Реаговање Министарства за људска и мањинска права поводом саопштења Митрополије црногорско-приморске

Поводом саопштења  Митрополије црногорско-приморске, а у вези са данашњим  округлим столом у оквиру Јавне расправе о Нацрту закона о слободи вјероисповјести, у Бијелом Пољу, у којем се наводи  да “Министарство за људска мањинска права сноси моралну и законску одговорност за јавни скуп који је организовало”, а који није одржан, као и да је било у обавези да “обезбиједи већу и адекватну салу за одржавање Јавне расправе” због чега је више стотина грађана/ки остало изван просторије коју је одредило за одржавање скупа”, Министарство за људска и мањинска права саопштава сљедеће:

Према програму Јавне расправе планирано је одржавање три округла стола,  у Бијелом Пољу, Котору и Подгорици, а јавни позив за учешће је упућен свим грађанима/кама, припадницима/ама свих вјероисповјести, као и свим заинтересованима у Црној Гори.

У складу са планом Јавне расправе у Бијелом Пољу резервисана је сала која је испуњавала техничке услове за одржавање догађаја овог типа и чији је капацитет стотину двадесет мјеста.  На данашњем скупу било је више стотина лица. Услови који су настали на почетку Јавне расправе нису били примјерени за овакву врсту дијалога, те је с тим у вези процијењено да се Јавна расправа није могла одржати.

Одговорност за одлагање Јавне расправе припада искључиво појединцима који су непримјереним понашањем, увредама, псовкама и вулгарним скандирањем онемогућили одржавање округлог стола. Такво понашање је прихватила огромна већина присутних, укључујући и свештена лица. Тако се у конференцијској сали створила непријатна ситуација која није погодовала радној атмосфери која је била очекивана.

Јасно је да се не ради о спонтаном доласку толиког броја грађана, а свакако да њихове непримјерене пароле нису ставови експерата из области вјере, већ демонстрација нецивилизованог понашања. Такође, јасно је да не ради ни о каквим заинтересованим лицима већ о групи која је организовано дошла да скандира и да не дозволи одржавање Јавне расправе. Појава делегације Црногорске православне цркве само их је додатно мотивисала да остваре своју намјеру.

Њихови узвици нису примјерни за некога ко себе сматра вјерником, јер је одлика вјере мир и човјекољубље, а ови „вјерници” су на Јавној расправи демонстрирали искључиво мржњу. Министарство није могло ни да претпостави да ће ови појединци тако грубо злоупотријебити отвореност Јавне расправе и позив за учешће на Округлом столу. Можемо да захвалимо само срећном случају и напорима министра Нумановића што није дошло до тежих посљедица и што нико није повријеђен, а не томе што су, наводно, свештеници СПЦ „прибрано и достојанствено штитили ред и мир на скупу”. Свештеници СПЦ су узвикивали непримјерне пароле или су пасивно посматрали такво понашање. Ни једним чином нису покушали да утичу на разјарену масу да се смири. Толико о њиховом напору да одрже ред и мир.

Циљ Јавне расправе о  Нацрту закона о слободи вјероисповјести је дијалог о рјешењима која су њима предвиђена. Одлагањем Јавне расправе у Бијелом Пољу постигнуто је управо супротно. Одговорност за то припада искључиво злонамјерним појединцима, а Министарство за људска и мањинска права је учинило све да се Јавна расправа одржи како доликује таквим скуповима. Доношење новог Закона о слободи вјероисповијести је у функцији одржавања модела вјерске толеранције, традиционалних вјерских слобода и суживота свих националности и конфесија у Црној Гори. Зато Министарство још једном упућује позив свим заинтеросованим субјектима, а нарочито представницима вјерских заједница, да не дозволе политизовање Нацрта закона о слободи вјероисповијести, и да се према овом Нацрту односе конструктивно и професионално. Ово неће омести спровођење програма Јавне расправе, а тешко су се преварили они који су сматрали да ће оваквим инцидентима утицати на то да  Министарство и Влада из Јавне расправе повуку Нацрт закона о слободи вјероисповијести.

Држава Црна Гора је посвећена очувању и унапређењу вјерских слобода и успостављању партнерских односа са вјерским заједницама.

Министарство за људска и мањинска права промовише принципе поштовања људских права и слобода свих својих грађана/ки и промовише политику антидискриминације и сматра да питања од заједничког интереса треба рјешавати кроз дијалог, у духу толеранције.

Министарство за људска и мањинска права