- Влада Црне Горе
Приштина-ВБ6: Боља инфаструктурна повезаност убрза...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Приштина-ВБ6: Боља инфаструктурна повезаност убрзаће развој земаља Западног Балкана
Објављено: 25.03.2015. • 20:30 Аутор: Министарство вањских послова и европских интеграција/ Министарство саобраћаја и поморства/ Биро за односе с јавношћу
Министри вањских послова и европских интеграција Игор Лукшић и саобраћаја и поморства Иван Брајовић учествовали су данас на Западно-балканској конференцији у Приштини, која је одржана на тему “Унапријеђена повезаност у оквиру региона и региона са ЕУ”.
На отварању конференције говорили су потпредсједник Владе и министар вањских послова Косова Хашим Тачи и комесар ЕУ за проширење и сусједску политику Јоханес Хан.
„Снажније повезивање земаља Западног Балкана један је од приоритета транспортне политике ЕУ, са циљем изградње основне мреже која ће обухватити главне градове и која ће се даље развијати кроз заједничку посвећеност и фокусираност на заједнички одабране приоритетне пројекте” - казао је комесар Хан. Он је поручио да ће ЕУ, кроз различите програме, финансијски помоћи даљи развој западнобалканске иницијативе за развој инфраструктуре и најавио подршку од милијарду еура за инфраструктурне пројекте у наредном периоду
Потпредсједник Владе Косова Хашим Тачи је казао да добри сусједски односи, дијалог и сарадња представљају основ за успјех у интеграционим процесима земаља Западног Балкана. “Добра комуникација и регионална сарадња руши зидове међу народима овог региона и то је највећи успјех ове иницијативе, коју од почетка подржава и Европска унија“, истакао је Тачи.
Потпредсједник Лукшић је у свом излагању истакао да је иницијатива од самог почетка имала за циљ идентиификовање приоритетних области заједничког дјеловања, које ће резултирати бољом инфраструктурном повезаношћу и инвестицијама које ће убрзати економски развој. Он је указао на важност заједничког превазилажења изазова и стварања услова за квалитетније сповођење заједничких пројеката у наредном периоду, чему у прилог говори и данашња конференција. “Данас смо постигли сагласност не само о наредним корацима, већ и у погледу идентификовања основне мреже коридора и увјерен сам да ће даљи развој ове иницијативе помоћи земљама да у међупериоду, до остваривања пуноправног чланства у ЕУ, искористе све могућности за бржи економски развој региона”, истакао је Лукшић.
Министар Брајовић је нагласио да је данашњи скуп значајан корак ка формирању Главне саобраћајне мреже у региону Западног Балкана, за чију ће реализацију бити фокусиране инвестиције до 2030. године, уз подршку Европске уније. Главна мрежа, коју је Црна Гора подржала и усагласила у комуникацији са сусједима и Европском комисијом, а за коју ће се у наредном периоду тражити модели и средства за реализацију су: аутопут Бар-Бољаре, прига Бар-Врбница, Јадранско-јонски коридор (приморска варијанта) и Лука Бар. Брајовић је поменуо и друге пројекте који имају регионални карактер и на које Црна Гора рачуна, а то су прије свега: пут Подгорица-Гусиње, пруга Подгорица-Тирана-Драч, пруга Пљевља-Бијело Поље-Беране-граница са Косовом, пруга Никшић-Чапљина итд.
На састанку је апострофирано да је инфраструктурно повезивање држава региона од кључног значаја за реализацију главних регионалних пројеката у области саобраћаја и енергетике, који би били презентирани Европској комисији и земљама ЕУ на Конференцији о Западном Балкану крајем љета у Бечу, у циљу обезбјеђивања финансијске подршке за њихову реализацију. Такође је подржано успостављање Централне транспортне мреже која би подразумијевала бољу повезаност свих главних градова, економских центара и најважнијих поморских лука Западног Балкана са Европском унијом и транспарентан процес доношења одлука и хармонизован приступ широм земаља. Поред тога, планирано је и да се идентификују дијелови свеобухватне мреже ЕУ који би могли да чине Цоре нетwорк за Западни Балкан, у складу са ТЕН-Т смјерницама и СЕЕТО свеобухватном мрежом.
Учесници данашњег скупа су били јединствени у оцјени да ће боља инфаструктурна повезаност убрзати развој земаља Западног Балкана.
Конференцији у Приштини претходиле су конференције у Берлину, Будви и Београду, као и низ неформалних састанака министара, на којима је истакнута потреба дефинисања заједничких инфраструктурних и енергетских пројеката, како би се обезбиједила финансијска подршка ЕУ и њених институција. На тим скуповима, земље Западног Балкана су се обавезале да сваке године припреме и Европској комисији доставе Националне програме економских реформи.
Учешће на скупу у Приштини била је добра прилика за промоцију напретка и остварених резултата Црне Горе на националном, регионалном и европском плану, као и размјену мишљења са министрима вањских послова и саобраћаја земаља Западног Балкана о актуелној ситуацији у региону, у првом реду заједничкој сарадњи на плану квалитетнијег саобраћајног повезивања региона.
Конференција у Приштини окупила је шефове дипломатија и министре саобраћаја Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Македоније, Србије и Црне Горе, као и високе представнике међународне заједнице - европске комесаре Јоханеса Хана и Виолету Булц која се учесницима конференције обратила преко видео бима.
На отварању конференције говорили су потпредсједник Владе и министар вањских послова Косова Хашим Тачи и комесар ЕУ за проширење и сусједску политику Јоханес Хан.
„Снажније повезивање земаља Западног Балкана један је од приоритета транспортне политике ЕУ, са циљем изградње основне мреже која ће обухватити главне градове и која ће се даље развијати кроз заједничку посвећеност и фокусираност на заједнички одабране приоритетне пројекте” - казао је комесар Хан. Он је поручио да ће ЕУ, кроз различите програме, финансијски помоћи даљи развој западнобалканске иницијативе за развој инфраструктуре и најавио подршку од милијарду еура за инфраструктурне пројекте у наредном периоду
Потпредсједник Владе Косова Хашим Тачи је казао да добри сусједски односи, дијалог и сарадња представљају основ за успјех у интеграционим процесима земаља Западног Балкана. “Добра комуникација и регионална сарадња руши зидове међу народима овог региона и то је највећи успјех ове иницијативе, коју од почетка подржава и Европска унија“, истакао је Тачи.
Потпредсједник Лукшић је у свом излагању истакао да је иницијатива од самог почетка имала за циљ идентиификовање приоритетних области заједничког дјеловања, које ће резултирати бољом инфраструктурном повезаношћу и инвестицијама које ће убрзати економски развој. Он је указао на важност заједничког превазилажења изазова и стварања услова за квалитетније сповођење заједничких пројеката у наредном периоду, чему у прилог говори и данашња конференција. “Данас смо постигли сагласност не само о наредним корацима, већ и у погледу идентификовања основне мреже коридора и увјерен сам да ће даљи развој ове иницијативе помоћи земљама да у међупериоду, до остваривања пуноправног чланства у ЕУ, искористе све могућности за бржи економски развој региона”, истакао је Лукшић.
Министар Брајовић је нагласио да је данашњи скуп значајан корак ка формирању Главне саобраћајне мреже у региону Западног Балкана, за чију ће реализацију бити фокусиране инвестиције до 2030. године, уз подршку Европске уније. Главна мрежа, коју је Црна Гора подржала и усагласила у комуникацији са сусједима и Европском комисијом, а за коју ће се у наредном периоду тражити модели и средства за реализацију су: аутопут Бар-Бољаре, прига Бар-Врбница, Јадранско-јонски коридор (приморска варијанта) и Лука Бар. Брајовић је поменуо и друге пројекте који имају регионални карактер и на које Црна Гора рачуна, а то су прије свега: пут Подгорица-Гусиње, пруга Подгорица-Тирана-Драч, пруга Пљевља-Бијело Поље-Беране-граница са Косовом, пруга Никшић-Чапљина итд.
На састанку је апострофирано да је инфраструктурно повезивање држава региона од кључног значаја за реализацију главних регионалних пројеката у области саобраћаја и енергетике, који би били презентирани Европској комисији и земљама ЕУ на Конференцији о Западном Балкану крајем љета у Бечу, у циљу обезбјеђивања финансијске подршке за њихову реализацију. Такође је подржано успостављање Централне транспортне мреже која би подразумијевала бољу повезаност свих главних градова, економских центара и најважнијих поморских лука Западног Балкана са Европском унијом и транспарентан процес доношења одлука и хармонизован приступ широм земаља. Поред тога, планирано је и да се идентификују дијелови свеобухватне мреже ЕУ који би могли да чине Цоре нетwорк за Западни Балкан, у складу са ТЕН-Т смјерницама и СЕЕТО свеобухватном мрежом.
Учесници данашњег скупа су били јединствени у оцјени да ће боља инфаструктурна повезаност убрзати развој земаља Западног Балкана.
Конференцији у Приштини претходиле су конференције у Берлину, Будви и Београду, као и низ неформалних састанака министара, на којима је истакнута потреба дефинисања заједничких инфраструктурних и енергетских пројеката, како би се обезбиједила финансијска подршка ЕУ и њених институција. На тим скуповима, земље Западног Балкана су се обавезале да сваке године припреме и Европској комисији доставе Националне програме економских реформи.
Учешће на скупу у Приштини била је добра прилика за промоцију напретка и остварених резултата Црне Горе на националном, регионалном и европском плану, као и размјену мишљења са министрима вањских послова и саобраћаја земаља Западног Балкана о актуелној ситуацији у региону, у првом реду заједничкој сарадњи на плану квалитетнијег саобраћајног повезивања региона.
Конференција у Приштини окупила је шефове дипломатија и министре саобраћаја Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Македоније, Србије и Црне Горе, као и високе представнике међународне заједнице - европске комесаре Јоханеса Хана и Виолету Булц која се учесницима конференције обратила преко видео бима.
Министарство вањских послова и европских интеграција/ Министарство саобраћаја и поморства/ Биро за односе с јавношћу
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?