Реаговање МПРР поводом тврдњи директора Управе за шуме Радоша Шућура у "Пљеваљским новинама" у тексту насловљеном "Без продужења уговора малим концесионарима губи се око 200 радних мјеста

Није истина да је Министарство пољопривреде и руралног развоја одговорно за раскид уговора са два пљеваљска концесионара на шуме, као што тврди господин Шућур у изјави Пљеваљским новинама, покушавајући да са себе скине одговорност. Продужење уговора могла је да иницира Управа за шуме, четири године од дана потписивања уговора са концесионарима. Међутим, то није учинила.

Да појаснимо, два концесионара са подручја Пљеваља - "Марадом" доо и "Јасен" доо имали су уговоре на период од седам година. Рок уговора је био стриктан, али је једна клаузула уговора указивала на могућност његовог продужења. По тој клаузули Управа за шуме је могла да иницира поступак продужења четири године након потписивања уговора. То значи да је поступак продужења уговора требало иницирати 2012. Управа за шуме то није учинила, а Министарство пољопривреде није имало законске могућности да продужи уговор концесионарима.

Све ово добро је познато и директору Управе за шуме. Вјероватно мислећи да се Пљеваљске новине не читају даље од пљеваљске чаршије, он се не либи да, у циљу подметања, саопшти и нетачне податке. Издвајамо три промашаја:

- датум истека уговора - како је уговор лично господин Шућур чуди његова констатација да уговор истиче 25. септембра 2014. Уговор истиче 25. септембра 2015. Промашио је само за једну годину.

- рок за иницирање продужења уговора - уговором је предвиђена ова могућност по истеку 4 године, а не по истеку 7 године. Промашио је само за 3 године.

- датум обраћања Министартсву пољопривреде - допис Министарству господин Шућур је упутио 20. новембра 2014., а не у септембру како тврди. Промашио је 3 мјесеца.

Министарство је одговор концесионарима упутило 02.12.2014., што значи да је реаговало правовремено и у складу са законом) и о свему благовремено обавијестило Управу за шуме (акт 322-167/14-10 од 08.12.2014. године). За све што тврдимо, посједујемо документоване доказе.

Што се тиче “остављања на цједилу малих концесионара” када је у питању обезбјеђење сировине из државних шума, ради јавности, желимо да кажемо да Министарство пољопривреде и руралног развоја ни једном концесионару/дрвопрерађивачу није ускратило било које право стечено уговором о концесионом коришћењу шума. У циљу сређивања хаотичног стања у области концесија на шуме, којем је добрим дијелом кумовала Управа за шуме на челу са Шућуром, Министарство је током 2014. године донијело развојне стратегије и шумарства и дрвне индустрије. Министарство је дефинисало тендерске процедуре које треба да доведу до подршке новом запошљавању, финализацији производње, смањењу извоза обловине.

Током 2014. године, због великих опструкција директора Шућура и његових подржавалаца, Министарство је расписало чак 4 јавна позива којима су шуме у државној својини нуђене на коришћење, са дрвном масом од скоро пола милиона кубних метара. Истина је да је велики проценат овог дрвета био оштећен пожарима, али је сигурно добар дио дрвне масе био технички, односно индустријски употребљив. Остало је непродато, односно неискоришћено 297.000 кубних метара дрвета. Убједљиво највише у Пљевљима! Чему онда страх од недостатка сировине, који по пљеваљској чаршији сије господин Шућур? Можда је одговор у изразима као што су "привилегија", "улазница за шуму", "биркање", како многи називају начин на који је господин Шућур “дијелио” шуме на коришћење.

Занимљиво је да се ни један од два концесионара које господин Шућур навео у тексту, у 2014. години није јавио ни на једногодишње конкурсе за давање шума на коришћење, ни на оне за санитарну сјечу.

Посебно лицемјерство господин Шућур показује када се брине за радна мјеста у дрвној индустрији, јер док се господин Шућур питао, највећи дрвопрерађивачи у Пљевљима, па и Црној Гори, одлазили су у стечај, а радници на биро рада. Дешавале су се афере попут "Драгишнице", "Бамбис-а", "Wоод-а".., приходи државе и општина по основу накнаде од концесија на шуме преполовљени, а цвјетале фирме са неколико запослених колико је било довољно да се шума посијече и извезу трупци из Црне Горе.

Мјере и активности које је током прошле године предузело Министарство пољопривреде и руралног развоја у сектору шумарства и дрвне индустрије, нарочито у дијелу контроле рада Управе за шуме, дале су позитивне резултате. Производња дрвних сортимената у шуми је у 2014. години расла 17% у односу на 2013. годину, приходи од концесија 15%, производња у дрвној индустрији расла је 70%. Ефекат је укупно 287 новоотворених радних мјеста у дрвној индустрији у 2014. години, највише у Вектри (200), затим Фабрици пелета у Андријевици и другим погонима. Оно што нам показује да смо на правом путу је и све веће интересовање власника капитала за улагање у сектор дрвопрераде у Црној Гори.

Увјерени смо и да ће дрвопрерађивачи, било да су мали или велики, препознати шансу у овом сектору и важност да “играју” према правилима. Вјерујемо и да ће подвале господина Радоша Шућура схватити на прави начин – као резултат једа што се више не пита.

Није тачна ни тврдња господина Шућура да шумари чекају радни однос годину дана. Не чекају га годину, већ много дуже, између 5 и 10 година. Порезе и доприносе им директор Управе за шуме није плаћао још од јула 2012. године, иако су из државног буџета, посредством Министарства пољопривреде и руралног развоја уредно извршаване уплате за ту намјену. На шта је средства господин Шућур трошио, Министарство још увијек нема сазнања, иако тај податак већ двије године тражи од г-дина Шућура. Тек прије пет дана Министарство је добило коначан списак о коликом броју људи се тачно ради, и сада ће морати, ни криво ни дужно, да изналази начине и средства да се ти људи обештете, односно наплате свој рад и остваре друга права по основу рада, која им по закону припадају.

Министарство пољопривреде и руралног развоја

пдф страница Пљеваљске новине, Радос Суцур

пдф страница Пљеваљске новине, Реаговање МПРР.