ПРИПАДНИЦА МОРНАРИЦЕ ЕЛВИРА ЦВРК ПРВА ЈЕ ЖЕНА КОЈА ЈЕ УЧЕСТВОВАЛА У ВОЈНОЈ МИСИЈИ - ДАН, 16. ФЕБРУАР 2015. ГОДИНЕ

Војиницима сам била као мајка и сестра

Старији водник Прве класе Војске Црне Горе Елвира Цврк прва је жена у црногорској историји која је учествовала у некој међународној мировној мисији. Љубав према војсци, како је казала за „Дан“, јавила јој се још у најранијем дјетињству, а удајом за морнаричког официра, њена жеља за ангажовањем у овој институцији додатно се учврстила. Након 16 година рада и двоструког ангажовања у ИСАФ мисији у Авганистану, Цврк каже да би могла написати књигу о непроцјењивим искуствима која је стекла, али и незаборавним тренуцима.

У ИСАФ мисији оба пута била је члан медицинског тима, а улога медицинске сестре, како каже, вишеструка је оваквим ситуацијама.

- Била сам члан медицинског тима у обје ротације. Улога медицинске сестре и жене је вишеструка. Трудила сам се да им не будем само она опасна медицинска сестра која даје инјекције, него да им будем као права сестра и мајка и надам се да сам то и постигла. И данас, кад сретнем моје колеге из мисије, уз велики другарски загрљај често потеку сузе радоснице, казала је Цврк за „Дан“.

Она додаје да незгодних ситуација није имала у току мисије најтеже јој је пала одвојеност од породице

.
- Нијесам имала много тешких тренутака. Најтежа је била одвојеност од породице али сам успјела и са тим да се изборим. На то сам била спремна. Сваког дана била сам са њима у контакту путем скајпа, тако да саМ имала осјећај као да су константно уз мене, присјећа се она.

Презадовољна је искуством стеченим у мировним мисијама, а посебно јој значи то што држава и војска вреднују и цијене њен и допринос њених колега представљању Црне Горе у међународним водама.

- Што се тиче мог искуства, презадовољна сам учешћем, као и начином на који смо моје колеге и ја представљали Војску Црне Горе и државу. Пуно ми значи и то што Војска и држава цијене и вреднују наш ангажман у ИСАФ мисији. О искуству бих могла књигу написати, али ћу се потрудити да Вам све сажмем у једну реченицу. Непроцјењиво искуство, пуно дирљивих и лијепих тренутака који остају за понос и памћење, наводи Цврк.

Жене су, како каже, доста заступљене у мисијама, а највише их има у медицинским тимовима.

- Међу припадницима оружаних снага других држава велики број жена заступљен је у мировним мисијама на свим дужностима, а највише у медицинским тимовима. Однос војника према њима је на високо професионалном и равноправном нивоу, додаје она.

Цврк каже да се однос њених колега према њој није разликовао у току припрема за мисију, као ни и у току ангажмана у обје ротације, у односу на однос на садашњем радном мјесту.

- Однос је изузетан, пун поштовања и уважавања. Веома сам им захвална за све ријечи охрабрења које су ми упутили и којима су ме подржавали. Предрасуде постоје код нас, али надам се да ће већим ангажовањем жена у војсци и мировним мисијама и оне нестати каже Цврк.

Њено прво радно мјесто, када је 1998. године ступила у војну службу, био је на позицији медицинске сестре у Гарнизоној амбуланти у Бару, гдје се задржала до одласка у прву мисију.

- Како сам била прва жена у црногорској историји која је учествовала у некој међународној мировној мисији (ИСАФ), добила сам прилику да будем професионално ангажована у Војсци Црне Горе. Искористила сам ту могућност и постављена сам на радно мјесто медицинског техничара на Патролном броду П-33. Последње три године радим у команди Одреда за спасавање, као референт санитетске службе, казала је Цврк.

Одговарајући на питање да ли је посао у војсци њена жеља или сплет околности, Цврк додаје да јој се чини да је одувијек имала жељу да ради у овој институцији.

- Још као дијете, за мене и моју породицу, војска је била престижно занимање. Позив који би сваки млади човјек радо прихватио. Живот је донио да се удам за морнаричког официра и уз његову помоћ интересовала сам се о упражњеним радним мјестима у војсци. Пријавила сам се на конкурс који је расписан 1998. године и добила своје прво радно мјесто. Тако ми се остварила жеља и била сам срећна и задовољна, објашњава она.

Цврк каже да је улога медицинског особља у Морнарици заснована на обавезама у вези са превентивном медицинском заштитом припадника овог дијела Војске Црне Горе и њиховој обуци за стицање основних знања у овој области.

- То значи да изводимо обуку из прве помоћи, организујемо и евидентирамо систематске прегледе, санитетски обезбјеђујемо вјежбовне активности, итд. Морнарица је комплексан вид војске па је доста обавеза и за медицински кадар, каже она.

Цврк описује како изгледа један радни дан члана Морнарице Војске Црне Горе.

- Сваки радни дан започиње јутарњим збором, подизањем заставе и читањем дневне заповијести. Радни дан одвија се по распореду дневног занимања. Сваки је посебан, односно другачији. Рад у војсци се планира и организује на дуже вријеме и врло је јасна подјела посла и радних обавеза. Тако је и распоред дневног занимања током седмице различит. Сваког дана имамо физичку обуку, опште војну обуку и специјалистичку обуку. Када специјалистичка обука подразумијева област санитета, ја изводим санитетску обуку у јединици којој припадам. Обично, обуку изводим на броду, у реалној ситуацији, са различитим супозицијама, нпр. извлачење повријеђених из машинског простора, удар електричне енергије, поступак са утопљеником, крварења, имобилизација и тако даље појашњава Цврк.

Биографија

Елвира Цврк старији је водник И класе. Роћена је у Бродареву 1973. године. Завршила је средњу медицинску школу у Подгорици. Удата је и има двоје дјеце ћерку Јасмину и сина Дамира. Са породицом живим у Бару, гдје је и радно ангажована.

Војсци треба више жена

Однос према женама у Војсци и Морнарици је, како каже, на задовољавајућем нивоу, истичући да би требало повећати бројност жена, како у Морнарици, тако и у осталим једницама Војске.

Познато ми је да се на том плану последњих година доста урадило, али као жена сматрам и желим да тога буде више. Жене су у бројним активносима показале да заврећују више прилика за равноправност у конкурисању за различите радне позиције, каже она.