Писмо госпође Рајке Лопичић из Никшића

Поштовани професоре др Ивановићу,

Ја сам Рајка Лопичић из Никшића и већ сам у контакту са Вашом канцеларијом. Сигурно је да знате али морам и ја примијетити и рећи да сам тамо наишла на један предани рад, младост, осмијех, добру и здраву енергију. То што сам видјела и осјетила, нијесам задњих 20 година у Црној Гори - искрено. Била би срамота када би ово било ласкање, то је само моја радост што сте такву атмосферу створили и то треба његовати.

А мој проблем... У НК само ја, супруг и троје већ одрасле дјеце. Без конкретног запослења и свога стана. Нијесмо имали средстава да дјецу школујемо даље од средње школе, али су добри, здрави момци, сачувани од овог лудог порочног времена и веома сам поносна и ако смо све ове године једва "прегурали".

На Метеризама изнад Скадарског језера, на предивном мјесту имамо одавно започету кућу и 3-4 ха обрадиве и необрадиве земље. Тамо нас видим све упослене и оживљено село, али немамао почетни капитал. Када бисте имали времена да ме на кратко примите или супруга, тако бих Вам приближила и проблем и замишљени пројекат који је немогућ без Ваше помоћи и подршке.

Муж има пољопривредну средњу школу, ја се хвалим да говорим 3 језика, иако нијесу крунисани високом дипломом, и шалим се са пријатељима како ћу да развијем сеоски туризам, али моја креативност ће пропасти без Вас Министре, зато помагајте!

Пуно Вас поздрављамо, желимо још много успјеха!

Лопичић Рајка

Баја Пивљанина 84

Никшић

Писмо госпође Рајке Лопичић из Никшића