Министар здравља проф. др Будимир Шегрт отворио Радионицу о политици превенције злостављања дјеце

Уважена гдјо Ковачевић
Уважена гдјо Брајовић,
Поштоване даме и господо,


Истраживање о негативним искуствима у дјетињству у Црној Гори указало је на забрињавајуће магнитуде овог проблема:
- у просјеку, сваки трећи испитаник доживио је емотивно злостављање, док је готово сваки четврти био жртва физичког злостављања;
- Наша дјеца су чешће жртве емотивног занемаривања, него што је то случај у појединим земљама ЕУРО региона;
- физичко злостављање повезано је са повећаним ризиком од пушења, коришћења дроге и суицидног понашања.
Постоји научни консензус да развојни и биолошки поремећаји, које појединац проживи у дјетињству, врло често представљају узроке оболијевања, инвалидитета и пријевременог умирања. Злостављање и занемаривање дјеце представља пут поремећаја који води повећаном ризику од штетних понашања, као што су пушење,конзумирање алкохола и наркотика, гојазност, промискуитет.
Са друге стране, ова трауматична искуства у дјетињству негативно дефинишу потенцијале дјетета-жртве да се успјешно оствари као одрасла особа у образовном, интелектуалном и економском смислу. Појава злостављања и занемаривања дјеце није само јавно - здравствени проблем, већ и правно питање и питање људских права, питање безбједности, проблем којим треба да се баве сви сектори и укупно друштво.

Уважавајући магнитуду проблема, ефикасан одговор и рјешење овог проблема подразумијева пуну мултисекторксу сарадњу и јавно-здравствени приступ у смислу примјене превентивних интервенција и програма.


Желим истаћи, за Министарство здравља овај приступ превенцији злостављања и занемаривања дјеце, у складу је са визијом и концептом здравствене политике, која препознаје дијете и значај његовог здравља као основе укупног развоја и будућности друштва, подразумијева промјену парадигме пружања здравствене заштите и отклон од доминатног акутног збрињавања како бисмо обезбиједили довољно простора и ресурса за превентивне услуге и њихово пуно интегрисање у здравсвени систем. Подразумијева посвећеност превентивним програмима чиме, такодје, потврдјујемо намјеру и обавезу да расположиве ресурсе (и кадровске и финансијске) трошимо рационално и доприносимо одрживости здравственог система, као и улагање у здрав и безбједан почетак живота, како би заштитили и унаприједили здравље и квалитет живљења током трајања живота.