- Влада Црне Горе
Министарство финансија Интервју министра финансија, др Радоја Жугића за д...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра финансија, др Радоја Жугића за дневни лист "Дневне новине"
Објављено: 19.10.2015. • 21:41 Аутор: Ивона Михајловић - администратор
Министар финансија Радоје Жугић у разговору за Дневне новине казао је да је недавно одбијање реномираних инвеститора угрозило испуњавање доминантне обавезе државе да кроз развојне пројекте валоризује ресурсе, чиме је посредно нанијета огромна штета и буџету и цијелом друштву, те да такво понашање појединих посланика захтијева утврђивање политичке одговорности.
У одговорима на наша питања, министар говори и о удару на буџет који ће проузроковати двадесетодневни протести, о трошковима који чекају државу примјеном нових изборних правила, као и прогнозама за наредну годину, наплати пореза..., уз оптимистичну поруку да ће усвајањем закона о зарадама у ј авном сектору бити створене претпоставке за побољшање материјалног статуса запослених у државној управи.
ДН: Господине Жугићу, када ће Влада разматрати нацрт буџета за наредну годину? У информацији министарства на чијем сте челу, објављеној недавно у Побједи, наведено је да су полазне основе за пројекцију буџета Смјернице макроекономске и фискалне политике до 2018. године...
ЖУГИЋ: Нацрт буџета за 2016. годину биће достављен Влади на разматрање у складу са законским роковима, односно до краја текућег мјесеца. У складу са Законом о буџету и фискалној одговорности, пројекције дате у Смјерницама макроекономске и фискалне политике представљају полазну основу за припрему и планирање буџета за наредну годину и исте су ажуриране у септембру 2015. године. Према пројекцијама садржаним у ажурираним Смјерницама, процијењено је да ће реални раст БДП-а 2015. износити 4,3 одсто, а 2016. године 4,1 одсто, као и да ће изворни приходи буџета бити већи од планираних и износити око 37 одсто процијењеног БДП-а, а да ће к расходи буџета бити на нивоу планираних.
ДН: Парламентарна већина састављена од опозиције и СДП донијела је током протекле двије године неколико прописа за које је упозоравано да ударају на државни буџет и финансијску стабилност...
ЖУГИЋ: Евидентна је пракса коју и шира јавност препознаје, а тиче се доношења одлука од стране посланика, које за посљедицу, неријетко, имају знатно финансијско оптерећење државног буџета. Ријеч је о једностраним, односно одлукама донијетим без претходног анализирања њиховог фискалног утицаја и без прибављања мишљења Владе на садржај предложених рјешења.
ДН: Каква је процјена утицаја тих закона, односно колико ће коштати грађане Црне Горе?
ЖУГИЋ: Припремили смо процјену утицаја закона који су недавно, на овакав начин, усвојени од стране парламента и дошли до податка да ће њихова имплементација, на годишњем нивоу, коштати државу цца. 28,3 милиона еура. Осим знатних финансијских издатака, оваква пракса је, у појединим случајевима, довела и до колизије закона, односно до ситуација да се, неријетко, иста материја уређује прописима са истом правном снагом, а различитим рјешењима по истим питањима, што је правно неодрживо.
ДН: Како ће се одбијање инвеститора одразити на буџет?
ЖУГИЋ: Наноси се огромна штета и буџету и грађанима. Подсјетио бих јавност да су недавно у парламенту одбијени реномирани инвеститори, што је угрозило испуњавање наше доминантне обавезе која се односи на валоризацију огромних ресурса, кроз реализацију развојних пројеката, те је тиме, посредно, нанијета огромна штета и буџету и цијелом друштву. Да ли је овакво поступање појединих посланика у функцији прикупљања политичких поена или, пак, посљедица незнања или лоших намјера остаје да покаже вријеме. У сваком случају, оно је штетно по нашу заједничку државу и стога захтијева утврђивање политичке одговорности.
ДН: Како сте задовољни наплатом пореза у овој години?
ЖУГИЋ: Увођењем нових рјешења и интензивирањем примјене постојећих инструмената наплате, и 2015. године је забиљежен позитиван тренд када је у питању наплата буџетских прихода. Остварени приходи у првих девет мјесеци текуће године, у износу од 963,2 милиона еура, већи су у односу на план за 0,8 одсто, а у односу на исти период претходне године за 2,5 одсто.
ДН: Хоће ли у буџету за наредну годину бити мјеста за повећање плата и пензија?
ЖУГИЋ: Питање политике зарада је у сталном фокусу Владе и исто се посматра у контексту креирања праведнијег система зарада који ће обезбиједити поштовање принципа праведности и рационалности. Усвајање закона о зарадама у јавном сектору омогућиће успостављање таквог система и створити претпоставке за побољшање материјалног статуса запослених у државној управи. Са аспекта позитивних трендова у фискалној и макроекономској сфери, реално је очекивати скору буџетску равнотежу, што ће додатно допринијети креирању здраве платформе за унапређење животног стандарда и запослених и пензионера.
ДН: Недавно је представљен учинак министарстава и испуњеност Програма рада Владе. За Министарство на чијем сте челу наведено је да је испуњена половина обавеза...
ЖУГИЋ: У информацији о степену реализације Програма рада Владе за прва три квартала 2015, Министарство финансија је са остварењем планираних обавеза у обиму од 73 одсто, окарактерисано као једно од мање успјешних у извршавању утврђених задатака. Имајући претходно у виду, имам потребу да скренем пажњу јавности на чињеницу да су, од шест закона који су окарактерисани као нереализовани, четири благовремено припремљена и потврђена од стране надлежних Владиних комисија, али је њихово даље процесуирање условљено динамиком рада одређених тијела Европске комисије, на чија се мишљења чека. Преостала два закона су Закон о приватно-јавном партнерству, који није у директној надлежности Министарства финансија и Закон о зарадама у јавном сектору, чији је нацрт давно завршен, али коначно усаглашавање ставова још није постигнуто. Дакле, евидентирано кашњење у реализацији дијела наших обавеза посљедица је објективних разлога и не сматрам га одговорношћу министарства на чијем сам челу.
О Лакићевићу без коментара
ДН: Прошлог мјесеца директор Пореске управе поднио је оставку. Како коментаришете информације у дијелу медија да је био под притиском?
ЖУГИЋ: Имајући у виду да се ради о личном чину, остајем без коментара на Ваша питања.
ДН: Медији су неколико пута објавили да Пореска управа, односно бивши директор, имају заштитнички став према дијелу медија, конкретно према Дејли пресу и ТВ Вијести. Чак им је било дозвољено и прошле и ове године да не достављају мјесечни лОППД извјештај о обрачунатим порезима и доприносима на зараде...
ЖУГИЋ: Активно радимо на снажењу и ширењу пореског капацитета уз уважавање четири кључна принципа, и то принципа транспарентности, неселективности, нулте стопе толеранције и уважавања компанија са потенцијалима за опоравак. И наше будуће активности биће усмјерене на интензивирање напора у функцији поменута четири принципа.
Нови модел избора нов и за свијет
ДН: Наредне године ће бити одржани парламентарни избори. Да ли је већ извјесно колико ће државу коштати будући да електронска идентификација бирача захтијева велике трошкове? Да ли је, по Вама, нови начин гласања бацање пара пореских обвезника?
ЖУГИЋ: Тешко је дати одговор на питање да ли је улагање у нови модел организовања избора рентабилно или не, из разлога што нигдје у региону, нити шире, не постоје упоредна искуства на основу којих бисмо могли установити какве коначне ефекте можемо очекивати. У сваком случају, подржавајући предложени модел, Влада је доказала да има одговоран однос и искрену намјеру да активно учествује у јачању изборног повјерења и грађана и опозиције, те да жели да пружи подршку свим активностима које ће значити додатну гаранцију демократским изборима.
ДН: И, колико ће нас то коштати?
ЖУГИЋ: Закон о избору одборника и посланика прецизира обавезу Државне изборне комисије да изведе калкулацију трошкова неопходних за спровођење избора и да Министарству финансија поднесе захтјев за обезбјеђивање потребних средстава. Са друге стране, обавеза Министарства је да, у Закону о буџету, испланира средства за ове намјене.
Овдје можете преузети интервју у оригиналу
Везани чланци:
Обавјештење 03.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?