Шеф Одјељења за ЦГ у Генералном директорату ЕК за проширење Дирк Ланге обишао неколико пољопривредних газдинстава

Напредак Црне Горе у области пољопривреде је уочљив, али треба наставити са развојем и усвајањем стандарда у производњи хране, јер је достизање конкуретности потребне за ЕУ тржиште врло захтјеван посао, оцијенио је шеф Одјељења за Црну Гору у Генералном директорату за проширење Европске комисије Дирк Ланге, након обиласка више црногорских пољопривредних произвођача.

Господин Ланге прихватио је позив министра пољопривреде и руралног развоја проф.др Петра Ивановића да током званичне посјете посјете Црној Гори, поводом одржавања Пододбора за правду, слободу и безбједност, обиђе и неколико пољопривредних произвођача. Он је са министром Ивановићем обишао произвођаче воћа, млијека, меса и јаја са подручја Никшића. Циљ је био да високи представник ЕК, задужен за праћење европских интеграција Црне Горе, директно на терену сагледа позитивне помаке у овој области, структуру пољопривредне производње у нашој земљи, као и могућности за даље унапређење такве производње.

Господин Ланге је, подсјећамо, прије годину дана, први пут имао прилику да на терену упозна пољопривредну производњу у Црној Гори, током обиласка домаћинстава на сјеверу земље, које је, такође, организовало Министарство пољопривреде. “Ове године видио сам неке друге пољопривреднике, и свакако фарме крава и живинарска коју сам обишао су напредније него оне које сам раније имао прилике да обиђем”, казао је Ланге, додајући да достизање нивоа конкуретности потребног за ЕУ тржиште није лак посао.

Према његовим ријечима, разговор са министром Ивановићем и посјета пољопривредницима промијенили су његово становиште о будућим правцима развоја ове области у Црној Гори. “Иако је моје становиште било да треба ићи само са укрупњавањем и већом производњом, министар ме је убиједио, чињеницама, да се треба фокусирати на квалитет, јер имате мале фарме и ограничене земљишне ресурсе. Дефинитивно, развој црногорске пољопривреде треба да иде у правцу побољшања квалитета, који треба да буде главни адут у проналажењу тржишних ниша. Када кажем квалитет ту мислим посебно и на органску производњу, али и на квалитет у цијелом ланцу исхране од примарне пољопривредне производње, преко продаје и пласмана”, казао је Ланге.

Он је казао да ће ЕУ имати разумијевања за концепт развоја црногорске пољопривреде у складу са њеним националним специфичностима. Заједничка пољопривредна политика ЕУ даје оквирне смјернице за све земље, али свака од њих може да гаји различитости, које треба да се уклопе у тај оквир. Разлике се прихватају и Црна Гора треба да нађе своје мјесто у пољопривреде ЕУ. “Као и за област владавине права, и за пољопривреду је најбитније да се ствари одраде и на терену. За резултате на плану усвајања стандарда у производњи хране и постизање веће конкурентности треба времена, зато треба радити на томе што прије”, оцијенио је Ланге.

Управо су раст квалитета производа, побољшање конкуретности кроз смањење трошкова производње и усвајање стандарда главни мотиви пољопривредних произвођача које је представник ЕК посјетио на подручју никшићке општине.

На породичном имању Тадића генерације су производиле воће на традиционалан начин. Најмлађи Ратко Тадић, економиста по струци, планира да се озбиљније позабави пољопривредом и искористи породични воћњак за развоја бизниса. Тренутно на 1,3 хектара узгаја се за сада неколико врста континенталног воћа(јабуке, крушке, шљиве, дуње, кајсије). “Немамо проблема са продајом, без обзира на обиље воћа из увоза које буде и доста јефтиније. Имамо квалитет који препознају домаћи потрошачи. Планирам, међутим да одем и корак напријед, да проширим воћњак на око 2 хектара, како би сезонску производњу проширили на цијелу годину. Фокусираћемо се на развој прераде и специфичне производе на бази воћа које би понудили туристичком тржишту”, каже Тадић, додајући да за то има добре услове, прије свега хладњачу за воће коју је набавио посредством МИДАС пројекта подршке.

Радован Јововић, власник породичне фирме Алкосет, у склопу које се налази фарма кока носиља, од 2006 године шири капацитете и усваја нове стандарде у производњи и, како каже, на вријеме размишља о најављеним регулативама у овој области. Са садашњих 22.000 кока носиља, план је да за три године достигне 45.000 хиљада и 22.000 пилица у узгоју. Ни Јововић нема проблем са пласманом и вјерује да црногорски произвођачи јаја могу изаћи и на регионално тржиште. “Црна Гора дневно производи око 350.000 јаја, са трендом раста, јер домаће фарме константно шире капацитете. Тренутно задовољавамо тражњу на домаћем тржишту, у периоду ван празника и туристичке сезоне. Даљим повећањем капацитета које имамо у Црној Гори, могли би створити услове за извоз јаја, поготово што им је цијена уједначена у производном смислу”, каже Јововић.

Представници ЕК увјерили су се да и произвођачи млијека размишљају у правом смјеру – производњи млијека екстра класе и расту конкуретности кроз смањење трошква производње, базираном на производњи сточне хране на газдинству. Обили су фарме крава Видоја Пантовића, који се из Канаде прије седам година вратио на породично имање, као и Алексе Костића који тренутно има фарму са највећим бројем грла у Црној Гори. “Драго нам је што нас често посјећују страни званичници које занима пољопривреде у Црној Гори. Њихови утисци су обично бољи, него што су очекивали”, каже Костић.

Овај фармер каже да, након набавке савремене механизације, почео да обрађује више земљишта, своје и оно које је закупио, те да је припремом квалитетне сточне хране(сјенаже и силаже) повећао мљечност грла за 20 одсто. “Наставићемо да закупљујемо још више земљишта и припремамо још више зелене масе за исхрану стоке током цијеле зиме. Када све то заокружимо, не видим разлог да не будемо добра фарма и у ЕУ”, закључује Костић.

Министар Ивановић изразио је задовољство што је господин Ланге прихватио позив да посјети неке од пољопривредника, посебно због тога што примарни разлог посјете Лангеа Црној Гори није била пољопривреда. “Драго ми је што је нашао времена да посјети произвођаче са подручја Никшића, јер овдје има шта да види, пољопривреднике који су посљедњих година доста напредовали. Корак по корак биљежимо помаке у количини и квалитету, мислим да је то оно што се цијени од стране ЕУ. Много тога, посебно стандарди се не могу усвојити одједном, али мислим да смо добро трасирали генералну политику развоја фокусирану на квалитет”, рекао је Ивановић.

Ивановић је рекао и да се црногорска пољопривреде налази у фази озбиљнијег развоја, чему ће помоћи и актуелни ИПАРД лике пројекат подршке. “Велико је интересовање људи да сада почну да се баве пољопривредом. Са ИПАРД лике пројектом нећемо спријечити никога да се опроба у пољопривреди, али све је теже кренути од почетка, не због воље министра, него захтјевних стандарда. Произвођачи који су годинама радили на стандардима представљају добар примјер, како треба гледати у будућност и како се можемо изборити са конкуренцијом”, рекао је Министар.

Ивановић је додао и да се на пољу усвајања нових закона у области пољопривреде и безбједности хране иде у правом смјеру, ка отварању преговора у сва три преговарачка поглавља.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја