- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министра економије др Владимира Каварића ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра економије др Владимира Каварића дневном листу “Побједа"
Објављено: 13.01.2015. • 18:53 Аутор: м
1. КАП је и даље неријешен проблем. Комплетан новац није уплаћен, спорови се воде... Када очекујете да буде стављена тачка на КАП, макар што се формалности тиче?
Ова година је била изузетно важна за КАП – данас можемо рећи да је фабрика постала развојна шанса и престала да буде државни проблем. КАП у овом моменту редовно измирује своје рачуне, плаћа обавезе, укључујући цијену електричне енергије која је заснована на комерцијалном аранжману са ЕПЦГ. Поред тога, имамо и прилично амбициозне планове поводом улагања, како у примарну производњу алуминијума, тако и погоне који омогућавају већи степен финализације производа. Одавно је познат став Владе да је само такав КАП, који је усмјерен на већи ниво прераде алуминијских прозвода, у стратешком интересу државе, а у исто вријеме само такав КАП је у дужем року финансијски одржив и мање осјетљив на тржишне флуктуације. У вези са фомалном страном процеса имамо пуно повјерење да ће Привреди суд 2015. године окончати овај процес у складу са законом, што укључује и рјешавање актуелних спорова.
2. Колико је реална опасност да Црна Гора на арбитражи изгуби спор са Русима и шта би то, по Вашем мишљењу, значило за финансије државе, али и КАП и његове раднике?
Сматрам да читава црногорска јавност дијели исти став, а то је да није Влада та која је оштетила ЦЕАЦ, већ напротив да је Влада у овом случају оштећена страна. Међутим, имајући у виду природу, као и озбиљност арбитражног процеса, Влада је анагажовала правног савјетника, формирала радни тим, чији је посао да на арбитражном суду докаже ове наше вриједносне и чињенично утемељене ставове.
3. Влада је хтјела другачије да ријеши спор са Русима око КАП-а, али није успјела због противљења СДП-а, Скупштине... Са ове временске дистанце, може ли се рећи ко је погријешио?
Познато је да Владин програм реструктурирања КАП-а 2013. године, који је подразумијевао споразумни раскид уговора са ЦЕАЦ-ом враћајући КАП у власништво државе, није добио подршку у парламенту. У КАП је уведен стечај и гаранције за кредите од 113 милиона еура су активиране. Да је опција преузимања КАП-а од стране Владе била реализована, добили би КАП у већинском власништву државе и на нивоу дугова од око 40 милиона, са јасном власничком структуром. Самим тим, имали би и предузеће спремно за приватизацију. Елементарна математика, која полази од оваквих перформанси КАП-а, као и каснијих кретања цијене метала на ЛМЕ, указује да се кроз транспарентан процес могло доћи до новог стратешког партнера. Међутим, мислимо да се не треба враћати у прошлост, задовољни смо да се и кроз овај ризичнији и болнији процес од претходног дошло до модела тржишне одрживости и да сада, свако у складу са својим надлежностима, треба да помогне да КАП реализује свој развојне потенцијале.
4. Какав расплет догађаја у Бокситима очекујете?
Охрабрујуће је да је у Рудницима боксита, и у процесу стечаја, организована производња. Очекивање Владе је да Рудник нађе свог купца који ће наставити да успјешно организује производњу, тако омогући даљу валоризацију рудног богатства у овој области и очува максимално могући ниво радних мјеста. Имајући у виду промијењене глобалне околности у алуминијумској индустрији, производња боксита ће морати да се заснива и на ширем, регионалном тржишту. Такође је охрабрујуће и то што радници показују интересовање да наставе свој ангажман у Руднику, чиме дају свој допринос успјешном окончању овог процеса и помажу уливању додатног оптимизма.
5. Како коментаришете то што држава дуги период има само проблеме од овог сектора- испред Владе се смјењују радници КАП-а, Боксита, Металца... Своје захтјеве остварују искључиво преко улице, притиском траже отпремнине. Да не помињемо негативну поруку коју шаљу свакодневни протести испред Владе. Да ли се то могло ријешити на другачији начин и има ли мјеста одговорности?
Сложићете се да су у металском сектору, прије свега мислим на КАП, Жељезару и Боксите, били наталожени најкомплекснији економски и социјални проблеми ове државе. Сложићете се и са оцјеном да је читав овај комплекс посљедњих година прошао кроз процес реструктурирања: у Жељезари је он успјешно окончан, у случају КАП-а налазимо се у финалној фази, а када је ријеч о Бокситима ходограм је дефинисан и усаглашен, тако да и у овом случају очекујемо сличан исход. Неки аналитичари сматрају да поменути процеси означавају крај транзиције у Црној Гори, а самим тим и прелазак у нову развојну фазу. Наравно да овакви процеси производе пуно трења. Међутим, и принципијелан и јасан став помаже и олакшава овако компликоване и болне процесе. Наиме, са једне стране имамо строго формалан процес стечаја, који свуда у цивилизованом свијету долази као правна посљедица одсуства капацитета одређених фирми да плаћају своје обавезе. Тај процес омогућава да се уз апсолутну заштиту права повјерилаца и предстечајних власника спроведе нови тест тржишне заинтересованости за развојне капацитете предузећа, који су у исто вријеме ослобођени нагомиланих баласта. Задовољни смо када се кроз овај процес легитимишу нови власници са новим развојним идејама. Са друге стране, независно од процеса стечаја, за све запослене који су кроз овај процес остајали социјално незбринути или се суочавали са губитком радне перспективе, Влада је дефинисала моделе њиховог збрињавања. Сигуран сам да ће ово потврдити и синдикални лидери и представнци радника у овим колективима, као и да неће имати примједби на принципијелност поступања у овим процесима, нити на инволвираност радника у процес доношења ових одлука.
6. Када ће се знати ко је добио концесју за истраживање гаса и нафте у улцињском блоку и када очекујете да се уђе у тај посао?
Задовољни смо што можемо да констатујемо да је Црна Гора темељно радила на припреми првог тендерског поступка за додјелу уговора о концесији за истраживање нафте и гаса и успјешно стигла до фазе преговарања са компанијама. Влада је на једној од сједница у децембру усвојила Преговарачку платформу за вођење преговора са понуђачима који су се јавили на Јавни позив, што је финални корак у овој фази реализације пројекта. Подсјећам - сва неопходна законска регулатива која се примењује у овој индустрији, укључујући моделе уговора о концесији, је припремљена. Стопа пореза државе по овом основу је дефинисана на 54%, што у збиру са концесионим накнадама за производњу, у зависности од производње компанија, даје приход држави у износу од 60-65%. У преговоре са понуђачима ће се ући након новогодишњих празника, не очекујем да ће они трајати дуго и мислим да ћемо крајем фебруара Влади доставити Извјештај о тендерском поступку са предлозима Уговора и Одлуке о додјели концесија. Као што знате, понуде су доставиле респектабилне свјетске компаније из земаља са дугом традицијом истраживања нафте и гаса (САД, Италија, Русија, Аустрија, В.Британија, Грчка), а годишњи приходи појединих компанија (ОМВ, ЕНИ, Маратхон, Новатек) су од три до 30 пута већи од годишњег буџета Црне Горе. Коначну одлуку о додјели концесија донијеће Скупштина, након чега ће уговори бити потписани и кренути прве активности на терену. Пројекат истраживања нафте и гаса ће додатно добити на значају евентуалном реализацијом пројекта Јонско - јадранског гасовода који је за Црну Гору изузетно важан, јер ће се у случају комерцијалних открића гаса обезбиједити гасна инфраструктура како би се гас могао пласирати на тржиште.
7. Да ли је већ извјесно ко ће градити ИИ Блок ТЕ Пљевља, с обзиром да се приближава крај године до када је одлука најављена?
