- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министра економије др Владимира Каварића ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра економије др Владимира Каварића дневним новинама „Вијести“
Објављено: 13.01.2015. • 18:02 Аутор: м
1. Хоће ли црногорска економија “преживјети" 2015. годину без већих турбуленција? Да ли ће привреда избјећи трећи талас рецесије, и на чему заснивате такво очекивање?
Имајући у виду да је, према Закону о буџету, пројектовани раст за 2015. годину 3,5%, јасно је да се не размишља о рецесији, већ даљем развоју привреде. Наглашавам да таква пројекција није заснована на нашим жељама, већ на постојећим перформансама наше економије, као и ономе што су планови и могућности по питању реализације развојних пројеката из области туризма, саобраћаја, енергетике и индрустрије.
2. Осим раста јавног дуга, огромна је и задуженост у привреди. Који је најбољи модел да се превазиђе тај проблем?
Најбољи начин да се превазиђе проблем задужености јесте јачање конкурентности привреде и даље побољшање бизнис амбијента, као и подршка страним инвестицијама које доносе нову ликвидност, агрегатну тражњу и нове могућности. Све друго су административне мјере које се не баве узроцима, већ посљедицама.
3. Да ли италијанска компанија А2А заслужује да остане партнер за Електропривреду, с обзиром да нису испунили уговорене обавезе у петогодишњем управљању?
Јавности је познат став Владе по том питању и он је крајње једноставан и прецизан: заинтересовани смо да А2А остане у менаџменту ЕПЦГ једино уколико будемо дијели визију развија ове компаније. Што се тиче Владе, и ту је став јасан: реализација пројекта изградње Блок ИИ ТЕ Пљевља и других развојних пројеката који ће побољшати развојне перформансе ЕПЦГ су наш услов. Ако смо по том питању сагласни са нашим партнерима из А2А, онда једна реномирана компања као та може само да допринесе квалитету управљања компанијом.
4. Да ли је градња другог блока ТЕ Пљевља најбоље рјешење у правцу развоја енергетског сектора, имајући у виду озбиљне еколошке проблеме у том граду?
Изградња Блока ИИ ТЕ Пљевља је неопходно и добро рјешење и са енергетског, и са комерцијалног аспекта. Реализација овог пројекта, заједно са пројектом изградње подморског кабла, значи успостављање стабилног енергетског система, а посебно имајући у виду перспективе које пројекат изградње подморског кабла између Црне Горе и Италије нуди. Друго, реализацијом овог пројекта рјешавамо проблем Блока И који ће, сходно ЕУ регулативи, од 2018. године морати да ради значајно мањим капацитетом. Изградња ИИ блока је уједно и једино дугорочно рјешење за еколошке проблеме у Пљеваљима. И посљедње, не мање важно, ИИ блок доноси нову будућност за Рудник угља јер подразумијева потребу за производњом угља у наредних 40 година, а у исто вријеме и једину могућност да се реализује овај рудни потенцијал.
5. Који је план за градњу хидроелектрана – хоће ли то држава са партнером у ЕПЦГ или ће се тражити партнер за ХЕ на Морачи, Комарници...?
Влада интензивно тражи инвеститоре за пројекте изградње ХЕ на Морачи и Комарници, а њихова реализација је предвиђена и Стратегијом развоја енергетике Црне Горе до 2030. године. План је да ХЕ на Морачи буду изграђене до 2021, а на ХЕ на Комарници до 2022. Године. У сваком случају, желимо да ЕПЦГ гради и буде укључена у реализацију овог пројекта до максималног нивоа својих капацитета, а да за оно што су недостајући потенцијали нађемо адекватног инвеститора. Свакако ће ЕПЦГ у некој мјери бити укључена у реализацију ових пројеката и бити партнер будућим инвеститорима, с обзиром на то да је власник документације која је већ урађена за ове пројекте.
6. Да ли ће Влада иницирати да се преиспита Декларација о заштити Таре, односно сматрате ли да има скупштинске већине која би сада дала зелено свијетло ХЕ Бук – Бијела?
