- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Излагање министра економије др Владимира Каварића...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Излагање министра економије др Владимира Каварића на Јадранском самиту о нафти и гасу, Будва - 10.3.2015.
Објављено: 10.03.2015. • 16:17 Аутор: м
Даме и господо,
Најприје, желим да се захвалим организаторима што су ми дали прилику да отворим ову веома важну конференцију која за тему има одрживи развој на плану нафте и гаса у регији Јадрана, уз неколико констатација са моје стране.
Ваше екселенције и колеге из сусједних земаља,
Задовољство ми је што могу да вас поздравим у име Владе Црне Горе и да вам пожелим угодан боравак у Црној Гори.
Енергетска стабилност је више него икад раније постала кључни елемент нациналне и међународне сигурности. У 21. вијеку, степен зависности земље од сопствених енергетских извора показује њену економску моћ и општу независност. Због тога пажљиво усклађујемо своје цјелокупне приоритете у енергетском сектору са енергетском политиком ЕУ, свјесни важности коју ЕУ придаје енергетској сигурности и истрајности у правцу обезбјеђивања диверсификације. Понављам, нема сигурности без енергетске сигурности.
Циљеви енергетског сектора у Црној Гори су такође усклађени са циљевима Енергетске заједнице (чији је Црна Гора пуноправни члан од 2006. године). У складу са тиме, Црна Гора је дефинисала Енергетску политику до 2030. године, усвојила Статегију развоја енергетике до 2025, и крајем 2012. године Црна Гора је потписала Декларацију о приступању Енергетској повељи.
Земља величине Црне Горе, гдје је скоро сваки пројекат у енергетском сектору уствари прекогранични пројекат, мора пажљиво управљати својим ресурсима, што на крају постаје питање будућег успјеха њене економије и одрживог развоја. Стога смо увијек у току са активностима које реализују наши сусједи; и ја вјерујем да регија Јадрана, чак и шира јадранско-јонска регија, представља примјер добре и стратешке прекограничне сарадње, и то не само у сектору енергетике.
Добар примјер стратешке прекограничне сарадње је пројекат подводног кабла који повезује енергетске системе Црне Горе и Италије. Изградња таквог кабла ће допринијети уклањању препрека за економски развој и јачање конкурентских капацитета земље, осигуравајући успостављање директне везе Црне Горе са тржиштем електричне енергије Европске Уније и позиционирање Црне Горе као важног енергетског чворишта у региону. Ова активност ће бити подстицај за инвестирање у енергетски сектор, и то не само Црне Горе, већ цијелог региона.
Будући да Црна Гора нема приступ изворима природног гаса, нити је развила инфраструктуру за гас, нити тржиште за гас, желим да нагласим наше интерсовање за повезивање на регионалне гасне коридоре. Ми смо активни, заједно са својим сусједима, и као дио Енергетске заједнице у пројекту Јадранско-јонског гасовода (ИАП). И наше скорије активности у вези са истраживањем и производњом угљоводоника у црногорском подморју се тиме надопуњују.
Одлука Схах Дениз групе да одабере Трансјадрански гасовод (ТАП) као опцију за транспорт гаса из каспијске регије у Европу је подстакла планове садржане у црногорској Стратегији развоја енергетике. Према тој стратегији, ИАП је огранак ТАП-а и посматра се као водећа опција за гасификацију Црне Горе, а Црна Гора активно ради на припреми овог пројекта кроз мултилатералне споразуме са нашим сусједним земљама преко чијих територија иде ИАП. Ми посматрамо ИАП не само као транзитни гасовод за Европу, већ и као могућност да Црна Гора дистрибуира гас из будућих налазишта, будући да су и ИАП и ТАП двосмјерни гасоводи.
Ово је постало још важније са ЕУ инвестиционим планом у перспективи гдје инвестиције у енергетску инфраструктуру и друге инвестиције повезане са енергетиком представљају приоритетне инвестиције. Нећу се бавити важношћу коју енергетски сектор има у отварању радних мјеста и тиме што је сходно томе моћан инструмент за стимулисање раста реалне економије, будући да ће убразно инвестирање у енергетски сектор ставити фокус на запошљавање и раст, у краћем и средњем року. У том контексту, Црна Гора ће наставити да води конструктиван дијалог у оквиру изградње ИАП-а, осигуравајући опипљив интерес свим земљама учесницама.
А сада кратко о истраживању и производњи угљоводоника у Црној Гори, будући да ћете чути више од мојих колега током овог самита. Први тендер за истраживање и производњу у црногорском подморју је објављен 2013. године и закључен у мају 2014. године. Наш циљ је био да обезбиједимо једнообразне и транспарентне услове за све учеснике у тендерском процесу, при чему су законским оквиром јасно дефинисана правила за управљање ресурсима угљоводоника, при чему је крајњи циљ за Црну Гору да осигура трајне бенефите за цјелокупно црногорско друштво.
У нашем приступу овој индустрији водимо се сљедећим принципима:
• Транспарентност, која се очитује у дефинисању правила игре, кроз законе и остале прописе и јавно доступну документацију, укључујући моделе уговора, у максималној могућој мјери;
• Прогресивно опорезивање, конкретно такав модел пореске политике у ком држава убира такозвану ренту од кориштења ресурса тек онда када компанија почне да остварује профит од активности које реализује у Црној Гори;
• Конкуренција – наиме, ми вјерујемо да је конкуренција здрава у било којој области. Знамо да се такмичимо са многим другим земљама које за циљ имају одговорно управљање и ефикасно кориштење ресурса угљоводоника баш као и ми. Ми покушавамао да створимо најбоље окружење које ће привући најбоље и настојимо да охрабримо конкуреницју у овом послу, будући да знамо да приватне компаније дају све од себе, у смислу иновација, приступа и резултата, када су под притиском конкруенције; и
• Одсуство дискреционог доношења одлука – јер вјерујемо да дискреционо доношење одлука није најбоље рјешење, те смо стога настојали и наставићемо да одржавамо дискреционо доношење одлука на најнижем нивоу.
Понављам, ово је активност која не познаје државне границе, као што их не познаје ни геологија. Тако, успјех било којег нашег сусједа ће само повећати шансе Црне Горе и осталих сусједа у привлачењу компанија које би узеле учешћа у овом сектору. Истраживање нафте и гаса у Црној Гори до сада, као и активности на Јадрану, указују на велику перспективност овог региона. Основни предуслови су у производњи нафте и гаса која би се реализовала у геолошком басену јужног Јадрана, док је директна потврда ове чињенице производња у албанском, хрватском и италијанском дијелу басена.
Да се поново вратим на Јадранско море, заједнички ресурс који дијелимо. Неко би се могао запитати како је истраживање угљоводоника подударно са осталим развојним политикама у области туризма и заштите животне средине. Развој економије, не чак ни одрживи развој, као централни концепт нашег доба, не могу да постоје без развоја енергетике, тако да смо увели стандарде за ову област који су још захтјевниији него општи стандарди заштите животне средине за остале секторе економије. Ми захтијевамо од компанија у перспективи да користе најбоље расположиве технологије и да се фокусирају у потпуности на ХСЕ стандарде (стандарди здравља, безбједности и заштите животне средине). Сперемамо се да примијенимо ЕУ Директиву о сигурности нафтних и гасних активности на мору и управо смо завршити нацт Стратешке студије утицаја на животну средину активности у вези са угљоводоницима у подморју Црне Горе, која ће служити као основа са којом ће нафтне компаније морати да се ускладе. Наши сусједи у Хрватској су учинили исто.
Ми смо показали да када се појаве проблеми, имамо зрелости да их ријешимо на цивилизован начин, без конфронтације. Наши добросусједски односи могу представљати само додатно осигурање стабилног политичког окружења који превазилазе границе, будући да ми разумијемо политичка вођства региона. Ово може представљати додатно осигурање за компаније које долазе да раде на Јадрану.
Даме и господо,
Увјерен сам да ће све оно што ћете чути у наредних пар дана указати на отворену економску политику и транспарентне порцедуре не само у Црној Гори већ и у јадранској регији, што ће бити додатни разог да учествујете у нашим појединачним и заједничким активностима, уз крајњи циљ да учинимо своје економије просперитетнијим, задржавајући узајамне интересе.
Захваљујем на пажњи.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?