С обзиром на значај овог пројекта, како са његовог комерцијалног, тако и енергетског аспекта, инсистирање Владе, као већинског власника и акционара у ЕПЦГ, јесте да Блок ИИ почне што прије да се гради. Реализацијом овог пројекта, поред тога што рјешавамо проблем Блока И који ће, сходно ЕУ регулативи, од 2018. године морати да ради значајно мањим капацитетом, рјешавају се и еколошки проблеми у Пљевљима. Такође, Блок ИИ представља нову будућност за Рудник угља јер подразумијева потребу за производњом у наредних 40 година. Влада је у својству већинског власника ЕПЦГ спремна да донесе одлуку о његовој реализацији у најкраћем могућем року. Исто очекујемо и од А2А и радимо на постизању сагласности, како би у реализацију пројекта ушли на бази пуног консензуса у оквиру акционарске структуре. Свакако ће динамика реализације зависити од начина финансирања пројекта, односно од тога да ли ће се пројекат реализовати из сопствених или кредитних средстава или из еквитија.
8. Да ли ће са А2А бити обновљен уговор и да ли је извјесно да Италијани остају или одлазе из ЕПЦГ? Уколико А2А изађе из ЕПЦГ, колико би то коштало државу и да ли би стале инвестиције?
Постојећи институционални ангажман у ЕПЦГ се окончава и озбиљан приступ сугерише да треба донијети одлуку о томе како даље организовати функционисање ЕПЦГ као најзначајније државне компаније. О томе разговарамо са нашим партнерима из А2А. Ови разговори подразумијевају усаглашавање око институционалних механизама који могу бити предмет усаглашавања. Наглашавам да је већинско државно власништво у ЕПЦГ неспорно и није нешто о чему се расправља, као што се не расправља ни о власништву А2А над 41,07% акција ЕПЦГ које се налазе у њиховом власништву у форми мањинског пакета акција. Оно о чему је могуће водити разговоре је организација менџмента ЕПЦГ у наступајућем периоду, као и подјела одговорности по питању корпоративног управљања. Наш је став да треба усагласити бизнис и инвестицони план у коме главну улогу има очекивана и најављена инвестиција у Блок ИИ. Уколико се усагласимо око развојних приоритета, мишљења смо да је договор око подјеле одговорности лакши, готово технички дио проблематике. Понављам, став Владе као већинског власника је да ЕПЦГ у сљедећем периоду треба да се концентрише на реализацију развојиних потенцијала и побољшање пословних перформанси.
9. Када ће почети градња подморског кабла између Црне Горе и Италије и да ли има проблема у реализацији пројекта са Хрватском, односно грађанима Италије у мјесту гдје излази кабал?
Изградња подморског кабла је веома сложен пројекат који заједнички реализујемо са италијанским оператором преносне мреже, Терном. Свака од стана има своје планиране активности и обавезе када је ријеч о изградњи објеката и за сада можемо рећи да се држимо уговорених рокова. Од стране ЦГЕС- а имамо најаве да ће у идућој години кренути радова на сва три Лот-а и да ће по том питању бити инвестирано преко 15 милиона у 2015. години. Познато је да су Хрватске надлежне институције дале начелну сагласност Терни у вези са трасом кабла, а преостало је да дефинишу детаље. Имајући у виду да постављање подморског кабла представља дио одговорности нашег партнера, у претходном периоду смо настојали да подржимо налажење рјешења које би обезбиједило ефикасну реализацију пројекта и вјерујемо да је рјешење по овом питању нађено. Што се тиче другог проблема који сте навели, немамо званичну информацију да у италијанском мјесту гдје излази кабал постоје проблеми који би могли утицати на динамику пројекта. Понављам, држимо се уговорних рокова и очекујемо исто и од наших партнера. По том питању са колегама из Терне имамо сталну комуникацију и на наше задовољство можемо да констатујемо пуну посвећеност реализацији пројекта и са њихове стране.
10. Да ли почела градња трафостанице у Ластви и када би требало да буде завршена?
