- Влада Црне Горе
Интервју потпредсједника Марковића италијанског аг...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју потпредсједника Марковића италијанског агенцији „Нова“: „Близу смо приступању НАТО-у и потписивању споразума са компанијом А2А“
Објављено: 22.10.2015. • 17:49 Аутор: Кабинет потпредсједника Владе /Служба за односе с јавношћу
Рим, 22. октобар 2015. – 12:00 (Агенција Нова) - Црна Гора је на корак од добијања позивнице за НАТО и веома је близу потписивању споразума са италијанском компанијом А2А – потврдио је у интервјуу за агенцију „Нова” потпредсједник Владе Црне Горе, Душко Марковиц́, приликом посјете Риму.
Италијанска компанија и Влада Црне Горе су се, у посљедњих неколико дана договориле о основним принципима који ц́е, најкасније до 15. децембра о.г, водити процес израде новог вишегодишњег Споразума за управљање црногорском енергетском компанијом ЕПЦГ, чијих 41.7 одсто акција посједује А2А.
„Користим ову прилику да изразим задовољство црногорске Владе због овог споразума. То сматрамо великим успјехом и важним подстицајем за јачање економске сарадње између Црне Горе и Италије”, објаснио је Марковиц́, који потписивање коначног договора са компанијом из града Бреше дефинише као „врло блиско”.
„Потписивањем споразума – додао је потпредсједник Владе – Италија и Црна Гора ц́е одржавати добросусједске односе и унаприједити како политичку тако и економску сарадњу. Веома смо захвални компанији А2А што је разумјела нашу економску потребу да развијемо пројекат од велике важности за сјевер Црне Горе, односно изградњу термоелектране у Пљевљима.
„Према Марковиц́евим ријечима, овај пројекат не представља само нови извор енергије, вец́ и рјешење за „непремостиве проблеме” с којима се суочава град Пљевља и који ц́е бити ријешени стварањем електроенергетског система „који ц́е обухватити цијели град одговарајући и еколошким изазовима”.
Према нацрту споразума, А2А ц́е задржати управљање ЕПЦГ: „У исто вријеме – потврдиоје Марковиц́ – договорилисмо се о могуц́ој ‘пут опцији’ (продајној клаузули) уколико дође до непредвиђених економских ризика: Влада је предузела обавезу да откупи акције друштва по цијени од 250 милиона еура у седам годишњих рата.”
Споразум између А2А и црногорске Владе могао би да подстакне више италијанских инвестиција у енергетском сектору, прије свега у области обновљивих извора енергије. „Црна Гора има велики неискоришц́ени потенцијал у области обновљивих извора енергије. Већ су у току неки пројекти за изградњу неколико хидроелектрана као што су, на примјер, они на ријекама Морачи, Корманици и Тари.
„Додајуц́и и могућности водотокова мањег обима, имамо потенцијал који варира између 300 и 400 мегавата”, рекао је потпредсједник. „Није у питању само зелена енергија, већ и угљоводоници: Подгорица намјерава да експлоатише нафту и гас из Јадранског мора, по узору на сусједну Хрватску како би проширила своју енергетску „понуду“.
„Наш тендер за истраживање угљоводоника у Јадрану – изјавио је потпредсједник Владе - завршио се, а између осталих, пријавио се и руско-италијански конзорцијум. У питању је веома важан пројекат од којег Црна Гора убудуће очекује много“.
Заинтересованих конзорцијума за учешће на тендеру у малој балканској земљи – само 672,000 становника на површини од 13.812км², као регија Кампанија – има три: први представљају италијанска компанија Ени и руска Новатек; други холандска компанија Маратхон оил и аустријско-румунска ОМВ, а трец́и грчка компанија Енергеан оил&гас и британска Медитерранеан Оил & Гас.
Италијани и Руси су се на тендеру пријавили за четири квадранта, Маратхон-ОМВ је тражила пет блокова, док их је грчко-британски конзорцијум тражио четири. У питању је земљиште које се налази неколико километара од јужне обале земље, испред Бара и Улциња, дуж границе територијалних вода Италије и Албаније.
Недавна посјета Подгорици генералног секретара НАТО-а, Јенса Столтенберга, за црногорску владу је представљала златну прилику да докаже да има све што је потребно за чланство у НАТО. Од кључне важности, у том смислу, биц́е наредни министарски самит који ће се организовати у децембру у Бриселу: требало би да шефови дипломатије земаља чланица Алијансе предложе да Црна Гора, поводом НАТО самита у Варшави 2016.год., буде званично позвана у Алијансу.
„Наш напредак је веома позитивно оцијењен у свим областима и Црна Гора је позвана да настави на путу спровођења реформи. Вјерујемо да ц́емо добити позив за чланство у сљедец́ем министарском састанку НАТО-а у децембру”, рекао је Марковиц́.
Да би се придружила Алијанси, Подгорица мора да спроведе реформе у области владавине права, независности судства, борбе против организованог криминала и корупције, одбране и обавјештајних података, као и да повец́а подршку јавног мњења НАТО-у. Црна Гора је закључила посљедњи од пет Акционих планова за чланство (МАП) који се односе на тзв. „интензивирани дијалог” покренут послије самита НАТО-а у Кардифу 2014. год.
Према Марковиц́у, недавне антивладине демонстрације, усмјерене против уласка Црне Горе у НАТО, које су се завршиле насиљем и сукобима с полицијом, имају два главна разлога: „Први је да се спријечи позив од стране НАТО-а и да се створи прелазна влада како би припремили терен за изборе у прољец́е 2016. год., а други да се заустави губитак консензуса Демократског фронта, који је снажно ослабио након унутрашње подјеле и рађања нових просрпски орјентисаних странака прелазећи, према најновијим подацима, са 23 на 5-6 одсто гласова”.
Марковиц́ сматра да циљ протеста није политички дијалог, већ једноставно ултиматум: „Желе пад владе и формирање нове прелазне, упркос томе што немају политичку подршку ни унутар нити ван Парламента”. Потпредсједник владе је рекао да Демократски фронт може да рачуна како на подршку националистичких структура блиских Србији које се противе признавању независности Косова од стране Подгорице, тако и на политичку подршку Русије, која је у том смислу такође послала званично саопштење на нивоу Министарства вањских послова.
Према Руској Федерацији, у Црној Гори „је присутна политичка и идеолошка поларизација друштва” и дошло је до „погоршања социо-економских проблема због процеса приступања НАТО-у , остављајући утисак да убрзање тог процеса истовремено гуши алтернативне приступе.”
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?