Саопштење: Дан еколошког дефицита ове године се обиљежава 13. августа

Због емисије угљен-диоксида еколошки отисак далеко превазилази годишње капацитете планете

За мање од осам мјесеци, човјечанство је искористило природне капацитете за цијелу годину, док депоновање (енгл. сеqуестратион) угљен-диоксида учествује са више од пола потрошње ових капацитета, кажу подаци Мреже за глобални еколошки отисак (Глобал Фоотпринт Нетwорк), међународне непрофитне организације која се бави питањима одрживости и која има центре у Сјеверној Америци, Европи и Азији.

Мрежа за глобални еколошки отисак прати потрошњу природних ресурса од стране човјечанства на планети (еколошки отисак) у односу на способност природе да одговори на ту потрошњу обнављањем природних ресурса (биокапацитет). Дан еколошког дефицита је дан када годишња потрошња човјечанства у односу на природу прекорачи оно што Земља може да регенерише у тој години. Дан еколошког дефицита помјера се сваке године унапријед – 2000. године био је почетком октобра, док ове године пада чак 13. августа.

Посљедице еколошког расипања постају све очигледније, а јављају се у виду огољавања шума, суша, недостатка свјеже воде, ерозије тла, губитка биодиверзитета и нагомилавања угљен-диоксида у атмосфери. Према климатским моделима, наведене појаве ће све више и више доводити до све израженијих еколошких посљедица. Сходно томе, доносиоци одлука који буду узимали у обзир ова растућа ограничења имаће веће шансе да постигну дугорочно одрживе економске резултате.

Карбонски отисак човјечанства се удвостручио у периоду од 1961. до 1973. године, када је човјечанство по први пут прешло границу равнотеже и ушло у еколошки отисак. Карбонски отисак је и даље највећи узрок продубљивања јаза између еколошког отиска и биокапацитета планете. Матис Вакернагел, предсједник Мреже за глобални еколошки отисак и један од твораца израчунавања еколошког отиска каже: „Глобални одговор лежи у постепеном смањивању употребе фосилних горива што је и предмет текућих међународних преговора у очекивању новог опште прихваћеног климатског договора у Паризу.“

Карбонски отисак је нераскидиво повезан са осталим компонентама еколошког отиска — обрадивим земљиштем, пашњацима, шумама и продуктивним земљиштем на ком су изграђени објекти и инфраструктура. Сви ови корисници простора узајамно се такмиче за слободни простор. Што је већа потражња за храном и дрвном биомасом и производима, то је мање расположивих шумских екосистема који аспорбују угљеник-диоксид ослобођен сагоријевањем фосилних горива.

Климатски споразум, чије се постизање очекује на Конференцији страна уговорница Оквирне Конвенције УН-а о климатским промјена (ЦОП 21), која ће се одржати децембра ове године, биће усредсређен на одржавање раста температуре на испод 2 степена Целзијуса у односу на прединдустријски ниво. Овај заједнички циљ захтијева од држава потписница Оквирне конвенције УН о климатским промјенама да примијене конкретне мјере ради постепеног елиминисања фосилних горива до 2070. године.

Под условом да се глобалне емисије угљен-диоксида смање за барем 30 процената до 2030. године у односу на садашњи ниво, Дан еколошког дефицита у тој години би се могао вратити на 16. септембар.

Позитиван примјер представља смањење емисија угљен-диоксида у Данској. Наиме, Данска је своје емисије смањила за 33 процента у односу на ниво из 90-тих година. Да је и остатак свијета урадио то исто Дан еколошког дефицита ове године би се обиљежавао 3. октобра.

Насупрот томе, ако се настави по старом, потрошња ресурса у 2030. години одговарала би ресурсима двије планета, а Дан еколошког дефицита би се помјерио за крај јуна мјесеца.

„Охрабрени смо повећањем удјела енергије из обновљивих ресурса, као и свијешћу сектора финансија да је нискокарбонска економија пут којим треба ићи“, рекао је Вакернагел. „Смањење карбомнског отиска је од виталног значаја. Све више то постаје економска потреба држава широм свијета. Смисао одрживости је да сви живе добро у оквиру капацитета које нам пружа једна планета Земља. То се може постићи само ако будемо држали еколошки отисак у границама капацитета наше планете.“

***

Мрежа за глобални еколошки отисак је непрофитна организација чија је визија свијет у којем сви људи живе добро, у складу са добрима природе и која тежи да еколошка ограничења стави у центар процеса одлучивања кроз промовисање података, инструмената и анализа којима се ограничења у ресурсима повезују са питањима економије и благостања. Више информација о Дану еколошког отиска можете наћи на www.оверсхоотдаy.орг.