Саопштење: Одржана радионица о шемама квалитета - ознака поријекла, географска ознака, гарантовано традиционални специјалитет

Министарство пољопривреде и руралног развоја, у циљу подстицања пољопривредних произвођача да побољшају квалитет и конкуретност својих производа, наставља са едукацијом на том плану. У сарадњи са ТАИЕX програмом подршке ЕК, током претходна два дана у Подгорици је организована едукативна радионица о шемама квалитета (ознака поријекла, географска ознака, гарантовано традиционални специјалитет). На радионици је учествовало око 60 учесника, а осим представника Министарства, на тему заштите производа ознакама говорили су и експерти из Француске и Хрватске.

Отварајући радионицу, генерална директорка Директората за пољопривреду и рибарство Данијела Столица казала је да је континуирана едукација посебно значајна за развој политике квалитета у Црној Гори, с обзиром да за сада немамо ни један заштићен производ по закону, који је усклађен са ЕУ регулативом, а имамо иницијативе произвођача. „Потенцијали које има Црна Гора као мало тржиште намеће потребу да будући правац развоја пољопривреде буде унапређење квалитета производа, укључивањем у шеме квалитета (ОП, ГО, ГТС), органску производњу као и стандардизација производа. Посебну шансу представља туристичко тржиште које се може освојити, пласманом висококвалитетних производа који представљају црногорску кухињу, уз унапређење система безбједности хране“, казала је Столица, додајући да укључивање производа конкретно у наведене шеме квалитета омогућава постизање сталног квалитета производа.

Информације о процесу сертификације, као и искуства земаља које имају искуство у заштити производа, били су значајне за учеснике радионице, првенствено пољопривредне произвођаче, али и представнике институција које имају додирне тачке са политиком квалитета.

Поред представника Министарства пољопривреде, присуствовали су били произвођачи, представници савјетодавних служби, представници сертификационог тијела, Акредитационог тијела Црне Горе, Привредне коморе,пољопривреддних факултета, Управе за инспекцијске послове. Искуства и знања су преносили стручњаци из Француске (Елизабетх Мауд Ротхманн, савјетодавне иституције за храну и квалитет ИНАО), Хрватске (Јелена Ђугум, Директорат за пољопривреду и храну Министарства пољопривреде) и Албаније (Роланд Бардхи и Петрит Доби, представници Биодиверситy Цонсерватион Пројецт).

Учесницима је представљено законодавство у овој области, али и значај заштите производа наведеним ознакама за произвођаче, у смислу повећања конкуретности и прихода, затим yа одрживост руралних крајева, заштиту од злоупотреба и имитација, очување традиционалне производње, као и могућност да се такви производи пласирају на домаћем тржишту, кроз туризам. Престављене су процедуре регистрације ознака квалитета, систем сертификације и контроле.

Искуство Француске је изузетно значајно с обзиром да је ова земља једна од зачетница шема квалитета. Г-ђа Елизабетх Мауд Ротхманн, је учесницима детаљно објаснила и преставила како треба да изгледа спецификација производа за заштиту, као једног од најважнијих докумената саме заштите, и шта све треба да садржи. Истакла је значај постојања историје производа, специфичности, као и везе између квалитета и географског подручја чији се назив штити. Француска има око 180 заштићених производа, што је сврстава у прва три мјеста по броју заштићених производа на нивоу ЕУ.

Експерт из Хрватске, г-ђа Јелена Ђугум детаљно је објаснила процедуре регистровања ознаке. Она је казала да је тренутно у Хрватској заштићено пет производа са ознаком поријекла и осам производа са географском ознаком. Међу заштићеним производима доста је месних прерађевина као што су: барањски кулен, далматински пршут, славонски кулен и др. Искуство у заштити месних производа посебно је било интересатно за учеснике радионице, с обзиром да у Црној Гори постоји потенцијал за заштиту таквих производа. Презентација хрватског искуства била је поткријепљена конкретним примјерима пољопривредних произвођача из те земље, који су прошли процедуре заштите својих производа.

Црна Гора због специфичности географског положаја, величине, климатских услова, биоразноликости као и богате културне баштине, има велики потенцијал у овој области. Многи производи су на основу технолошких или органолептичких карактеристика већ постигли одређену репутацију, као на примјер, пљеваљски сир, његушки пршут, колашински лиснати сир и многи други производи. Следећи корак би требао бити заштита њихових назива. Произвођачи заштићених производа били би конкуретнији и остваривали би веће приходе на газдинствима, а уједно би допринијели већој препознатљивости подручја са којих потичу. Заштита на националном нивоу је предуслов за заштиту на нивоу ЕУ, што значи шансу и за опстанак на тржишту од више од 500 милиона људи.

Одржана радионица охрабрила је пољопривредне произвођаче. Главне препоруке за њих биле су да наставе са едукацијом, као и да се удружују, јер су управо групе произвођача покретачи и носиоци заштићених ознака. Истакнут је и начај испуњавања захтјева безбједности хране. У припреми документације неопходне за процес заштите производа истакнут је значај укључивања пољопривредних савјетника и научних институција, због потребе прикупљања историјских и научно доказаних тврдњи.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја