Реаговање Министарства за људска и мањинска права поводом поводом констатација које су изнијете посљедњих дана о Нацрту закона о слободи вјероисповијести у дневном листу „Дан“

Поводом констатација које су изнијете посљедњих дана о Нацрту закона о слободи вјероисповијести у дневном листу „Дан“, Министарство за људска и мањинска права указује на сљедеће:

 Тврдња епископа Јоаникија да су у Нацрт закона о слободи вјероисповијести уграђене „фашисоидне идеје Секуле Дрљевића“, Министарство сматра као непримјерену и уврједљиву. Нацрт закона нема никаве везе с фашизмом, ни с личностима из прошлости. Радна група за израду Закона о слободи вјероисповијести је овај акт урадила поштујући Устав, законе, савремене вриједности црногорског друштва (међу којима је и антифашизам), и међународне стандарде из ове области. Као баштиник антифашистичког насљеђа, држава Црна Гора успјешно остварује евроатлантске интеграције, које подразумијевају константан развој демократије и највеће поштовање људских права и слобода. Министарство поручује да ће реаговати и да ће се држава борити против свих савремених облика фашизма.

Изјаву епископа Јоаникија да Нацрт закона о слободи вјероисповијести „не може ником донијети добро, осим нових подјела и немира у Црној Гори са несагледивим последицима“, Министарство сматра као неодмјерену и супротну вриједностима вишевјерске, вишенационалне и грађанске државе Црне Горе. Циљ Нацрта закона о слободи вјероисповијести је да свим грађанима и вјерским заједницама омогући слободу вјероисповијести у складу са Уставом, законима и међународним стандардима. Овај акт гарантује и обезбјеђује међувјерски склад и осигурава стабилност црногорског друштва. Нацрт закона даје свим вјерским заједницама слободу да дјелују у Црној Гори, уколико то дјеловање није против правног поретка Црне Горе. Зато је Нацрт закона писан професионално и стручно. Нацрт закона поштује: уставно начело о одвојености државе и вјерских заједница, унутрашњу аутономију, правни субјективитет и, нарочито, имовину вјерских заједница. Министарство одбацује неосновану, паушалну и поликантску тезу да је Нацрт закона усмјерен против Српске православне цркве. Тога нема ни у једном члану Нацрта закона нити се то може извести из уопштеног тумачења овог закона. Такве изјаве дају само они који немају ниједну конкретну примједбу на Нацрт закона и који желе да ово питање искористе како би се расправа пренијела на терен политике. Подсјећамо да Нацрт закона није усмјерен ни против једне вјерске заједнице, нити било коју фаворизује.

            Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је у изјави за дневни лист „Дан“ 20. септембра изнио низ нетачних оцјена о Нацрту закона о слободи вјероисповијести. Нетачна је његова оцјена да је закон писан с циљем да се „црква претвори у државну религију једне минорне партије и њене идеологије“. То је само један у низу провидних покушаја да се расправа о Нацрту закона измјести на терен политике и идеологије, на шта Министарство неће пристати. Нетачна је и оцјена да су овај закон писали атеисти. Нико нема право да лицитира с било чијом вјерском припадношћу. Нацрт закона су писали они који имају законско овлашћење за тај посао, а њихова увјерења су њихова лична ствар. Радна рупа за израду Закона о слободи вјероисповијести је формирана у јулу 2014. године и она је у складу са мандатом свој посао обавила професионално, што је и Влада Црне Горе на сједници 30. јула 2015. године потврдила када је Нацрт закона о слободи вјероисповијести једногласно утврдила.

Министарство поздравља одлуку митрополита Амфилохија да се из реда противника прикључи снагама које су за чланство Црне Горе у ЕУ, и да се за то одлучио у посљедњих неколико дана. Изгледа да Нацрт закона о слободи вјероисповијести већ даје значајне позитивне резултате. Посљедица овог наглог заокрета је прошлонедјељна посјета представника Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке европским институцијама у Бриселу. Министарство поздравља то што су у Бриселу изјавили да су „сагласни у оцјени да је у складу са чланом 17 Лисабонског споразума неопходно водити отворен, транспарентан и стални дијалог између представника Европске уније и цркава и вјерских заједница у духу поштовања њиховог идентитета и специјалног доприноса у процесу интеграција.“ Тако су Митрополија и Епархија постале специјални фактори који доприносе европским интеграцијама Црне Горе. Један од закључака њихових састанака у Бриселу је да се „унаприједи дијалог између државе Црне Горе са вјерским заједницама који би почивао на принципима међусобног поштовања и био у складу са општеприхваћеним цивилизацијским вриједностима“. Министарство у потпуности подржава и прихвата овај закључак. Влада Црне Горе и Министарство за људска и мањинска права годинама имају такав однос према Митрополији и Епархији. Такав став је Влада Црне Горе усвојила и у оквиру закључака када је утврдила Нацрт закона о слободи вјероисповијести 30. јула 2015. године. Тада је Министарство за људска и мањинска права задужено да током спровођења Програма јавне расправе одржава непосредну комуникацију са представницима вјерских заједница, и Министарство је већ првог дана јавне расправе, 3. августа, између осталих, упутило Митрополији и Епархији позив за непосредан дијалог.

Ипак, непосредан дијалог је изостао у појединим случајевима. Саботирање Програма јавне расправе у директној је супротности са потребом за непосредним отвореним дијалогом. Представници Европске уније сада упућују на оно што су Влада Црне Горе и Министраство за људска и мањинска права од почетка нудили. Министарству је драго да су и представници Митрополије и Епархије сада спремни на дијалог. За дијалог никад није касно и дијалог је увијек користан. С обзиром на то да је Јавна расправа о Нацрту закона о слободи вјероисповијести продужена до 30. септембра, Министарство за људска и мањинска права позива представнике Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, и осталих вјерских заједница, да се настави непосредан дијалог о Нацрту закона и да се тако ријеше сва спорна питања. Неопходна су искрена опредјелјенја за сарадњу и за толерантне разговоре, а Министарство потврђује такво опредјељење.

Министарство свим заинтересованим субјектима поручује да су неоснована страховања да ће овај закон угрозити било које право, а поготово право на својину. Црна Гора то право штити Уставом и другим законима који се тичу те области. Такође, држава има право да утврди шта је њена својина и да ту својину заштиту. Држава је обавезна да поштује ова права и због чланства у међународним организацијама које штите принципе демократије, људска права и слободе. Зато су у Нацрту закона о слободи вјероисповијести уважене препоруке из “Смјерница за преглед законодавства у вези са вјером или увјерењем” и “Смјерница о правном субјективитету вјерских заједница” које су заједнички израдили одговарајући органи ОЕБС-а и Савјета Европе. Ови документи, као и сарадња са међународним организацијама које се баве питањем слободе вјероисповијести, биће веома значајни у процесу израде Предлога закона о слободи вјероисповијести. Зато Министарство увјерава све вјерске заједнице, грађане и, уопште, све заинтересоване субјекте, да држава Црна Гора, Влада и Министарство желе да афирмишу и заштите слободу вјероисповијести и да гарантују слободу дјеловања и аутономију вјерских заједница, у складу са правним поретком Црне Горе. Полазећи од тог опредјелјенја, Министарство позива све заинтересоване субјекте да дају конструктиван допринос изради Предлога закона о слободи вјероисповијести.

Министарство за људска и мањинска права