Саопштење: У организацији Министарства пољопривреде одржан округли сто „Безбједност хране“

У процесу успостављања ефикасног система безбједности хране у Црној Гори, у складу са ЕУ стандардима, нећемо правити компромисе, јер је то питање не само испуњавања обавеза из процеса приступања ЕУ, могућности за пласман домаћих производа, него и заштите, очувања и унапређења здравља становништва, поручио је министар пољопривреде и руралног развоја проф. др Петар Ивановић приликом отварања округлог стола посвећеног теми „Безбједност хране“.

Скуп је организовало Министарство пољопривреде и руралног развоја с циљем да се укаже на значај безбједности хране, а у сусрет Свјетском дану здравља - 7. априлу, који се ове године обиљежава, управо на тему безбједности хране.

Министар Ивановић је казао да безбједна храна подразумијева не само храну одговарајућег састава, него и храну која не садржи микробиолошке, физичке, хемијске, радиолошке и друге контаминенте. „Могућност контаминације хране присутна је на сваком кораку у ланцу хране. Ризици обољења животиња, загађења животне средине, неадекватног третмана у примарној производњи, нестручне примјене агротехничких мјера, нехигијенског руковања храном, неадекватних услова складиштења и чувања, непрописног транспорта, неправилних технолошких поступака... повећавају се из дана у дан. Управо из тих разлога опште је прихваћен такозвани обједињен приступ, који подразумијева управљање ризицима који могу бити инволвирани у свакој фази ланца хране“, казао је Ивановић.

Министар је поручио да је темељно опредјељење Владе Црне Горе унапређење постојећег и супостављање ефикасног система безбједности хране доношењем законске регулативе која ће бити усклађена са европским и међународним стандардима и њеном имплементацијом. Најважније је да сви субјекти задужени за ову област у наредних пет-шест година констатно раде на промјени начина размишљања људи, као би се циљ постигао. „Безбједност хране није политичко питање. Не може се у Парламенту, вољом појединаца, мијењати закон који је усаглашен са ЕУ стандардима, као што је то био случај са Законом о маслинарству. У међуврмену смо добили потврду оног што смо знали, упозорење од Европске комисије које ћемо прослиједити Парламенту и поново ући у процедуру измјене закона. Покушај појединаца да успоре процедуру усвајања закона дали су неколико мјесеци за избјегавање прилагођавању новим стандардима, али би било много боље да се тих неколико мјесеци искористило за прилагођавање стандардима“, казао је Ивановић.

Он је поручио произвођачима да је сада вријеме да се у Црној Гори реализују озбиљније инвестиције у област безбједности хране, ако рачунају да за пет-шест година да повећају извоз из Црне Горе у ЕУ.

Говорећи о улогама појединих сегмената друштва на едукацији и подизању нивоа свијести Ивановић је посебно указао на значај медија, позивајући их да тему безбједности хране не користе на начин како би обезбиједили бољи тираж, већ за едукацију. Он је казао и да ће сами произвођачи морати даље и још више да се прилагођавају прописима и законима. „То значи да ће социјални моменат падати у други план, а у први избијати прилагођавање правилима која морају поштовати сви једнако, поготово у области безбједности хране“, казао је Ивановић.

До краја године, како је казао, мора се направити и једно фино подешавање у систему, када је ријеч о улози институција. „То ће значити много већу личну одговорност сваког у систему. Није циљ затварање објеката, него едукација и подизање нивоа свијести. У том процесу треба да учествују сви од инспекција до медија, ако желимо да имамо добар систем безбједност хране. Можемо усвојити законе, али ако не худемо промијенили свијест и наш однос према овој теми, суочаваћемо се са потешкоћама које немају везе са тим да ли смо или не у ЕУ, а поселдице ће остати нама и генерацијама које долазе“, поручио је Ивановић.

Према ријечима Андреаса Хенсела предсједника Федералног института за процјену ризика Њемачке, која ће према јуче потписаном споразуму о сарадњи са Министарством пољопривреде, помоћи Црној Гори у успостављању бољег система безбједности хране, пред нашим институцијама је вели изазов у тој области, јер треба да успостави нови систем како би њени произвођачи опстали на ЕУ тржишту. „Сва храна која се нађе на тржишту ЕУ не мора бити произведена ту, али мора бити сигурна. Безбједност хране је предуслов за трговину на тржишту Европе и произвођачи морају испунити те стандарде ако желе профит“, казао је Хенсел.

Господин Хенсел је рекао да одговорност за безбједност хране више није на владама, него на произвођачима и увозницима, те да је посао институција да контролишу и помогну произвођачима да дефинишу критичне тачке могуће контаминације. „Морате прилагодити систем за откривање узрока инфекција, бакретија и вируса који се могу пренијети на животиње и људе, морате урадити и процјену ризика у контексту сљедљивости хране. Безбједност хране је област коју треба одвојити од политике. Ја радим у научној институцији, а политичари и владе се укључују само онда када имамо нешто да им саопштимо“, казао је Хенсел.

У дијелу скупа предвиђеног за презентације, о разним аспектима безбједности хране и улогама појединих институција у наредном периоду, у контексту спровођења Закона о безбједности хране, говорили су представници Ветеринарске управе, Фитосанитарне управе, Управе за инспекцијске послове, Привредне коморе, Факултета за прехрамбену технологију, безбједност хране и екологију, као и пољопривредни произвођачи и прерађивачи, као и трговци.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја