Министарство пољопривреде и руралног развоја низом активности обиљежило Свјетски дан шума – 21. март

Министарство пољопривреде и руралног развоја обиљежило је данас 21. март - Свјетски дан шума. Учесници округлог стола које је организовало Министарство подсјетили су на све аспекте значаја шума у Црној Гори и свијету, указали на ризике и могуће негативне последице девастације шумских подручја, значаја одрживог коришћења шума, али и на оно што као друштво и појединци можемо учинити да се шумски ресурси сачувају за будуће генерације и увећају. У акцији пошумљавања платоа испред основне школе „Драгиша Ивановић“ запослени у Министарству, заједно са представницима дипломатског кора у Црној Гори, учесницима округлог стола и студентима Универзитета Доња Горица, посадили су 100 садница.

„Можда и можемо казати да имамо сачувано шумско богатство у Црној Гори. Али, то сигурно није нашом заслугом. То је тако, јер је природа била јача од нас – људи. Такође, можемо се похвалити добрим здравственим стањем и природношћу шума. Међутим, страх ме да не досадимо природи и да се не окрене против нас. Да нас не казни. Узалуд је труд ако се природа противи. Зато управљање шумским ресурсима морамо промијенити и унаприједити“, поручио је министар пољопривреде и руралног развоја проф. др Петар Ивановић отварајући округли сто на коме су учешће, осим представника Министарства пољопривреде и руралног развоја, узели и представници свих релевантних институција, организација, студенти и корисници шума.

Министар Ивановић подсјетио је да више од половине територије Црне Горе обрасло шумама, да је једна трећина становништва Црне Горе у директној зависности од шумских ресурса, више од 40% домаћинстава користи дрво за огријев, као и да се више од 150 предузећа у нашој земљи бави прерадом дрвета. Због несумњиве улоге шума у природним процесима и чињенице да представљају важан развојни ресурс, министар Ивановић је указао на заједничку улогу свих чинилаца друштва у очувању шума и унапређење управљања тим ресурсом. „Да ли стварно мислимо да је човјек који је у стању да подметне шумски пожар да би подстакао раст печурака неурачунљив? Или је веома прорачунљив, јер је његов примитивни, лични интерес, добио замахе јаче од интереса цијелог друштва? Зато морамо одлучно и без праштања наставити борбу са шумским пожарима и онима који их подмећу. Да ли стварно мислимо да је интерес било које партије, на власти или у опозицији, да онемогући садњу нових површина, или је у питању бахатост појединаца који су зарад личног интереса у стању да злоупотребљавајући процедуре и кријући се иза скута назови демократије, обесмисле све. Да ли стварно мислимо да у Црној Гори нема људи који знају да лијече шуме од разних болести, или је њихово знање заробљено оковима бирократије?“, казао је, између осталог, министар Ивановић.

Координатор Програма за развој малих и средњих предузећа у ЕБРД Биљана Шћекић казала је да је у циљу одрживе валоризације шумских потенцијала у Црној Гори, ЕБРД опредијелила подршку Министарству пољопривреде и руралног развоја за израду студије развоја шумарства која ће обухватити и важна питања за домаће и стране инвеститоре заинтересоване за ову област, али и студију изводљивости за конкретне пројекте из области дрвопрераде. Она је подсјетила и на програм ЕБРД који се односи на подршку предузећима из сектора дрвопрераде, кроз учешће у трошковима израде студије заштите животне средине и упрваљање отпадом.

Учешће са излагањима на округлом столу узели су и представници Директората за шумарство и дрвну индустрију МПРР, Министарства одрживог развоја, Управе за шуме, Савјета за шуме, Биотехничког факултета, студенти Универзитета Доња Горица и концесионари шума. Закључено је да постоји потреба за већим степеном пошумљавања, унапрјеђењем планских докумената, посебно у дијелу спрјечавања појаве болести шума, побољшање система раног обавјештавања о стању шума, да је потребно даље радити на преиспитивању политика и процедура давања концесија за шуме, уз јачање приватно-јавног партнерства у циљу унапређења предузетништва у шумарству и дрвној индустрији, и повећању степена прераде у Црној Гори. Као добра идеја наметнула се идеја оснивања Фонда за шуме и коришћења постојећих капацитета за развој научно-истраживачке дјелатности.

Министар Ивановић је уручио годишње награде за значајан допринос у својим дјелатностима установљене поводом Свјетског дана шума: Милоњи Зекићу(најстаријем горану у Црној Гори), Луки Максимовићу(власнику расадника „ВИР“ у Никшићу), Драгану Брковићу(Вектра Јакић највећи концесионар и дрвопрерађивач), Радмили Вујошевић(директори ЈП „Зеленило“, Подгорица) и Милоју Варагићу(власник дрвопрерађивачког породичног предузећа у Павином Пољу).

Посадили 100 садница у Златичкој шуми

Након округлог стола, Министарство је организовало акцију пошумљавања приликом које је посађено 100 садница храста, кестена и смрче у Златичкој шуми, преко пута ОШ „Драгиша Ивановић“.

Министар Ивановић је казао да данашње пошумљавање треба да буде почетак сличних конкретних активности јер има простора да се не само потпуно обнови Златичка шума, него и други простори. „Не само да будемо фокусирани на Подгорицу, него и да то мобилише и остале људе који се баве сличним пословима да покрећу људе у својим срединама да се што више стабала посади, јер знамо колико то значи за природу, прије свега“, рекао је Ивановић.

Акцији пошумљавања допринос су дали и амбасадори Аустрије и Македоније, конзули и представници амбасада Мађарске, Италије и Турске. Амбасадор Аустрије Јоханн Фролицх(Јохан Фрилих) казао је да овакве активности могу подстаћи чљуде да развију свијест о значају шума, поготово у Црној Гори која је богата шумама. Према његовим ријечима, важно је да обнављамо шумско богатство, али и да о важности очувања шума што више едукујемо најмлађе генерације.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја