевања које су пензионери показали и у намјери да се сачува стандард најстарије и најрањивије категорије становништва, недавним измјенама Закона о ПИО предложено је „одмрзавање" пензија од 2015. Овим измјенама је обезбијеђено да се пензије усклађују само у случају раста параметара који се користе за њихово усклађивање, док се, у случају њиховог негативног кретања, пензије неће смањивати.

Са друге стране, настојимо да заштитимо стандард пензионера, са најнижим примањима, кроз социјалнохуманитарна давања, у виду једнократних новчаних помоћи, субвенција за одмор и опоравак, зимницу и партиципацију у дијелу стамбене изградње.

Средњерочним буџетским пројекцијама предвиђено је повећање средстава за пензије и то на 413,6 милиона еура у 2015. години, 421,6 милиона у 2016. и 429,6 милиона у 2017. години. Ово повећање је посљедица предвиђеног раста броја пензионера и очекиваног благог раста пензија, а финансираће се из наплате доприноса, док ће недостајућа средства бити надомјештена из општих прихода буџета. Рјешавање и даље присутног дефицита пензијског фонда остаје задатак Владе, те ће се, у том правцу, наставити са преузимањем мјера усмјерених на одрживост пензијског система, уз очување стандарда корисника права из пензијског и инвалидског осигурања.

ЖУГИЋ: Обезбјеђивање сигурности и редовности исплата зарада и пензија сматрамо приоритетним задатком и задовољни смо што смо, и у периоду отежаних економских прилика, успијевали да га остварујемо. Обезбјеђивање континуитета у исплатама ових неће бити доведено у питање ни у 2015. години.

Имајући у виду негативно кретање параметара за усклађивање пензија тј. пад индекса потрошачких цијена и смањење просјечне зараде у 2014, по тренутној формули за усклађивање, пензије би у 2015. биле смањене, што се неће десити јер смо увели механизам заштите. Благи раст пензија може се, на основу пројекција раста зарада и инфлације, очекивати у 2016. години.

Што се зарада тиче, сматрамо да најприје треба системски уредити ову област, што је и интенција Закона о зарадама у јавном сектору.

ПОБЈЕДА: Просвјета и здравство нијесу задовољни коефицијентима у новом предлогу закона и најављују штрајк. Да ли су примједбе утемељене и да ли је могућ компромис?

ЖУГИЋ: Припрема тог закона иницирана је, прије свега, због потребе да се у систем зарада уведе већи степен праведности и транспарентности, како би се одвојио рад од „нерада" и створили услови за унапређење стандарда запослених у јавној управи.

У жељи да предложени документ буде одрживо и компромисно рјешење између реалних капацитета државе, која је у фази опоравка, али се још бори са економским потешкоћама, и егзистенцијалних потреба, не само запослених у јавном сектору, већ свих грађана, у припрему овог закона укључили смо представнике свих интересних група. Приликом израде предлога чули смо глас запослених преко њихових синдикалних заступника, али смо морали да узмемо у обзир и тренутну економску ситуацију. Сматрам да смо осмислили квалитетан документ који је, у оквирима могућег, дао добра рјешења и очекујем да ће бити усвојен, на добробит свих.

ЖУГИЋ: Недостатак предузет ничког потенцијала и недовољно конкурентна снага нашег тржишта, чији је узрок концентрација извоза на само неколико основних производа. Покретач економске активности треба да буде извозна тражња, па је битно прилагодити структуру инвестиција таквом моделу развоја, јер једном формирана привредна структура, протоком времена, обара ефикасност и кочи економски развој, уколико се континуирано не прилагођава промјењивим захтјевима тржишта. У том правцу је неопходно промовисање нових извозних производа и диверсификација извоза. Рјешавање или сузбијање идентификованих ризика морају пратити адекватне структурне реформе, које су већ започете и које ће повећати продуктивност домаћих ресурса и ојачати конкурентност.

Некретнине за репрограм дуга

ЖУГИЋ: Плаћање пореза и доприноса на зараде од посебног је значаја, како са становишта финансирања пензионог и здравственог фонда, тако и у погледу остваривања права запослених. Установљено је да све чешће одређене категорије послодаваца исплаћују зараде без пореза и доприноса, чиме директно угрожавају права запослених. С тога смо оцијенили неопходним да се такве појаве санкционишу кроз кривично законодавство.

Пошто постоје приговори за ово рјешење, отворени смо да у тијесној комуникацији са асоцијацијама привредника, дамо подстицај за солвентна, али неликвидна предузећа, односно оне компаније које имају потенцијал за опоравак, и то кроз измјену Уредбе о одлагању пореског дуга, на начин да се евентуални репрограм врши само на бази објективних критеријума (уз имовину као средство обезбјеђења, по основу потраживања од јавног сектора и на основу кредибилног плана за оздрављење којег би оцјењивала надлежна Владина комисија) и потребе постизања ликвидности, а не на основу било ког субјективног става.

У тражењу компромиса, уважавамо ставове послодаваца и спремни смо да заједнички осмислимо рјешења која неће угрозити привреду, запослене и јавне финансије.

Аутопут не води у ропство него у развој

ЖУГИЋ: Улагање у аутопут јесте озбиљно, али не и претешко оптерећење јавних финансија. Годишњи ануитети ће износити 45 до 50 милиона еура, што не видимо као значајно оптерећење за јавне финансије. У посљедњих пет година, улагања у саобраћајну инфраструктуру износила су 209 милиона, односно преко 40 милиона годишње из буџета. За недостајући сегмент за отплату ануитета обезбиједићемо, кроз процес фискалне консолидације, нове изворе финансирања (учешће у цијени горива, повећање акциза за тзв. „деструктивну" потрошњу) и наставити да систематично радимо на даљој рационализацији која неће угрозити стандард грађана.

Битно је још једном подсјетити на све повољности кредитног аранжмана са кинеском Еxим банком, почев од годишње каматне стопе од два одсто, која је најнижа у поређењу са цијеном позајмљивања ове банке земљама у региону, период отплате од 20 година, те грејс период од шест година, што ће значити да моменат завршетка аутопута неће бити моменат отплате главнице, већ ћемо имати отприлике двије године експлоатације дионице у току грејс периода, што ће значајно умањити притисак на јавне финансије. Овај пројекат не доживљавамо као пут у „дужничко ропство“, већ као прилику за убрзање економског раста и, у коначном, подизање стандарда грађана. Аутопут ће значити интегрисање сјевера и стварање предуслова за ефикасније коришћење потенцијала.

Приходи 89 милиона већи

ЖУГИЋ: Задовољни смо достигнутим нивоом фискалне консолидације иако има простора за даљу стабилизацију јавних финансија. Закључно са 29. децембром имали смо 1.33 милијарде еура прихода, што је за 56,6 милиона или 4,4 одсто више у односу на план и за 89,1 милион, односно и 7,2 одсто више него цијеле 2013, а за 206,6 милиона или 18,3 процента него 2012. године. Изузетни резултати остварени на приходној страни неће дати значајнији допринос стабилизацији јавних финансија уколико изостану мјере рационализације на расходној страни. Сви који смо дио јавне потрошње морамо бити свјесни да нема „малих“ уштеда и да је свака итекако значајна, те имати још одговорнији однос према новцу пореских обвезника.

Овдје можете погледати интервју у оригиналу.