Наставити са инвестирањем у пољопривреду, улагати у истраживања

ЦорД магазин буссинес Монтенегро

Интервју министра Ивановића

У 2014. поставили сте амбициозне циљеве у вези са подизањем учешћа пољопривреде у БДП, смањењу трговинског дефицита, отварању нових радних места и образовања пољопривредника. Какве сте резултате постигли и које даље кораке предвиђате?

Постигли смо више од планираног. Учешће пољопривреде у БДП повећано је са 7,4% у 2013. на 8,0% у 2014. години. Бруто додата вриједност у пољопривреди, шумарству и рибарству већа је за 15% или за 34,9 милиона еура. Извоз је већи за 36,7 милиона еура или за 58,7%. Већа је и покривеност увоза извозом за 6,8 процентних поена - са 13,8% колико је износила 2013. повећана је на 20,6% у 2014. години. Отворено је преко 700 нових радних мјеста. Реализовали смо веома интензивну едукативну кампању за пољопривреднике која је у 2014. године обухватила преко 250 семинара, обука, округлих столова, предавања и више студијских посјета црногорских пољопривредника другим земљама. Како даље? Још бржим темпом идемо даље, са посебним нагласком на инвестиције, и јачање система квалитета и система безбједности хране. Очекујем да ће 2015. бити доминантно обојена испуњењем мјерила за отварање преговора са ЕУ у поглављима 11, 12, и 13. Рекао бих да је реално да до краја године отворимо два од три наведена поглавља.

Прошле године је забележен доста добар резултат у извозу и укупној покривености извоза увозом у области пољопривреде. Шта очекујете у овој години и колико је тржиште Русије битно за остваривање зацртаних циљева?

Свако тржиште је битно. Међутим, наш циљ не смије бити само да отворимо неко тржиште, већ и да на њему останемо. А то се може постићи само квалитетом и дугорочном посвећеношћу. Ова година биће веома изазовна за одржаваје трендова постигнутих у 2014. Показали смо да посједујемо нови дух, способност, вјештине и вољу да се ухватимо у коштац са сваким проблемом. Али, наш прави изазов нису проблеми, већ рјешења до којих треба да дођемо. Важан дио рјешења чине инвестиције у пољопривреди и издвајања за истраживања.

Колико црногорски пољопривредни производи проналазе пут до тржишта региона, ЦЕФТЕ и ЕУ?

Квалитетни производи проналазе пут до купаца. Имали смо значајан раст извоза воде од 62,4%. Производи млинске индустрије већ су препознати по добром квалитету, нарочито органска жита. Повећали смо извоз пива и вина, 7,8% и 6,3% респективно. Полако расте извоз сира, меда, маслиновог уља и љековитог биља. Ипак, морамо схватити да се у овој фази развоја црногорске пољопривреде велики дио производње реализује кроз тзв. тихи извоз, односно кроз туризам. Туризам има исту улогу као и извоз.

Идентификовали сте Блиски Исток као географско подручје на које је раније Црна Гора извозила пољопривредне производе. Колико је данас шанси да се ова тржишта поврате?

Знате, постоје два дана у години у којима често боравимо, с тим да у њима не можемо учинити ама баш ништа. То су “јуче” и “сјутра”. Зато се трудимо да за наше пољопривреднике шансе стварамо данас. Надамо се да ће знати да их искористе, а нарочито након што смо недавно потписали повољан дугорочни кредитни аранжман са Абу Даби развојним фондом. Тржиште Блиског истока се доста промијенило последњих деценија. Постало је веома захтјевно. Пробити се на таквом тржишту свакако представља велики успјех.

До које мере је на нивоу системских мера и конкретног повезивања у Црној Гори препознат значај симбиозе пољопривредног сектора и туризма?

Недовољно. Добра вијест је да смо припремили ИПАРД програм којим је предвиђено финансирање пројеката који могу значајно да постакну сеоски туризам и прераду на породичним газдинствима. Тиме ћемо ојачати системски приступ. С друге стране, да би ојачали конкретно повезивање пољопривредника потребно је промијенити начин њиховог размишљања. Често помињем Николу Ђоновића који је 1936. године објавио књигу под називом “Захтјеви Црне Горе - привредни и политички” и између осталог написао: “Ривалство у јунаштву и националним жртвама, некада тако нужно, није остало без дубоких трагова на психу и народни карактер. Због тих урођених особина, људи са неповјерењем прилазе један другоме, одмјеравају се, зазиру, често завиде, страхују од престижа других, радије остају усамљени са мином да им нико под небом није раван, него што ће прићи сарадњи и потчинити се општем захтјеву и потреби за удруживање. Та неудружљивост и некомуникативност озбиљна је сметња организацији привредног живота у овом крају. Тај отпор, треба да савлада организован рад интелигенције у том правцу." Ништа се на овом свијету не може повезати без људи. А да би ефекти повезивање били дугорочни и смислени потребно је едуковати људе и показати им како се то ради у другим земљама. Зато смо и ове године наставили са студијским посјетама. Наши пољопривредници већ су боравили у Пољској, Аустрији, Њемачкој, Италији, Хрватској, Словенији, Турској, Белгији, итд.

До 2013. регистровано је мање од 160 произвођача органских пољопривредних производа, од тога 21 који су добили сертификат. Колико је захваљујући мерама Министарства број оваквих газдинстава повећан?

Забиљежен је благи раст броја регистрованих органских произвођача. Крајем 2014. у Регистру се налазило 169 прозивођача, од чега је 30 новорегистрованих, док је из регистра избрисано њих 21. Број сертификованих произвођача за прелазни период се повећао. Тренутно их је 30 са сертификатом, док их је у 2013. години било 21. Дакле, примјећујете да они који нису у стању да издрже захтјевне критеријуме органске производње излазе ис система, док истовремено расте интересовање нових.

Од свих прописа ЕУ које Црна Гора треба да преузме, око 45 одсто односи на пољопривреду. Колико је то замашан посао за владу и министарство и да ли сте задовољни досадашњим прогресом?

Сматрам да већина у Влади још увијек није свјесна обима нормативе коју је потребно усвојити у области пољопривреде. То није механички посао. Од доношења закона много је важнија њихова примјена. У прошлој години на предлог Министарства пољопривреде и руралног развоја, Влада је усвојила четрнаест закона и преко 40 подзаконских аката. Припремиљена су и четири закона која су усвојена у овој години. Поред самих закона, прошле смо године припремили, а до сада и усагласили, стратегије и акционе планове за сва три преговарачка поглавља, што је био веома захтјеван посао. Нисмо били толико оптерећени динамиком, али јесмо квалитетом рјешења која предлажемо. Сви закони добили су зелено свијетло од Европске комисије.

Где је место осигуравања планираног равномерног руралног развоја у контексту развоја пољопривреде (ИПАРД програм) на агенди преговора између Подгорице и Брисела?

Већ смо послали ИПАРД програм у Брисел. Документ се тренутно налази у фази усаглашавања између различитих директората у Европској комисији. Очекујем позитиван одговор, наставак рада на акредитацији програма и почетак његове реализације већ наредне године. Кроз ИПАРД програм црногорски пољопривредници имаће на располагању 39 милиона еура. Како овај износ представља половину укупних инвестиција, јер бесповратна подршка износи до 50%, то значи да ће уз помоћ ИПАРД програма најмање 78 милиона еура бити инвестирано у црногорску пољопривреду до 2020.

Колико је Црна Гора успела да производе код којих има компаративне предности попут меда, лековитог биља, прерађевина од меса, и органских производа брендира и колико успешно искуство у извозу вина може да послужи као лекција за бољи пласман ових производа?

Напредујемо корак по корак. Не можемо све постићи одједном или у кратком року. Најбољу оцјену напретка дају људи који из сусједних држава дођу у Црну Гору и виде оно што ми не видимо: остварени напредак. Али наравно, то не смије да нас задовољи. Будућност је простор могућности и простор наше слободе. Потребно је много рада како би се искористили потенцијали за развој пољопривреде, достигли нови стандарди, увеле нове технологије и како би још јаче увезали све карике система. У Црној Гори се данас у пољопривреди ради више него прије двије године. Крупан искорак направили смо са Кућом меда, отворили смо пијацу органских производа, радимо на пројекту реонизације који ће даље подстаћи производњу вина, јачамо чеме квалитета, започели смо Кућу воћа. Све ово утицаће на стварање бренда, али и јачање наше свијести о значају његовог очувања.

Недавно сам посјетио Нови Зеланд који извози преко 90% пољопривредних производа иако пољопривредници не добијају субвенције. Било је задовољство разговарати са пољопривредницима који су веома образовани и свјесни да је најважнији бренд који имају заправо Нови Зеланд. И сви се труде да дају свој допринос очувању овог бренда. Ако истрајемо у борби за квалитет, Црна Гора може постати бренд у производњи хране у овом дијелу свијета.

Колико је Црна Гора погођена великим преусмеравањем вишкова хране из ЕУ на тржишта региона (као последица санкција према Русији) и колико су црногорски пољопривредници спремни за конкуренцију из ЕУ?

Вишкови доводе до цјеновних поремећаја и свакако да нас погађа талас јефтине хране из ЕУ. Боримо се колико можемо да инвестицијама јачамо пољоприврне произвођаче. Ипак, реално је рећи да у овом моменту, највећи број црногорских пољопривредника још није спреман за конкуренцију из ЕУ. Зато је највећи дио наших активности усмјерен на јачање њихове конкурентности. Пољопривреда је револуционарнија од индустрије. Људи не схватају да је пољопривреда 95% наука а 5% рад. Као држава, направићемо велику грешку ако не повећамо издвајања за истраживања и развој, посебно у области производње хране.

У контексту скорог позива за улазак у НАТО, хтели би смо да вас питамо како напредују планови везани на ангажовању НАТО у неким пројектима у којем би крајњи корисници били пољопривредни произвођачи (деминирање, деконтамнација и др.)?

Ми смо спремни. Припремили смо предлоге пројеката и послали их. Надамо се и вјерујемо да ће одговор НАТО бити позитиван, и усмјерен на брже рјешавање проблема које сте навели. У међувремену број пољопривредних производа који су обухваћени НАТО кодификацијом се повећава. Иако нису вјеровалиу почетку, сада је све више пољопривредника који у овом систему препознаје шансу за продају својих пропизвода.