Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Генерални директор др Грбовић отворио радионицу "Јачању капацитета за примјену/имплементацију програма скрининга за рано откривање злоупотребе алкохола"

Објављено: 10.03.2015. 18:25 Аутор: ПР слузба
Поштована госпођице Брајовић, драги гости, уважене колегинице и колеге, представници медија
Изражавам задовољство што сам данас у прилици да, у име Министарства здравља, отворим Таиеx радионицу посвећену "Јачању капацитета за примјену/имплементацију програма скрининга за рано откривање злоупотребе алкохола"
Ова радионица треба да нам пружи информације о томе како да одгворно и ефикасно спроведемо скрининг програмом за рано откривање штетне употребе алкохола и како да пратимо пацијента у скринингу, али и како пратити резултате скрининга у циљу постизања најбољег исхода.


Конзумирање алкохола представља један од најозбиљнијих здравствених проблема у свијету, због тога што је алкохол облик 'дроге' која се најчешће и највише конзумира како унутар обичне популације тако и међу професионалним спортистима и рекреативцима.

Пијење алкохолних пића данас се сматра ризичним обликом понашања, али умјерено и контролисано пијење алкохолних пића прихваћено је као уобичајен облик понашања уз широко увјерење да не изазива никакве везе с алкохолизмом.

Алкохолизам је дефинисан као болест или поремећај, ипак, у свакодневном животу сматрамо га само „стилом живота“. Кроз историју се обликовао менталитет у ком је пијење нешто сасвим нормално, друштво је изградило низ обичаја и навика тако да је пијење алкохола укоријенило у своју стварност као обичајну појаву, а да при томе не види стварну слику и посљедице које алкохолизам оставља за собом.

Конзумација алкохола и учесталост тешког пијења повезана је са повећаним ризиком несрећа укључујући несреће у саобраћају, криминалним понашањем, породичним и сексуалним насиљем и озљеђивањем како себе тако и других и са повећаним ризиком самоубистава.

Породице алкохоличара су високо ризичне за развој лоших односа међу брачним партнерима, повећани су облици вербалног и физичког насиља, изложеније су сиромаштву и социјалној искључености, дјеца су изложенија родитељском занемаривању, ствара се лош узор понашања у породици што, на крају крајева, има генерацијске посљедице.

На нивоу друштва, алкохолизам обухвата директне и индиректне штете које укључују трошкове медицинског лијечења, губитак продуктивности због повећаног оболијевања, оштећење или уништење имовине и смањење прихода због болести и/или смрти.

Процјењује се да трошкови узроковани алкохолизмом износе између 2 и 5% укупног бруто националног дохотка. Један од најзначајнијих социјалних утицаја конзумације алкохола се огледа у криминалу и насиљу што продукује значајне трошкове секторима судства и полиције.

Штетна конзумација алкохола представља нарочито озбиљну пријетњу за мушкарце. Алкохол је водећи фактор ризика за смрт мушкараца старости између 15 и 59 година, претежно усљед повреда, насиља и хроничних обољења. У глобалу, 6,2% свих смртних случајева код мушкараца може се приписати алкохолу, насупрот 1,1% код жена. Стопа укупног оптерећења узрокованог алкохолом је такође виша код мушкараца – 7,4%, док код жена ова стопа износи 1,4%. Стопе апстиненције су много ниже код мушкараца него код жена.

О размјерама штетне употребе алкохола у Црној Гори не можемо говорити поуздано, јер недостају емпиријски подаци о преваленцији и обрасцима употребе алкохола у општој популацији, количини и врсти алкохола који се конзумира, перцепцији конзумената, здравственим и другим посљедицама употребе алкохола. Процјењује се да у Црној Гори има око 30.000 зависника од алкохола, а с обзиром да због алкохолизма једне особе пати још најмање четворо људи у њеном блиском окружењу, то би значило да алкохол непосредно негативно утиче на живот око 120.000 људи у Црној Гори. Једино је употреба алкохола у популацији адолесцената значајније испитана, спровођењем два круга интернационалног ЕСПАД истраживања. Резултати ЕСПАД истраживања међу средњошколицима 2001.г. и 2008.г. кажу - да је до 16. године 74 % односно 77% младих конзумирало алкохол бар једном у животу. Једини подаци који у Црној Гори постоје о конзумацији алкохола код одраслих потичу из Анкете о мјерењу животног стандарда која је спроведена 2008. године на популацији становника старости преко 20 година. Према резултатима ове анкете, један од четири одрасла становника (25,1%) пио је алкохол повремено или свакодневно у 2008. години. Од тог броја, више од једне десетине (2,9%) пило је сваког дана. Укупна конзумација чистог етил алкохола по глави становника годишње у Црној Гори износи око 12.8 л.
Разноликост проблема везаних уз узимање алкохола и неопходних мјера за смањење штетних посљедица указује на потребу свеобухватних активности на разним подручјима.

Политика за смањење штетног узимања алкохола мора прерасти сектор здравства и укључити на одговарајући начин и остале секторе: образовање, правосуђе, социјалну заштиту, порезну политику, трговину, пољопривреду, потрошачку политику и запошљавање, цивилно друштво и привредне субјекте.

Систем здравства је средишње мјесто за рјешавање проблема насталих због штетне употребе алкохола на индивидуалном нивоу, како оних директно повезаних с употребом алкохола, тако и свих других болести и стања.
Здравствени систем треба да осигура превенцију и лијечење за појединце и породице са ризиком или већ погођених поремећајима, односно болестима везаним уз штетну употребу алкохола.
Црна Гора и ситем здравства жели да се овом проблему посвети одговарајућа пажња.

Заштиту здравља популације превенцијом и смањењем штетног утицаја узимања алкохола и повезаних посљедица ставила је као један је од најважнијих јавно-здравствених приоритета.

У нашој земљи се интезивно ради на увођењу скрининга штетне употребе алкохола на нивоу ПЗЗ. Принцип је једноставан: на вријеме препознати проблем, то јест привидно здраву особу која конзумира алкохол на ризичан или штетан начин.
Улози су сразмјерно мали у односу на очекивану добробит.
Треба, наравно узети у обзир и чињеницу да су наши кадровски и огранизациони капацитети да се носимо са овим проблемом недовољни, али уз увјерење да ћемо сви дати свој максимум како да се успјешно имплементира овај скрининг програм, пратили и на најбољи начин управљали резултатима скрининга, желим Вам успјешан рад и продуктиван дан!
Хвала.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?