ЦГЕС, који треба да изгради трафостаницу у Ластви, је након обезбјеђења кредитних средстава за реализацију овог дијела пројекта спровео тендерску процедуру по међуародним правилима, уз сагласност банке изабрао извођача и склопио уговор са компанијом Сиеменс. У току је припрема и усаглашавање пројектне документације и припрема терена. По усаглашавању свих сегмената и стварања потребних предуслова, отпочеце се са извођењем радова. Процијењена вриједност пројекта изградње трафостанице је нешто преко 30 милиона. Према плановима и уколико не буде непредвиђених дешавања, која су у овако великим пројектима могућа, надамо се да ће овај објекат бити завршен до краја 2016. године.
11. Тендер за градњу ХЕ на Морачи - када би могао бити расписан и има ли интересовања за овај пројекат или су у опцији неке друге ХЕ?
Након другог блока и подморског кабла, можемо рећи да су ХЕ на Морачи сљедећи најзначајнији пројекат из области енергетике. Његова реализација предвиђена је и Стратегијом енергетике до 2030. године. Влада интензивно тражи инвеститора за његову реализацију и могу рећи да су ХЕ на Морачи једна од тема свих сусрета са страним инвеститорима и представницима Влада.
12. Колико је дато концесија за градњу малих ХЕ и колико је још у плану у 2015. години?
Влада је у циљу оптималне валоризације расположивог хидропотенцијала до сада закључила 21 уговор о концесији за изградњу 41 мХЕ укупне инсталисане снаге око 72 МW и планиране годишњд производње од око 244 ГWх. Оквирна вриједност инвестиција у све предвиђене мХЕ је 109 милиона еура. Реализација уговора се одвија утврђеном динамиком и сви уговори су покривени банкарским гаранцијама. Имајући у виду да је до сада издато 16 грађевинских дозвола, у 2015. години се очекује пуштање у рад неколико мХЕ.
13. Из одређених опозиционих кругова сматрају да би због високе цијене производње струје из обновљивих извора могло доћи до повећања цијене струје за домаћинства и компаније у Црној Гори. Колико је то утемељена оцјена?
Чињеница је да држава струју произведену из обновљивих извора енергије откупљује по повлашћеној цијени, што је опште прихваћена пракса која проистиче из регулативе ЕУ и као таква заступљена како у региону, тако и у Европи. Стратегијом развоја енергетике до 2030. Године и Законом о енергетици дефинисали смо правац дјеловања у циљу што боље експлоатције обновљивих извора енергије, с обзиром на то су ти извори еколошки најприхватљивији, најјефтинији и, што је јако важно, смањују потребу Црне Горе за увозом електричне енергије. Реализација пројеката из обновљивих извора енергије је тек почела и онда када све планиране објекте ставимо у функцију, оптерећење на рачуну крајњих потрошача ће бити минимално. Ово стога, јер смо приликом додјеле концесија за мХЕ дефинисали обиме који неће бити оптерећујући за грађане, а који ће омогућити реализацију ових пројеката. Такође, евентуалним усмјеравањем произведене струје на извоз, посебно након изградње подморског кабла, поменуто оптерећење на рачунима ће бити још мање, с обзиром на то да у случају извоза произвођачи немају право на повлашћену цијену.
14. Има мало оних који сматрају да би Црна Гора требало одједном да се задужи и изгради све инфраструктурне пројекте. Колико би то, по Вама, ризик носило?
План је да велике развојне пројекте треба реализовати по принципу комерцијалне исплативости самих пројеката, без учешћа државе, односно кроз разне облике приватно-јавног партнерства, када год је то могуће. Било каквој изложености државе треба приступати крајње рестриктивно. За пројекте од ширег, регионалног или чак европског значаја, као што су нпр. Јадранско- јонски гасовод или Јадранско- јонски аутопут, рјешења треба тражити у регионалној сарадњи и ширем европском контексту. Јавности је познато да су овакви процеси иницирани приликом августовских сусрета у Берлину, а додатно продубљени у Будви на конференцији коју су организовале ПКЦГ И Истоцни одбор њемацке привреде.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?