Трећи годишњи извјештај о спровођењу Миленијумских развојних циљева у Црној Гори (01. јануара до 31. децембра 2013. године)

Међународни контекст: Миленијумски развојни циљеви (МРЦ) резултат су преговора Миленијумског самита одржаног 2000. године. У складу са усвојеном Миленијумском декларацијом Уједињених нација (УН), спровођење и праћење осам Миленијумских развојних циљева дефинисано је као једна од најважнијих обавеза земаља чланица УН-а до 2015. године, самим тим, они представљају и један од приоритета у развојној агенди Црне Горе.

МРЦ 1 - Искорјењивање екстремног сиромаштва и глади,
МРЦ 2 - Остваривање универзалног основног образовања,
МРЦ 3 - Остваривање равноправности полова и оснаживање положаја жена,
МРЦ 4 - Смањење смртности дјеце,
МРЦ 5 - Побољшање здравља мајки,
МРЦ 6 - Борба против ХИВ/АИДС, маларије и других болести,
МРЦ 7 - Обезбјеђивање одрживости животне средине,
МРЦ 8 - Успостављање глобалног партнерства за развој.

Црна Гора и МДГс: Црна Гора се као потписница Миленијумске декларација, обавезала да имплементира Миленијумске развојне циљеве и да прати њихово спровођење. Период извјештавања започео је 2004. године од када су израђени и од стране Владе Црне Горе усвојени сљедећи извјештаји:
• јула 2005. године - иницијални Извјештај о напретку у остваривању Миленијумских развојних циљева у Црној Гори, којим је утврђен тадашњи статус развоја Црне Горе у односу на МРЦ.
• јула 2010. године - Средњорочни извјештај о Миленијумским развојним циљевима у Црној Гори. Припремљен је у сарадњи са УН системом у Црној Гори и даје пресјек стања у свих 8 области. Значај израде овог Извјештаја је национализација МРЦ, односно прилагођавање глобалних Циљева националним условима развоја.
• децембра 2011. године - Први годишњи извјештај о спровођењу Миленијумских развојних циљева у Црној Гори. Овим извјештајем је започело праћење спровођења МРЦ на годишњем нивоу, што је као обавеза проистекло приликом усвајања Средњорочног извјештаја.
• априла 2013. године - Други годишњи извјештај о спровођењу Миленијумских развојних циљева у Црној Гори, којим је поред пресјека стања за осам циљева дефинисан и сет препорука за превазилажење проблема у реализацији циљева. Приликом усвајања овог извјештаја од стране Владе Црне Горе задужени су сви државни органи у чијој је надлежности праћење појединих циљева да на бази дефинисаних препорука доставе преглед стања њихове спроведености, као основ за израду Трећег годишњег извјештаја.
• септембра 2013. године - Извјештај о Миленијумским развојним циљевима у Црној Гори за период од 2010. до 2013. године, основ за припрему Платформе за учешће на састанку високог нивоа о Миленијумским развојним циљевима, који је одржан 25. септембра 2013. године у сједишту Уједињених нација у Њујорку
• јуна 2014. године – Трећи годишњи извјештај о спровођењу миленијумских развојних циљева у Црној Гори (01. јануара до 31. децембра 2013. године)


Закључци о општем степену спроведености МРЦ: Трећи годишњи извјештај не садржи оцјене које се битно разликују од оцјена датих у Извјештају о Миленијумским развојним циљевима у Црној Гори 2010-2013 (усвојеном септембра прошле године) који је обухватио и дио 2013. године која је предмет анализе овог Извјештаја. Вриједности индикатора из претходних циклуса МРЦ извјештавања су у Трећем годишњем извјештају ажуриране укључивањем података за 2012. и 2013. годину који нијесу били доступни у вријеме усвајања претходног извјештаја (подаци о сиромаштву,образовни и здравствени подаци и подаци о држивости животне средине).

Општи закључак овог Извјештаја је да су евидентна заостајања у постизању циљева 1 (смањење сиромаштва), 3 (родна равноправност) и 7 (одрживост животне средине). Такође, Црна Гора је на добром путу да оствари циљеве 2, 4, 5 и 6. Изузетак је евидентан код задатка 2 циља 6 који се односи на хроничне незаразне болести, обзиром да је стопа смртности према последњим доступним подацима (из 2009. године) значајно изнад циљне вриједности дефинисане за 2015. годину.

За МРЦ 1 посебно забрињава даље погоршање трендова код свих показатеља сиромаштва, посебно пораст броја сиромашних и пораст неједнакости у свим категоријама осим код стопе сиромаштва руралног становништва (гдје је у 2012. забиљежен благи пад у односу на претходни извјештајни период) и дистрибуције сиромашних у односу на мјесто живљења (гдје је осјетно смањена разлика и уједначен број урбаних и руралних сиромашних). Није било помака у смањењу регионалних разлика тако да је сиромаштво и даље знатно више изражено (већа стопа, већи удио сиромашних у укупној популацији) на сјеверу земље. Ниједан од МРЦ задатака везаних за сиромаштво и смањење неједнакости неће бити постигнут до 2015 године.

Неће бити достигнуте ни циљне вриједности за смањење незапослености, а брине и благо погоршање стопе незапослености жена у последњем извјештајном периоду. Поред знакова економског опоравка који је забиљежен у 2013. години и отварања нових радних мјеста, за побољшања у области смањења сиромаштва и незапослености је неопходно унапређење система социјалне заштите и рјешавање структурних проблема тржишта рада.

Значајан напредак је евидентиран код обухвата дјеце предшколским васпитањем и образовањем будући да се стопа уписа школске 2012/2013. године сасвим приближила циљној вриједности од 40%. Изгледно је да ће сви задаци код МРЦ 2 бити у потпуности остварени до 2015. године. И поред евидентног успјеха код овог циља, потребно је наставити са активностима усмјереним на осјетљиве групе које традиционално имају ниже стопе уписа (и завршетка основне школе).
Кад је ријеч о МРЦ 3, остварен је благи напредак код стопе запослености жена (2012. у односу на 2011. годину), док је код свих осталих показатеља дошло до стагнације или назадовања. Вриједности свих показатеља су знатно испод циљних, тако да је извјесно да ниједан од два задатка код овог циља неће бити остварена. Доследна примјена законске регулативе и елиминација стереотипа и предрасуда везано за учешће жена у јавном животу и даље су водећи изазови код Циља 3.

За МРЦ 4, 5 и 6 који се, редом, односе на смањење смртности дјеце, мајки и борбу против конкретних болести (ХИВ/АИДС, туберкулоза и хроничене незаразне болести), карактеристични су позитивни трендови и побољшања код већине показатеља у последњем извјештајном периоду. Изузетак, односно показатељи код којих је последње године за коју су доступни подаци забиљежено благо погоршање, су стопе вакцинације одојчади и дјеце, стопа новорегистрованих случајева туберкулозе. За сва три циља оцјену стања и трендова отежава непостојање поузданих податка о узроцима смртности од 2010. године. Последње доступне вриједности показатеља су значајно испод циљних вриједности за задатак 3 (смањење стопе смртности код хронично незаразних болести) код МРЦ 6 за који је извјесно да неће бити остварен до 2015. године. Са друге стране, изгледно је да ће се договорене циљне вриједности достићи за Циљ 4 (смањење смртности дјеце) и прва два задатка код Циља 6 (борба против ХИВ/АИДС-а и туберкулозе), док је Циљ 5 (унапријеђење здравља мајки) испуњен.

Током овог извјештајног периода дошло је до побољшања код одређеног броја показатеља у оквиру МРЦ 7 (одрживост животне средине). При том стање показатеља одабраних за праћење напретка код овог циља је веома различито – од оних код којих су циљне вриједности превазиђене (површина под шумама, удио обновљивих извора енергије у укупној потрошњи финалне енергије), преко оних гдје се Црна Гора приближила остварењу утврђених циљева (нпр. удио заштићених подручја у националној територији, емисије гасова са ефектом стаклене баште), до показатеља гдје још постоје бројни изазови које треба превазићи да би се циљеви остварили. У ову последњу категорију спадају удио морских екосистема у укупној површини заштићених подручја, степен анторпогеног утицаја на квалитет површинских вода, губици у системима водоснабдијевања, као и степен прикључености на канализациону мрежу и пречишћавање оптадних вода. Укупно посматрано није реално очекивати да ће МРЦ 7 бити остварен.

Преглед стања препорука: У складу са закључком Владе који је донијет приликом усвајања Другог годишњег извјештаја, овај Извјештај садржи и преглед стања спроведености препорука из Другог годишњег извјештаја које су се односиле на превазилажење изазова у достизању утврђених вриједности за свих осам циљева. Преглед стања препорука је садржан у табели датој на 38-47 страни. Исти представља преглед активности по појединачним циљевима реализованих у току 2013. године како би се постигао напредак у достизању утврђених циљних вриједности

У наредном периоду биће неопходно је:
• интезивирати рад на достизању циљних вриједности до 2015;
• дефинисати конкретне активности за реализацију препорука које су дате за појединачне циљеве у оквиру Трећег годишњег извјештаја, а у циљу превазилажење изазова у спровођењу Миленијумских развојних циљева, на основу којих ће бити припремљен и Четврти годишњи извјештај за 2014.г;
• у реализацији задатака код циљева код којих су евидентирани највећи проблеми у достизању циљних вриједности припремити анализе могућности за елиминисање утврђених проблема, односно анализе узрока због којих појединачне задатке неће бити могуће оставрити.

Овдје можете преузети Трећи годишњи извјештај о спровођењу Миленијумских развојних циљева у Црној Гори за период од 01. јануара до 31. децембра 2013. године.