"Била једном једна жена, и данас је, Црногорка"

Министарство за људска и мањинска права и Министарство културе синоћ су у Перјаничком дому на Крушевцу организовали културно-књижевно вече на тему „Била једном једна жена, и данас је, Црногорка“. Ово је било друго вече у оквиру Недјеље женског културног стваралаштва, а било је посвећено сагледавању појма жене кроз историографску призму.

„Била једном једна жена ...“ и још колико је њих било чији је траг на овај или онај начин остао видан и забиљежен или једноставно остао у нашој култури и нашој историји. Зашто је феномен звани жена одувијек осуђиван на пут којим се ређе иде односно којим се теже стиже до циља говориле су мр Весна Ковачевић, професорка историје у Гимназији „Слободан Шкеровић“ и мр Вања Вуковић предсједница Удружења професора историје Црне Горе Хипмонт  и музејски педагог у Музејима и галеријама Подгорица.

У причу о томе да Црна Гора зна за жене које су оставиле мањи или већи траг кроз историју, присутне званице увела је начелница Одјељења за родну равноправност у Министарству за људска и мањинска права госпођа Биљана Пејовић. Пејовић је подсјетила да је још далеке 1886. године Књаз Никола прогласом именовао Књагињу Милену за своју заступницу док је боравио у иностранству. А 1946.  године Црна Гора је имала и прве посланице у Народној Скупштини РЦГ, Лидију Јовановић, Добрилу Ојданић и Драгињу Вушовић. „Црна Гора у својој новијој историји памти и једну жену предсједницу Скупштине Црне Горе. Ове жене јасно потврђују чувено гесло - жене то могу“, рекла је Пејовић.

Напредовање жена и постизање равноправности између жена и мушкараца питање је основних људских права и један од предуслова друштвене правде. Из тог разлога посматрамо га, не као изоловано питање, већ као једини начин изградње одрживог и праведно развијеног друштва.

О нашој жени и њеном доприносу и црногорској историографији у првој половини XX вијека, на  својствен начин професорке са дугогодишњом успјешном каријером, говорила је професорка Ковачевић. Она је истакла да је прву половину XX вијека коју је захватила једна од највећих револуција, еманципација жене, као главне актерке породичног, јавног и друштвеног живота. „Разлог хронолошког омеђивања пронађен је у чињеници да је жена у том периоду постала друштвено видљива, социјално ангажованија и идентитетски свјеснија. Јер, ако се историја бави друштвом у тоталитету, логично се питање поставља како се најмање  50% тог друштва не види у историографској традицији. Да ли се ради о неспособности, одсуству потребе или нечим трећим, кључно је питање“, истакла је Ковачевић.

Катарина Радоњић, прва жена списатељица, која је написала прву књигу историје „Кратки опис Зете и Црне Горе“, је ли могла вјеровати да ће иста књига чекати на свјетлост дана двије стотине година? Подсјећања ради, Катарина Радоњић живјела је крајем XВИИИ вијека, а Божидар Шекуларац превео је овај наслов 1997. године.

Вања Вуковић изнијела је причу о нашој жени у другој половини ИXX вијека. У овом периоду приказивање жене као мученице, мајке, губитнице синова и мужева, а најмање као способне и вриједне да у времену прошлом од ничега створи свашта, мијења се полако. Вуковић је нагласила да интерпретација Црногорке као способне и вриједне, није била саставни дио уџбеника историје, а још мање актуелна тема црногорске историографије. Промјеном политичких режима, од тоталитарног до демократског, мијењали су се и фокуси и приоритет, те улога жене у нашој историографији све више заузима мјесто које јој припада.

Синоћња прича из Перјаничког дома надомак Дворца Петровића посвећена је свим женама које су покушале, онима које и данас покушавају да представе значај појма жене у свим сферама друштвеног живота, али и свим препрекама са којима су кроз посљедња два вијека излазиле на крај успјешно или пак мање успјешно.

Књагиња Милена, Књагиња Даринка, Добрила Ојданић, Драгиња Вушовић, Ђорђина Ђина Врбица, Мићуновић Вукосава, Јелена Шаулић нека су само од значајних имена која су оставила своје записе у нашој историји. Вријеме неминовно хрли напријед, али је наша дужност да се повремено осврнемо ка прошлом и изговоримо или напишемо имена која су то завриједила. Њихово помињање наша је част, њихова баштина наша је слава.

Ово тематско вече било је прилика да се са уважавањем сјетимо жена  које су се кроз претходне вјекове бориле за остваривање својих права, за своје мјесто у друштву и историји Црне Горе, али и прилика да се сагледа напредовање жена у борби за равноправност.

Министарство за људска и мањиска права/Министарство културе