- Влада Црне Горе
Брисел: Обраћање предсједника Владе Мила Ђукановић...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Брисел: Обраћање предсједника Владе Мила Ђукановића на састанку западнобалканске шесторке са комесарима ЕУ за проширење и сусједску политику и саобраћај
Објављено: 21.04.2015. • 20:23 Аутор: Биро за односе с јавношћу
Обраћање предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на састанку западнобалканске шесторке са комесарима ЕУ за проширење и сусједску политику и саобраћај
Брисел, 21. април 2015. године
Уважена комесарко Булц и комесаре Хан,
Уважене колеге шефови влада,
Захваљујем ЕУ на подршци у оквиру иницијативе за унапређење повезаности унутар региона Западног Балкана, и са ЕУ,
Захваљујем генералном директорату за проширење и сусједску политику и генералном директорату за мобилност и транспорт на посебном доприносу, као и на техничкој помоћи коју смо добили од Европске комисије у претходном периоду, која је додатно оснажила сарадњу региона, допринијела његовом бољем позиционирању и припреми за даље изазове који нас очекују на путу приступања Европској унији.
И данашњи састанак представља израз спремности региона Западног Балкана да посвећено и убрзано радимо на агенди унапређења повезаности, управо свјесни да је то циљ који ће довести до унутрашње стабилности и конкурентности нашег Региона, до подстицања раста и запошљавања. Инфраструктурно повезивање ће донијети економски раст и отварање нових могућности, и истовремено смањити миграторни притисак региона према ЕУ.
Као подршка европској перспективи земаљама Западног Балкана, које су показале значајан напредак на путу стабилности, добросусједских односа, на модернизацији друштва и економија, желио бих да потенцирам и значај укључености ЕУ у овај процес, јер без интеграције Западног Балкана нема ни визије уједињене Европе.
Све земље региона се суочавају са проблемом недовољног фискалног капацитета. Зато је за потребе унапређења повезаности неопходно пронаћи модалитете заједничког превазилажења проблема, уз помоћ инструмената ЕУ и међународних финансијских организација.
По угледу на методологију која је примијењена при дефинисању Главне Транс-европске саобраћајне мреже (ТЕН-Т), Главна саобраћајна мрежа у региону Западног Балкана ће имати за фокус квалитетно повезивање главних градова, економских центара и главних лука, конекцијама остварљивим у временском хоризонту до 2030. године.
С обзиром да су кључни коридори и везе могли постати дио Главне мреже само уколико се државе чланице ЕУ обавежу да могу реализовати улагања и постићи неопходне техничке стандарде до 2030. године, свјесни смо да фокус Главне мреже у Региону треба да буде на најважнијим унутрашњим везама, за које треба осигурати да земље имају потребан фискални простор и буџетска средства да реализују њихову изградњу на вријеме. Обавезаност цијелог Региона на овакав приступ ће дати кредибилитет читавом процесу.
Приликом израде приоритетних предлога Црна Гора је водила рачуна о сопственим капацитетима и о могућности да се до 2030. године заврше предложени пројекти. Одрживост и изводљивост улагања били су основна водиља нашег приступа. Ми вјерујемо да Регион треба да покаже разумијевање за оно што суштински јесу приоритетни и реални пројекти, како би дошли до мреже која ће нас повезати и међусобно и са Европском унијом.
Наш циљ не треба да буде изградња најшире регионалне Главне мреже, већ фокусирање на најважније сегменте који се могу реализовати до 2030. године, чиме бисмо допринијели стварању додатне вриједности цијелом процесу и учврстили увјерење сваке земље да јој се инвестиција исплати, с обзиром на сазнање да и њени сусједи дијеле исту посвећеност. Ово је једини пут да се уложени напори, капацитети и ресурси валоризују на прави начин и да имају мултипликативне ефекте по економију нашег Региона.
Црна Гора је и на Берлинској конференцији презентовала неопходност продубљивања регионалне сарадње, примарно у областима путне инфраструктуре и енергетике. Потенциран је значај изградње Јадранско-јонског гасовода (ИАП), као наставка Трансјадранског гасовода (ТАП), пројекта који ће повезати изворе природног гаса из регије Каспијског мора, односно Азејберџана, са тржиштем западне Европе, док је ИАП намијењен тржишту југоисточне Европе.
Сматрамо да ће и изградња подводног кабла између Црне Горе и Италије бити од велике важности, не само за Регион, него и шире. Њиме ће се обезбиједити добра основа за коришћење енергетског потенцијала Региона. Такође, указали смо и да је, у циљу унапређења саобраћајне повезаности, изузетно важна сарадња са европским партнерима. Конкретно у области путне инфраструктуре говорили смо о пројектима за које сматрамо да су од регионалног значаја: аутопут Бар-Бољаре (на правцу 4Б-Будумпешта-Београд-Бар-Бари); јадранско-јонски аутопут и ревитализација пруге Бар-Београд.
Црна Гора је конкретније предлоге за успостављање Главне (Цоре) саобраћајне мреже на њеној територији, изнијела на конференцији у Приштини. Подсјећам, то су:
• СЕЕТО путни правац 4: аутопут Бар-Бољаре (граница са Републиком Србијом);
• СЕЕТО путни правац 1: јадранско-јонски коридор (приморска варијанта, односно траса брзе саобраћајнице дуж црногорског приморја), као веза са Републиком Хрватском и Републиком Албанијом;
• СЕЕТО жељезнички правац 4: пруга Бар-Врбница (граница са Републиком Сбијом);
• СЕЕТО жељезнички правац 2: пруга Подгорица-Тирана (веза са Републиком Албанијом) и
• лука Бар.
Када је у питању процес финализације споразума о Главној саобраћајној мрежи у региону Западног Балкана, конференција министара вањских послова и саобраћаја западно-балканске шесторке у Приштини је била добар тест као показатељ оствареног напретка у области саобраћаја и спремности за њено успостављање.
И данашњи састанак је доказ да смо спремни. Исплатила се деценија сарадње под окриљем Меморандума о разумијевању за развој регионалне саобраћајне мреже у југоисточној Европи (СЕЕТО Меморандум), којим смо јуна 2004. године, поставили камен темељац политике дјеловања Европске уније према земљама Западног Балкана у области саобраћаја.
Након установљавања Главне мреже у региону Западног Балкана, наша сарадња ће се фокусирати на заједнички одабране приоритетне пројекте, који дају допринос регионалном развоју, уз подршку Европске уније и других међународних партнера.
У складу са новим методолошким приступом Западнобалканског инвестицијског оквира, као главног механизма посредством којег ће бити имплементирана финансијска подршка ЕУ за инфраструктурне пројекте у региону у наредном седмогодишњем периоду, Влада Црне Горе је 19. фебруара, 2015. године донијела Одлуку о образовању Националне инвестиционе комисије (НИК).
Вјерујем да све земље као и Црна Гора препознају значај интегрисаног приступа за развој саобраћајне мреже. Кроз балансиран развој физичке инфраструктуре и мјера хоризонталне политике, можемо дати додатан допринос развоју саобраћајног система, који треба и може да одговори модерним и динамичним потребама наших друштава.
На крају, желим да изразим подршку појачаној иницијативи Европске комисије да се до краја године потпише уговор о саобраћајној заједници. Увјерени смо да ће као и Енергетска заједница, то бити значајан импулс за квалитетније усклађивање са стандардима ЕУ.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?