- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министра Каварића за портал Натурал Гас Е...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра Каварића за портал Натурал Гас Еуропе
Објављено: 19.02.2015. • 16:05 Аутор: Министарство економије
Када говоримо о индустрији гаса, каква је тренутна ситуација у Црној Гори?
Чињеница да је да Црна Гора нема развијену гасну инфраструктуру. Ми смо мало тржиште и с обзиром на то да немамо развијену индустрију гаса, интензивно настојимо да учествујемо у регионалним пројектима чијом реализацијом би и Црна Гора осјетила значајне бенефите. Један такав пројекат је пројекат изградње Јадранско-јонског гасовода (ИАП), чијом изградњом је планирано спајање Албаније, гдје би се извршила концекција на ТАП, Црне Горе, БиХ са постојећом гасном инфраструктурном мрежом у Хрватској. На тај начин би гас, као веома значајан енергент, дошао и до Црне Горе, а читав пројекат ће добити нову димензију уколико у црногорском подморју буду пронађена комерцијална лежишта гаса. То ће бити шанса да будемо не само транзитна земља, већ земља која сопствене резрве гаса може понудити на тржишту. Проналаском гаса и нафте и њеном производњом правимо први корак ка стварању ове индустрије у Црној Гори.
Да ли Црна Гора има неку врсту стратешког документа када је у питању гас?
Тренутно је у изради „Мастер план гасификације Црне Горе – Приоритетни пројектни портфолио у Црној Гори“ који ће ближе анализирати све аспекте развоја индустрије гаса у Црној Гори. Израда Мастер плана је у току и очекује се да буде завршена у току ове године.
Шта је са гасним резервама у Јадранском мору, да ли их има?
Досадашњим истраживањима је утврђено постојање геолошких структура у којима је могуће доћи до проналажења лежишта угљоводоника. Имајући у виду претходна истраживања подморја Црне Горе, као и анализе компанија које су доставиле понуду на тендеру које јасно указују на постојање овог ресурса, дају нам додатни оптимизам по том питању. Изузетно смо задовољни што су се јавили реномирани инвеститори и доставили понуду посебно ако се има увиду да је откривање комерцијалних резерви нафте и гаса и њихова производња ризик будућег инвеститора који мора да уложи средства у истраживање. У питању су значајни финансијски издаци, па сматрамо да интересовање компанија које су послале понуде даје одговор на ово питање. Једноставно речено, уколико постоје инвеститори спремни да уложе новац у истраживање, постоје и шансе да има комерцијалних резерви угљоводиника, односно нафте и гаса.
Да ли Влада планира да врши истраживања у приобалном подручју земље? Колико новца Влада издваја за истраживања гаса?
Када говоримо о истраживању нафте и гаса у приморском дијелу Црне Горе, онда говоримо о истраживању подморја. Дакле, у овом тренутку је акценат на мору, не на копну, што не значи да у перспективи нећемо размишљати и о томе. Што се тиче трошкова самог истраживања нашег подморја, њих у потпуности сносе компаније. Пројекат је конципиран тако да Влада финансијски не учествује у процесу истраживања и производње угљоводоника.
Да ли Црна Гора има обучен кадар који ће се бавити резервама гаса и експлоатацијом?
Свакако да Црна Гора има људске капацитете који дају и даваће свој допринос у изградњи нафтне индустрије, али чињеница је да постојеће капацитете морамо повећати. То неће бити тешко онда када индустрија гаса буде развијена и способна да сама ствара потребне кадрове, али представља изазов у фази у којој смо сада – на самом почетку процеса који води ка стварању нове индустрије. У свему томе очекујемо и велику помоћ компанија које ће радити на истраживању нашег подморја и које ће бити у обавези да на годишњем нивоу издвајају средства који ће уложити у обуку домаћег кадра. Такво улагање је у обостраном интересу, јер исте те компаније ће морати да оснују своје фирме у Црној Гори и, наравно, запосле одређени број људи.
Шта Црна Гора добија реализацијом пројекта ТАНАП-ТАП?
Бенефити које би Црна Гора Гора осјетила реализацијом пројекта изградње Јадранско-јонског гасовода (ИАП), који представља природни наставак пројекта Транс-јадранског гасовода (ТАП) као најзначајнијег сегмента пројекта Јужног гасног коридора, били би вишеструки. Са финансијског апсекта, Црна Гора би проласком ТАП-ИАП гасовода кроз нашу територију годишње на име транзитне таксе убирала значајна средства. Изградњом гасне инфраструктуре створиће се услови да овај чисти и јефтинији енергент дође до индустрије и домаћинстава. Као што сам већ поменуо, све ово добија потпуно нову димнезију у случају комерцијалних открића гаса у нашем подморју, јер ћемо реализацијом ИАП гасовода имати потребну инфраструктуру за његово пласирање на тржиште.
Министре Каварићу, раније сте најавили да би Црна Гора жељела да буде укључена у пројекат гасовода Јужни ток, који сада отказан. Да ли је Црна Гора отворена за додатно напајање из руских извора?
С обзиром на то смо земља од око 600.000 становника, наша шанса да остваримо диверсификацију енергетских извора јесте да будемо дио неког регионалног или европског пројекта. Сваку инвестицију која би Црној Гори омогућила долазак гаса, односно диверсификацију енергената, и постала средство јачања наше економије, Влада је спремна да размотри.
Да ли Црна Гора има потребну легислативу када је ријеч о истраживању и експлоатацији гаса?
Да, можемо рећи да смо у потпуности заокружили потребну законску регулативу када је ова област у питању. Влада Црне Горе је у претходном периоду донијела низ законских и подзаконских аката који уређују област истраживања нафте и гаса - Закон о истраживању и производњи угљоводоника, Закон о порезу на угљоводонике, као и прописе којима се уређује област обрачуна плаћања накнаде за производњу нафте и гаса, развој и производњи угљоводоника, бушење бушотина и изградњу постројења за истраживање и производњу угљоводоника. Осим тога, Влада је усвојила моделе Уговора о концесији за производњу угљоводоника, Уговора о заједничким операцијама и Уговора о рачуноводственим операцијама. Креирањем оваквог нормативног оквира постављају се једнаки услови за све нафтне компаније, што подспјешује транспарентност и конкурентност тржишта и омогућава правилан развој упстреам индустрије у Црној Гори.
Шта је са поглављем 15 (Енергетика) у преговорима са Европском унијом? Који је статус тог поглавља и шта Црна Гора мора испунити да отвори, односно затвори то поглавље?
Напредак у овом поглављу је оцијењен као веома добар, превасходно захваљујући томе што је Црна Гора чланица Енергетске заједнице од 2006. године и што већ девет година ради на праћењу свих обавеза које прописује Европска унија у овој области. Наравно, преостало је још доста посла да би се у потпуности испунили захтјеви који прате овај сектор. Поглавље енергетике још није отворено, а једино мјерило за отварање је припрема Акционог плана за обезбјеђење обавезних резрви нафте. У том смислу, АП је припремљен и већ дискутован са експертима ЕК, тако да се његово усвајање и отварање поглавља очекује веома брзо. Без обзира на отварање поглавља, намјера нам је да у овој години наш законски оквир усагласимо са захтјевима трећег енергетског пакета, па из тог разлога тренутно радимо на припреми новог Закона о енергетици и Закона о преносним системима за прекограничну размјену електричне енергије и природног гаса. У области енергетске ефикасности, усвајањем новог Закона о ефикасном коришћењу енергије у децембру прошле године успјешно су пренесене све обавезе из дирекива ЕУ које се баве овом облашћу. У току ове године планирано је и усвајање Закона о обавезним резервама нафте.
Како бисте оцијенили сарадњу са сусједним земљама када је ријеч о истраживању гаса и инфраструктурном повезивању? Колико је важна регионална сарадња у питањима као што су снабдијевање гасом и изградња гасовода?
Сарадња са земљама региона је у посљедње вријеме интензивирана управо са циљем реализације инфраструктурних и енергетских пројеката од регионалног, ал и европског значаја. Такав значај сигурно има пројекат ИАП гасовода чија реализација је условљена сарадњом земаља Западног Балкана, а ту, прије свега, мислим на Албанију, БиХ и Хрватску. Управо је тај пројекат, поред Јадранско-јонског пута и пруге Београд-Бар, од стране Владе Црне Горе означен као приоритетан, односно пројекат за који ће Црна Гора, као и земље региона, тражити помоћ од Европске уније при његовој реализацији.
Такође, поред Црне Горе, и остале земље региона су отпочеле или планирају да отпочну пројекте истраживања нафте и гаса у подморју Јадрана. Сигурни смо да ће комерцијална открића нафте и гаса у било којем дијелу Јадрана, подспјешити актрактивност и увећати могућност реализације ових пројеката у свим осталим земљама региона.
Оригинални интервју можете погледати на званичној страници Натурал Гас Еуропе .
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?