Пољопривредници са сјевера на радионицама разговарали са представницима Министарства о пројектима које би кандидовали за ИПАРД лике подршку

Представници Директората за ИПАРД плаћања Министарства пољопривреде и руралног развоја одржали су протекле седмице више радионица у општинама на сјеверу Црне Горе, и том приликом разговарали са пољопривредним произвођачима о конкретним пројектима са којима би аплицирали за подршку кроз ИПАРД лике пројекат.

У оквиру другог круга инфо-кампање, одржане су радионице са произвођачима из готово свих општина на сјеверу. У општинама у којима је било највише заинтересованих произвођача представници Директората за рурални развој представили су и нацрт ИПАРД програма који дефинише мјере подршке које ће бити реализоване од 2016. Године, у оквиру класичног ИПАРД програма. Да подсјетимо, пројекат ИПАРД лике управо је конципиран да би помогао произвођачима у Црној Гори да усвоје стандарде које ће им захтијевати класични ИПАРД програм подршке, у коме ће бити више средстава на располагању, али и строжији критеријуми.

Савјетник у Директорату за ИПАРД плаћања и један од представника Министарства који су водили радионице, Јово Дуборија истиче да се са пољопривредницима разговорало како би им се пружиле додатне информације о критеријумима за подршку кроз ИПАРД лике, као и да им се помогне у прикупљању документације и припреме апликација. „Обзиром да се ближи крајњи рок за аплицирање на позив, 28. фебруар, организовали смо радионице у циљу помагања произвођачима да отклоне евентуелне недостатке и да што више њих успјешно аплицира на позив“, објаснио је Дуборија, додајући да ће на тај начин бити ближи условима за наредну подршку из ЕУ фондова у процесу приступања ЕУ.

Пољопривредници које смо интервјуисали током радионица одржаних у Бијело Пољу и Пљевљима итекако су свјесни чињенице да је ИПАРД лике до сада најбоља прилика да, уз повраћај средстава у износу од 50 одсто, у неким случајевима и до 65 одсто, унаприједе производњу и пређу још једну важну степеницу ка европском тржишту.

Миомир Ђоковић пчелар из Пљеваља задовољан је како каже оним што ИПАРД лике нуди црногорским пољопривредницима, посебно кроз мјере подршке пчеларству које га занимају. „Сигурно ћу аплицирати. Надам се да ћу добити подршку, јер намјеравам да повећам производњу и унаприједим паковање меда. Наш мед је један од најквалитетнијих у Европи и треба искористити шансу за развој тог сектора“, казао је Ђоковић додајући да би млади пчелари требало да буду носиоци тог развоја. Његов колега Миле Лончар, у чијој је породичној традицији пчеларство, нада се да ће подршком кроз овај пројекат унаприједити производњу и даће тај бизнис наставити његов син.

Узорни сточар Алија Дуровић из Корита код Бијелог Поља захваљујући претходном МИДАС пројекту унаприједио је производњу на газдинству, на коме држи 500 оваца, 14 крава, бика и коња. „Имам велико имање и производим већи дио сточне хране, чиме сам значајно смањио трошкове и постао конкуретнији. Сада имам шансу да наставим даље да се ширим, да подижем стандарде, како би имао шансу да опстанем када Црна Гора уђе у ЕУ“, каже Дуровић.

Да прошири сточни фонд заинтересован је и Николић Слободан из Грнчарева. „Кроз МИДАС сам набавио механизацију, а кроз ИПАРД планирам да проширим број грла на фарими за више од десет јуница, уз још неку додатну опрему“, казао је Николић и савјетовао, посебно, младим пољопривредницима да искористе подршку, ако желе да наставе да се озбиљно баве пољопривредом.

Међу произвођачима било је и оних као што је Неђељко Кувељић из Бијелог Поља који су кроз МИДАС остварили значајне инвестиције у набавку механизације и пољопривредне производње у складу са приниципима заштите животне средине и добробити животиња и који не размишљају да аплицирају на овај позив, али су били заинтересовани да чују шта ће од подршке из ЕУ фондова имати у наредним годинама. Они су посебно били заинтересовани да дају сугестије на нацрт ИПАРД програма, који ће бити основа за спровођење ИПАРД-а од 2016. Године, финансираног из ЕУ фондова намијењених руралном развоју.

Пољопривредницима су, према ријечима савјетника у Директорату за рурални развој Милоша Кусовца, представљене мјере подршке: 101 - инвестиције у физички капитал на пољопривредним газдинствима и 103 - мјера инвестиција у физички капитал за прераду и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства. „Пољопривредници су коментарисали нацрт мјера, по секторима за које су били заинтерсовани како би се оне у наредном периоду до усвајања 2016. Године што боље прилагодиле ситуацији на терену и потребама и могућностима црногорских пољопривредника“, казао је Кусовац. Он је дода да ће ИПАРД програм бити усвојен 2016 године, те да је Министарство раније обезбиједило средства за подршку на бази овог Програма.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја