Реаговање Министарства финансија на коментар директора Фонда рада, Кемала Ђечевића

Основни циљеви економске политике односе се на динамизирање привредног раста, јачање конкурентности економије и раст животног стандарда. Полазећи од наведених циљева економске политике, циљеви буџетске политике за период 2015-2017. године су консолидација јавних финансија кроз повећање степена наплате прихода, смањење непродуктивне јавне потрошње и смањење структурног дефицита као и реструктурирање капиталног буџета.

У условима изражене политике штедње, буџетски расходи се углавном своде на мандаторне трошкове, при чему дискрециона потрошња остаје готово непромијењена у средњорочном периоду, уз изузетак капиталног буџета.

Чланом 7. Одлуке о критеријумима и начину исплате потраживања код Фонда рада, која је донијета на основу Закона о Фонду рада, прописано је да се исплата потраживања у складу са овом одлуком врши сходно динамици прилива опредијељених буџетских средстава.

У складу са чланом 4. Закона о Фонду рада, средства за рад обезбјеђују се из буџета, доприноса у висини од 0,20% на терет послодавца који обвезник осигурања од незапослености обрачунава на основицу која се односи на тај допринос, средства ЕУ фондова, донација, поклона и других извора. Наиме, према подацима Министарства финасија, од оснивања  Фонда рада па закључно са 31. децембром 2014. године, за исплату отпремнина по основу донешених рјешења од стране Фонда рада реализована су средства из буџета у укупном износу од  10,05 милиона еура, док су приходи од поменутих доприноса за исти период остварени у износу од 8,70 милиона еура.

Такође, Министарство финансија је увијек максимално имало разумијевања и излазило у сусрет, у складу са могућностима, за убрзану динамику и отпуштање средстава намијењеним за исплату потраживања запослених којима је радни однос престао усљед стечаја  или запослених за чијим је радом престала потреба због технолошких, економских и реструктивних промјена.

У складу са Законом о буџету и фискалној одговорности процес утврђивања буџета свих потрошачких јединица базира се на економској и фискалној политици, очекиваним макроекономским и фискалним трендовима и утврђеним лимитом потрошње који је саставни дио Смјерница макроекономске и фискалне политике.

Овим документом постављају се горњи лимити потрошње који су обавезујући за наредну годину, а индикативни за сљедеће двије године. Дакле, пројекција расхода дефинисана лимитима потрошње мора се поштовати.

Такође, напомињемо да Министарство финансија упућује Предлог Закона о буџету Влади Црне Горе, која га разматара и упућује Скупштини Црне Горе у чијој је надлежности усвајање Закона о буџету.

Напомињемо, да до сада није била пракса да се буџетски корисници преко медија обраћају Министарству финансија са поруком да треба да се обезбиједи већи прилив средстава током буџетске године. То може да уради само Скупштина, кроз измјене и допуне Закона о буџету. Тако да је обавеза Фонда рада да поштује постојећи Закон о буџету за 2015. годину,  док се не донесе нови, а своје незадовољство државни функционери треба да исказују преко институција система, а не отвореним писмима преко медија.

И поред значаја проблема и потребе да се он ријеши, Влада Црне Горе је предложила,  а Скупштина Црне Горе донијела Закон о буџету за 2015. годину у складу са економским могућностима државе. Сходно Закону о буџету за 2015. годину  Министарство финансија ће извршавати буџет у текућој години.