Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Писмо господина Веселина Бабића из Подгорице

Објављено: 20.07.2015. 21:09 Аутор: МПРР

Господин

Проф.Др. ПЕТАР ИВАНОВИЋ

Министар пољопривреде и руралног развоја 15.Јул, 2015.

ПОДГОРИЦА

Постовани Господине Министре,

Поодавно, негдје око 1975-те године, имао сам прилику да разговарам о извозу поврћа у СР Нјемачку, преко једне велике фирме из Минхена, цији је представник за лсточну Европу био у посјети Агрокомбинату 13. Јул. То је, колико се сјећам, био први покушај да отпочнемо са извозом поврћа чија је производња на подручју Зете и Тузи била врло велика, а продаја јако тешка. Разговарали смо 2-3 дана, при чему смо посветили пажњу многим детаљима, као сто су сортименти, квалитет, арнбалаза. превоз и сл. У разговорима су поред мене, као Замјеника Предсједника Пословодног одбора Агрокомбината, учествовали Директор Радне организације "Кооперација" пок. Радомир - Ћапо Кукуличић са сарадницима.

Једно од важнлх питања било је око могућностл и услова извоза лубенице у Нјемачку. Ми смо имали велику производњу код земљорадника који су вршили страховит притисак на Комбинат ради продаје њихове робе.

Нама је том приликом јасно саопштено да ће инопартнер куповати на дужи рок велику количину лубенице, али другог сортимента од оног који смо ми презентирали и уз одређено паковање (арнбалажа).

Сјећам се добро да је купац тражио лубеницу сорте СУГАР БАБY. То је сорта лубенице која је била у производњи на подручју Зете послије Другог свјетског рата, вјероватно и раније. Њена карактеристика је мања велицина (3 до 4 кг), не више. Јако је слатка и округлог је облика. Вјероватно је њена производња замијењена другом сортом која је далеко крупнија, достижући тежину и до 10 и више килограма. АИи, таква производња нема купаца у иностранству а и код нас се слабо продаје,

Можда би имало смисла да се пољопривредници заинтересују за поновно уводење ове сорте, јер би то обезбиједило много лакшу и много већу продају.

Користим ову прилику да Вам скренем пажњу и на јос једно питање, када је у питању производња и

пласман поврћа. Био сам у прилици и да по овом питању стекнем нека сазнања, која могу бити од користи у Вашим напорима за унапређење пољопривреде. Више пута је Црна Гора покушавала да ријеши питање прераде поврћа и воћа, подизањем одговарајућих објеката. Тако је била изграђена и опремљена Фабрика за прераду воћа и поврћа у Титограду.Стицајем околности ја сам био задузен као Начелник за привреду у Скупштини општине да довршим започети процес ликвидације те Фабрике, која никада није прорадила јер није имала сировине! Касније су објекти Фабрике дати Предузећу "Еластик". Прије десетак или више година са истим циљем подигнут је објекат на Тушкорн путу, али ни он није могао да се приведе намјени, јер није било сировине! Недавно је било дато обећање да ће се у Зети градити Фабрика за прераду воћа и поврћа, али мени није познато шта је по том питању урађено.

Сви ови промашаји су настали усљед непознавања суштине ствари.Наиме, не може се прерађивати било какво воће и поврће, већ само оног сортимента који се произведе намјенски за индустријску прераду. Постоји, примјера ради, парадајз искључиво за индустријску прераду, за разлику од оног за конзум. Исто тако је и са паприком и другим поврћем. Ја сам био изненађен када сам то видио у једној фабрици у Францускоји тада ми је било све јасно. Дакле, требало би преусмјерити одређену производњу поврца са конзума на сировину за индустријску прераду, што је ствар одговарајуће организације (Кооператива) и инвестиција.

Толико за сада.

Срдацно Вас поздрављам и желим најбоље резултате у раду.

Веселин Бабић, Подгорица, Далматинска 78

Писмо господина Веселина Бабића из Подгорице

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?