Декларација о заштити Таре је на снази, тако да не постоје иницијативе за изградњу ХЕ Бук – Бијела. Свакако Стратегијом развоја енергетике Црне Горе до 2030. године није предвиђена изградње ове ХЕ. Имајући у виду огроман енергетски потенцијал који је могуће реализовати само уз сарадњу са земљама из окружења, потребно је разговарати и у оквиру Црне Горе и са сусједним земљама како да пронађемо најбоље рјешење да се потенцијал реализује, а уједно и сачувају природна богатства. Вјерујемо да постоје рјешења које ће помирити и ове, на први поглед, непомирљиве циљеве.
7. Да ли очекујете да Унипром Веселина Пејовића плати преостала 24 од 28 милиона за имовину КАП-а до краја марта? ЦБЦГ је процијенила да постоји ризик да не испуни ту обавезу. Има ли мјеста страху да купцу није циљ да развија алуминијумску индустрију, већ да искористи земљиште КАП-а за друге послове?
Прије свега, задовољни смо да КАП ради и што можемо рећи да су сви тржишни ризици у његовом пословању управо тамо гдје треба да буду – у рукама приватног власника. Јако је важно, да КАП плаћа све своје рачуне, укључујући и куповину електричне енергије на комерцијалној основи у аранжману са ЕПЦГ. Наравно да очекујемо да Привредни суд и компанија Унипром у 2015. години заврше започети процес купопродаје, а такође нема мјеста страху да купац земљиште КАП-а може искористити за било коју другу намјену осим за произвидњу. Главни град је одредио намјену овог простора и према планској документацији дефинисано је да је простор КАП-а искључиво индустријска зона, што значи да не може бити употријебљен за било које друге намјене.
8. Мислите ли да се Рудници боксита неће затворити? Шта је до сада урадио турски Тошчелик у Жељезари?
Охрабрује чињеница да Рудници боксита раде и производе и у стечају и надам се да ће наћи купца који ће у складу са законом платити купопродајну цијену и успјешно организовати производњу. Владу ће занимати развојне перформансе те понуде која би у новим околностима, а имајући у виду дешавања у алуминијумској индустрији на глобалном нивоу, подразумијевала производњу за шире – инострано тржиште. Надам се да ће овај важан рударски комплекс ускоро стати на своје ноге.
Када говоримо о Тошчелику, у тој фабрици су у току значајни радови и улагања. Инсталирани су нови стругови за машинску обраду, чиме су капацитети удвостручени, а изграђени су и темељи за нову ротациону пећ. Са ротационом пећи техничко-технолошки процес је у потпуности унапријеђен, велике су уштеде енергије, могући застоји су избјегнути и самим тим повећани капацитети Ковачнице са 1.000 на 2.700 тона машинске обраде и готове робе. У овом моменту, а тек на пола инвестиционог циклуса, на бази производње из новембра достигнута је годишња цифра од преко 35 милиона еура, што је веома значајно.
Сада је запослено око 315 радника од чега 220 имају уговор на неодређено. Новим улагањима у осавремењавање Жељезаре, створиће се услови за запошљавање до 550 радника. Запослени редовно примају плате, исплаћују се све обавезе према држави и подмирују добављачи и извођачи радова. До сада су, осим 15,1 милиона за куповину имовине, инвестирали око 9 милиона еура, а у идуће двије године планирају да инвестирају још око 27 милиона еура. Наведено потврђује да је ово нови почетак индустрије челика у Црној Гори.
9. Како планирате да подстакнете равномјернији привредни развој? Размишљате ли у Влади о сељењу појединих ресора и администрације на сјевер земље? Да ли би, на примјер, квалитетно могли да руководите Министарством економије из Берана, помогнете смањење бизнис баријера у том крају и допринесете развоју Васојевића?
Најбоља политика регионалног развоја, а уједно и најбоља социјална политика је управо конвенционална развојна политика. Политика расподјеле створеног је достигла своје лимите, а сада инсистирамо на развојним политикама којима се стављају у функцију развојни потенцијали. Тако да, поред онога што је генерални бизнис амбијент у Црној Гори који подразумијева ниске порезе и једноставну регулативу, за сјевер земље идемо корак даље. Већ реализујемо пројекте бизнис зона и кластера, ту је и значајна помоћ ИРФ-а, а планирамо и доношење додатних подстицаја за почетак бизниса и запошљавање.
Иако је локација Министарства економије у Подгорици, а не у Беранама, ми смо у том и свим другим градовима у Црној Гори присутни на дневној бази кроз инволвираност у процесима од значаја за ове градове и њихове економије.
Везани чланци:
Почео циклус обуке за корпоративно управљање 03.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?