Саопштење: Представљен ИПА пројекат “Развој безбједности хране и фитосанитарне службе у Црној Гори”

Кроз ИПА пројекат “Развој безбједности хране и фитосанитарне службе у Црној Гори”, који је данас званично отворен на конференцији у Подгорици, биће настављено јачање система безбједности хране, ветеринарских и фитосанитарних стандарда у Црној Гори, у складу са ЕУ регулативом. Корисници пројекта, вриједног 1,7 милиона еура, су Ветеринарска Управа, Фитосанитарна Управа, Министарство здравља, Управа за инспекцијске послова и лабораторије. 

Министар пољопривреде и руралног развоја проф. др Петар Ивановићказао је да Министарство интензивно ради на спровођењу законодавства ЕУ у области безбједности хране. “Између осталог, побољшавају се услови за гајење домаћих животиња, објекти за производњу и прераду меса, уводе нови стандарди добробити животиња, контролише се употреба пестицида у складу са стандардима ЕУ и постепено унапрјеђују лабораторије. Није могуће постићи све одједном, зато је важно да стално напредујемо, корак по корак и да бирамо приоритете. То значи да морамо знати шта је важније од чега. А од здравља грађана нема ништа важније”, поручио је министар Ивановић.

Он је казао да је циљ политике безбједности хране, која је у ЕУ описана кроз слоган “од њиве до трпезе”, заштита здравља људи, здравља и добробити животиња и здравствена заштита биља, али и интереса потрошача. Истовремено је, како је додао, циљ спријечити уношење и ширење заразних болести, као и биљних штеточина у Црну Гору и ЕУ. На важност унапређења стандарда и система безбједности хране, Министар је указао и подсјећањем на бројне кризе хране у Европи, као што су “кравље лудило”, диоксин у храни, тровање маслиновим уљем, као и случајеве у Црној Гори - афлатоксина у млијеку, Q-грознице, азијске стрижибубе, калсичне куге свиња, слинавке и шапа, болести плавог језика, сушења палми и других. “Усклађивањем законодавства са правном тековином ЕУ и достизањем европских стандарда сви производи на тржишту мораће задовољити једнаке захтјеве. Тиме ће се подићи општи ниво безбједности хране, као и повјерења грађана у производе које купују”, поручио је министар Ивановић.

Он је истакао да у свијетлу поштовања ЕУ стандарда у овој области, ипак, нема бојазни да ће доћи крај производњи традиционалних домаћих производа на породичним газдинствима. “Нема мјеста страху да ће доћи крај овој производњи. Али, сир, кајмак, пршуту и друге производе потребно је производити уз испуњење захтјевнијих хигијенских стандарда. Такође, потребно је разликовати тржишта којима ће ти производи бити намијењени. Правна тековина ЕУ препушта националном законодавству начин регулисања у случајевима ако се ради о производњи за личне потребе или о производњи за домаће тржиште, а не за извоз на тржиште ЕУ”, појаснио је Ивановић. 
Кроз пројекат “Развој безбједности хране и фитосанитарне службе у Црној Гори” планирана је хармонизација националног закондавства с ЕУ стандардима, јачање институционалних, административних и инспекцијских капацитета, развој система за одобравање и јачање објеката за храну, затим лабораторијске методе и оперативне процедуре у области заштите биља и обука особља, обука инспектора, као и систем за заштиту биљних сорти и развој система биљних пасоша.

Шеф Сектора сарадње Делегације ЕУ у Црној Гори Андре Лис је подсјетио да је ЕУ са 8 милиона еура већ подржала у Црној Гори изградњу капацитета и активности које су реализоване у циљу јачања система безбједности хране. Он је рекао да ће нови пројекат пружити додатну подршку за усклађивање са ЕУ законодавством у области безбједности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике. Пројекат ће се, како је појаснио, фокусирати и на јачање капацитета корисника да би они могли спровести нове прописе и обезбједити ефикаснију заштиту потрошача и јавног здравља.

Лис је закључио да је побољшање безбједности хране једно од кључних за друштвено економски развој Црне Горе и да је то разлог зашто ће ЕУ наставити подршку у тој области. 

Директорица Ветеринарске управе Биљана Блечић представила је нови Закон о безбједности хране који је ступио на снагу 15. октобра ове године, истичући да тај акт представља основ за постепену имплементацију правила ЕУ у овој области и доношење око 70 подзаконских аката. “Оно што је посебно важно, закон садржи прецизан правни основ за усвајање националних правила за примјену флексибилности и прилагођавања у одређеним областима пословања са храном”, казала је Блечић.

Вођа пројекта Алберто Манкузо истакао је важност даљег унапређења објеката који послују са храном. С обзиром на искуство из више земаља Европе, он је истакао да је важно у том послу познавати локална искуства и особености да би се искористиле могућности флексибилности. Флексибилност је саставни дио правног оквира ЕУ за безбједност хране у циљу очувања насљеђа, али и смањења административних оптерећења за мале произвођаче. То ће, како је рекао, бити дефинисано посебним правилницима. “Користићемо искуство других држава како би у Црној Гори усвојили та правила. Олакшаћемо производњу традиционалне хране, унаприједити стандарде у корист, прије свега, потрошача”, поручио је Манкузо.