МПРР се придружило кампањи ФАО - 2015. година означена као година земљишта

Министарство пољопривреде и руралног развоја Црне Горе придружило се кампањи Међународне организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) да 2015. година буде означена као  међународна година земљишта. Кампања је посвећена правилној употреби земљишта како би се постигла одржива производња хране.

Темпо искориштавања обрадивог земљишта пријети да угрози производњу хране у будућности. Зато се пажња усмјерева на одрживи приступ експолатацији који ће омогућити задржавање квалитета земљишта и након вишегодишњег кориштења. Генерални директор ФАО Јосé Гразиано да Силва изјавио је: ,,Улога земљишта је вишеструка. Земљиште нема глас којим би нам указало на тренутно стање, али је велики савезник у производњи хране.“

Министар пољопривреде и руралног развоја Петар Ивановић упозорио је да је "обрадиво земљишта је у опасности због ширења градова, сјече шума, неодрживог коришц́ења земљишта, загађења, климатских промјена, прекомјерне испаше. Деградација земљишта данас представља отимање обрадивог земљишта од будуц́их генерација. Додатно, угрожавамо ланац безбједности хране коме смо све више посвећени у Црној Гори".

Вода, ваздух, биљни и животињски свијет су одлика Земље. Сви ови елементи су подједнако важни како би се очувала јединственост планете. Ови елементи нису изоловане појаве које могу функционисати једна без друге, а средина у којој се сучељавају је танка опна која се налази на површини стјеновите подлоге. У научним круговима постоји недоумица да ли је могуће ту опну назвати сфером, с обзиром на то да није непрекидна и да је њена дубина у распону од неколико центиметара до неколико метара, свима позната као педосфера, односно земљиште.

Земљиште је растресити слој, настао распадањем стјеновите подлоге. Да ли сте знали да би се створио слој од једног центиметра потребно је око 1000 година? Да би научили како узгајати засаде које данас узимамо здраво за готово, људском роду било је потребно 10.000 година? Успут смо покварили већину земље на којој смо радили, често претварајући плодне природне екозоне у запуштено земљиште и полу-суве пустиње.

Иако је изузетно танак у односу на стијене од којих је настао, управо тај слој има пресудну улогу у развоју вегетације која у ланцу исхране заузима незамјенљиво мјесто. Када не би било земљишта, биљке не би имале одакле да усвоје минералну материју која им омогућава опстанак, биљоједи би остали без хране, а убрзо и месоједи и сваштоједи у које спада човјек. Поред тога што је земљште неопходно за добијање основних намирница, оно има кључну улогу у добијању горива, влакана и медицинских производа, а од суштинског је значаја за кружење угљеника, складиштење и филтрирање воде. Процјена ФАО је да је трећина укупног земљишта деградирана ерозијом, салинизацијом, кисјелим кишама и другим видовима загађења које се јављају као посљедица неадекватног управљања овим ресурсом. Ако се ништа не промијени до 2050. године количина обрадивог земљишта по становнику планете Земље ће износити свега 1/4 количине из 1960. године.

На иницијативу краља Тајланда Бхумибола Адуљадеја 2002. године 05. децембар је проглашен за Свјетски дан земљишта. Током ове године циљ је подизање свијести о важности здравог земљишта за здрав живот, и залагање за одрживо коришћење овог ресурса. Међународна година земљишта ц́е дати континуитет у даљем раду, подршци пољопривредних газдинства.

Више је разлога за проглашење међународне године земљишта. Издвајају се: све већи број становника, смањење обрадивог земљишта, отровни састојци који се користе за заштиту биља, све мање стајњака, временске непогоде. План је да се током ове године реализује око 120 пројеката у свијету који се односе на заштиту земљишта. Заједно са УНЕСЦО развиће се интернет мапу свијета на којој ће бити представљени подаци о земљишту, јер су тренутни подаци ограничени и застарјели.

Година земљишта треба да нас подсјети на законе природе и да нема богате пољопривреде без богатог земљишта! Повећење сточног фонда појачава бригу о земљишту. Све више земаља настоји да земљиште никад не буде празно, да се послије сваке жетве одмах засије, да се чува преостала влага, да порасту биљке које ће се заорати и вратити земљи бар онолико масе колико је однијето претходном жетвом. Све се мање у свијету поставља питање ко је власник земљишта, већ да ли га и колико чува за генерације које долазе.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја