Писмо господина Крста Бајовића из Пиве

Зовом зовем, као дјечак некада, са Безуја у братственичке гране, старих и младих Ивановића, у Златицу Куча, из којих сам имао школских другова и професора, у мојковачке Ивановиће, у бјелопавлићке Ивановиће, васојевичке Ивановиће, добротксе Ивановиће, из Бечића и њихова породична грана.

Сем звања и именовања: Ко је? Одакле је? Чији је: родом и домом данашњи Министар Црне Горе, господин Петар Ивановић? Казујемо како умијемо, по дужности дуга и захвалности, слободарски, као стари Безујани, сојем и карактером, старих Бајовића, именом својим угазио сам у осамдесету годину... И пишем ову, овакву, за времена овога као нико, овако:

ЗАХВАЛНИЦУ

Вама лично господине Петре Ивановићу, и Вашему којим руководите Министарству пољопривреде Црне Горе, захвалност Вам гестом примјера чиним у име мојих Безујана, као један од најстаријих "из свијета". Имам задовољство и посебну част да у име живих Безујана који осташе, да животима својим бране Безује живих Безујана.

Ја чиним људски мало овом захвалницом, а Ви сте, господине Министре Ивановићу учинили за моје, и од Вашега дјела и предсједника Пивске општине, Мијушка Бајагића, од када се Вас два, историјски за легенду Безујана, свих и свуда много, постали сте Безујани. Изгарадили сте им, личном, људском добром вољом, и примјером, великом новчаном помоћи Министарства пољопривреде Црне Горе и новчаном помоћи Општине пивске, из Плужина, као из бајке настали, изграђујући Водовод.

Ви господине Министре и Предсједник из Плужина, постали сте животни донатори, историјски мојих и Ваших Безујана. Ријешили сте вјековни проблем историјски мојих и Ваших Безујана. Ријешили сте вјековни проблем, од настанка Безуја. Вода и људи побиједили су жеђ вјекова! Ваша и предсједника Пиве Бајагића историјска је ПОБЈЕДА и својеврсно потребито и културолошко ослобођење! Хвала Вам људи!

И ево радости, ради које које, без икаквога личног интереса, ја, из некадашњега свијета пишем Вам ове редове својим видом и слободном мишљу; захваљујући, господине Министре, Вама, и учинком Вашега личнога и професионалнога дјела; Ви Водоводом на Безује, а ја мојим оглашавањем Вама, из живота пензионера, као ратника из Новог Сада - са Дунава имам великога разлога: дужношћу и захвалношћу, овом мојом и мојих Безујана ЗАХВАЛНИЦОМ сваком овом ријечју мојом, пред Богом и пред људима, могу да Вам кажем ХВАЛА. Хвала Вешему бићу човјека, у које су уграђени, као узидани Ваши преци. Хвала Вашим родитељима који Вас времену и Црној Гори, рађајући Вас и васпитавајући , да чините добро, дадоше! Хвала Вашем Учитељу, професорима и школама које Вас учише, и као да Вам Ивановићу Министре казаше, у овом вакту. Спашавајмо Црну Гору, интимно, добро чинећи, а службено спашавајмо село и сељака. Многа Вас села , као и моје и Ваше Безује чека. Без села и сељака овај народ у тешкој је садашњици - нема будућност!

Вама, Вашој породици, Вашим оданим сарадницима мој Вам искрени поздрав!

С поштовањем,

Крсто Н. Бајовић

Професор у пензији