- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министра економије др Владимира Каварића ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра економије др Владимира Каварића дневним новинама “Дан”
Објављено: 13.01.2015. • 18:36 Аутор: м
1. На крају прошле године сте казали да очекујете у 2014. години да се одабере најбоља понуда за Други блок и потписе међудрзавни споразум, како би се створили предуслови за почетак градње. То се није десило и колико то успоравање реализације пројекта кошта економију Црне Горе?
Познато је да су ЕПЦГ и Влада као акционар те компаије још на јесен били спремни да донесу одлуку о избору најбољег понуђача. Међутим, знате да у тој компанији имамо партнера који је власник 41,07 одсто акција, да има право управљања и да у једном тако важном процесу и он мора донијети своје одлуке. Став Владе је јавности познат и он је јасан: реализација развојних пројеката, међу којима посебно мјесто заузима изградња ИИ блока ТЕ Пљевља, је приоритет, с обзиром на то да њихова реализација, између осталог, гарантује успјешно пословање компааније. Влада инсистира да Блок ИИ што је прије могуће почне да се гради, имајући у виду како комерцијални, тако и његов енергетски и еколошки значај.
2. Хоће ли се због негодовања А2А да ЕПЦГ финансира пројекат покушати пронаћи неки нови модел финансирања, по којем би градитељ финансирао већи дио пројекта? Какав исход очекујете када су у питању преговори између Владе и А2А?
Као што сам рекао, најважније је да пројекат изградње ИИ Блока ТЕ Пљевља буде реализован. Спремни смо да прихватимо и такав модел финансирања гдје би додатну гаранцију квалитета пројекта представљао партнер који је спреман да носи одређени ниво ризика, што би побољшало перформансе пројекта. Али, то за нас није опредјелјујући фактор сам по себи и сматрамо да је пројекат довољно добар и значајан, као и да ЕПЦГ има пуну комерцијалну утемељеност да га реализује, посебно имајући у виду да ће изградња Блока ИИ ријешити проблем Блока И који ће од 2018. године, сходно ЕУ директивама, морати да ради смањеним капацитетима. Са друге стране, расположени смо за сваког партнера који може побољшати перформансе пројекта и смањити ризике у његовој реализацији.
3. Смије ли се прогнозирати да ће градња Другог блока почети у 2015. години и колике су шансе да се то догоди?
Наше инсистирање јесте да Блок ИИ почне што прије да се гради. Одлука да ли ће се пројекат финансирати сопственим средствима, кредитним средствима или из еквитија утицаће на динамику његове реализације. Као што сам рекао, ЕПЦГ и Влада су спремне да донесу одлуку о реализацији пројекта и то одмах у јануару, а инсистирамо и да наш партер А2А што прије донесе своје одлуке по овом питању.
4. Колико кашњење са Другим блоком и подморским каблом утиче на енергетски положај Црне Горе? Никако да постанемо енергетско чвористе због нереализације тих пројеката.
Црна Гора има велики енергетски потенцијал и енергетика је значајна прилика за наш привредни развој. Ту посебну улогу има пројекат изградње подморског кабла између Црне Горе и Италије, чијом реализацијом сви остали енергетски пројекти не само у Црној Гори, већ цијелом региону, добијају на значају. Дакле, стварање нових количина електричне енергије значи независтан и стабилан енергетски положај Црне Горе, а могућност извоза путем подморског кабла представља значајан развојни потенцијал и то на регионалном нивоу. Не смијемо заборавити да су Блок ИИ и подморски кабал пројекти чија укупна вриједност прелази милијарду еура. То довољно говори о њиховој тежини, значају и компексности координације самог пројекта. Када је ријеч о подморском каблу, држимо се уговорених рокова и ЦГЕС извршава своје обавезе, тако да не можемо говорити о кашњењу и учинићемо све да их не буде, а исто очекујемо и од партнера Терне. За Блок ИИ могу само поновити да спремност Владе као акционара ЕПЦГ постоји и да се надамо почетку реализације што прије.
5. Према енергетском билансу, КАП ће више производити у 2015. години. Очекујете ли да КАП изађе из стечаја у 2015. години и може ли подгоричка фабрика у наредном периоду поново производити 100 хиљада тона годишње?
Година за нама била је изузетно значајна како за КАП, тако и за Владу када је ова фабрика у питању – након дугогодишњег тешког периода, КАП стаје на своје ноге и постаје развојна шанса, а не државни проблем. КАП данас плаћа цијену електричне енргије на комерцијалној основи, редовно измерује обавезе према радницима и успјешно организује производњу која је одржана на нивоу којем је била прије увођења стечаја. Охрабрују планови да у наредном периоду буду стављени у функцију нови капацитети у функцији финализаије производа, што представља значајан квалитативни искорак. По питању квантитета производње најављена су и повећања на бази секундарног алуминијума. Такође, охрабрују планови о инвестицијама у Прераду и погоне вишег нивоа финализације производа. Очекујем да у 2015. години Привредни суд, заједно са компанијом Унипром, заврши започети процес купопродаје.
6. Је ли реално очекивати да неко понуди 10 милиона еура за имовину Боксита?
Не бих се бавио конкретним цифрама, знате да је процјена и продаја имовине у рукама стечајног суда. Оно што је важно јесте да производња у Рудницима није стала и очекујем да ће проналажењем новог купца она успјешно бити настављена. Очекујем да ће будући власник омогућити даљу валоризацију рудног богатства у Црној Гори и да ће очувати максимални ниво радних мјеста у Руднику.
7. Када ће Влада расписати социјални програм за раднике Боксита? Који предуслови треба да се испуне за расписивање социјалног програма?
Став Владе по том питању је познат и јасан како јавности, тако и раднициам Боксита: они запослени који остану без радног ангажмана, а немају основ за стицање пензије, имају право на исплату отпремнина, и то у оним оквирима социјалних програма који су посљедњих година давани радницима КАП-а и Жељезаре. Влада може активирати социјални програм онога тренутка када синдикати то буду жељели. За сада нас храбри став радника да не журе са узимањем отпремнина, већ прије свега желе да раде и наставе свој ангажман у Бокситима.
8. Премијер је недавно изјавио да смо на ивици рецесије. Јесте ли сагласни са његовом оцјеном?
У данашњем економском и глобалном окружењу свака економија у којој нема живе економске и инвестиционе активности се налази на рубу рецесије. Управо из тог разлога инсистирамо на развојним пројектима из обаласти енергетике, туризма, саобраћаја и инфраструктуре и на томе базирамо претпоставку да ће реални раст БДП-а у 2015. години бити 3,5%, а у 2016 3,8%. Да бисмо остварили предвиђене стопе раста, потребно да наставимо са активаностима на спровођењу свеобухватних реформи у циљу смањења структурних слабости и привлачењу страних директних инвестиција.
Везани чланци:
Општи програм надзора производа на тржишту 31.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?