Одговори МПРР на питања ДН “Вијести” везана за одговорности надлежних у случају појаве палминог сурлаша у Тивту

Питања новинара ДН Вијести: 

1. Из којих је све држава, када И колико укупно комада је компанија “Адриатиц Маринас-Порто Монтенегро” Тиват, увозла одраслих примјерака канарских палми, а које су потом сађене у кругу наутичко-туристичког центра Порто Монтенегро у Тивту ? 

2. Како је могуће да су поједини примјерци тих палми које је увезао Порто Монтенегро прошли фитосанитарну контролу приликом увоза И унешени су на територију Црне Горе, а да притом није откривено да су исти носиоци инсекта-штеточине палмин сурлаш ? 

3. Ко је одговоран због оваквог пропуиста фитосанитарне слуђбе И ко ће због тога сносити посљедице ? 

4. Због чега је Фитосанитарна инспекција тек 15.маја ове године званично прогласила “заражено подручје” палминим сурлашем у Порто Монтенегру И најближој околини, ако се још од децембра прошле године, основано сумњало да међу увеженим паламама у Порто Монтенегру, има И оних заражених овом врстом штеточине ? Зашто у међувремену нису предузете адекватне профилактичке мјере ? 

5. На који начин ће фитосанитарне службе државе Црне Горе спријечити даље ширење палминог сурлаша на подручју општине Тиват И ко ће грађанима, граду И привреди надокнадити већ претрпљену штету насталу пропустом Фитосанитарне инспекције приликом увоза заражених биљних јединки ? 

6. Да ли ће И ако да, које, казнене мјере овим поводом Министарство пољопривреде иницирати према компанији “Адриатиц Маринас- Порто Монтенегро” као изазивачу заразе на подручју општине Тиват ?

Одговор МПРР:

Регистровани увозници, а не „Адриатиц Маринас Порто Монтенегро“, увезли су за потребе ове компаније 118 палми Пхоениx Цанариенсис из следећих земаља: Уругвај, Шпанија, САД и Италија. Наведени број палми увежен је у периоду 2009-2015 година.

Приликом увоза било којег биља, овјерени фитосертификат земље извознице, представља увјерење о здравственом стању пошиљке која се увози. И поред тог увјерења, приликом увоза у Црну Гору врши се обавезни фитосанитарни преглед пошиљака од стране фитосанитарног инспектора. У случају увоза палми, додатно су вршени специјалистички ентомолошки прегледи од стане стручњака ентомолога Фитосанитарне лабораторије Биотехничког факултета. Спроведеним анализама није откривено да су увежене палме инсекта носиоци (штеточине). Другим ријечима, спроведеном контролом утврђено је да су увежене палме биле здраве.

Додатно, увежене палме биле су двије године под карантинским надзором ради праћења здравственог стања на мјесту садње и утврђивања присуства одређених карантинских штетних организама. Током двије године карантинског надзора није било симптома присуства било каквих штетних организама.

То значи да је Црна Гора спровела све прописане мјере ради спрјечавања уношења штетног организма Рхyнцхопхорус ферругинеус (Оливер) приликом увоза палми, тако да није било никаквог пропуста фитосанитарне службе. Услове за увоз испинио је и увозник. Пошиљку је пратио оригинални фитосертификат у коме је држава извозница, службено изјавила да је биље слободно од штеточина: Палм летхал yеллоwинг мyцопласм; Цаданг-цаданг вироида; Мyндус црудус Ван Дузее; Паyсандисиа арцхон (Бурмеистер); Фусариум оxyспорум ф. сп. албединис; Рхyнцхопхорус ферругинеус (Оливер).

Па како се онда догодило да су се палме у Тивту, а прије тога у још неким градовима на црногорском приморју, заразиле?

Сви који су се информисали путем бројних обавјештења које су претходних година објављивали Министарство пољопривреде и руралног развоја и Фитосанитарна управа, знају да су путеви ширења овог штетног организма, поред инфестираног садног материјала, природно ширење летом. Неки извори наводе да инсекат може да прелети до 35 км. На жалост, већину тих обавјештења ДН „Вијести“ нијесу пренијеле. Незаинтересованост медија за који радите да адекватно информише јавност, као и континуиране и неутемељене оптужбе на рачун рада Министарства пољопривреде, дошле су још једном до изражаја и у питањима везаним за палминог сурлаша. Уколико уредништво ДН “Вијести” макар дијелом брине за здравствено стање палми на приморју и подизање свијести држаоца биља и јавности, Министарство ће им додатним појашњењима пружити прилику да то и покажу.

Од 2010. године Фитосанитарна лабораторија Биотехничког факултета врши посебни надзор над овим штетним организмом на територији Црне Горе. Осим посебног надзора, спроводи се и Акциони план за ерадикацију и сузбијање црвеног сурлаша палми, као и друге мјере ради сузбијања овог штетног организма. На све сумње на присуство штетног организма фитосанитарни инспектори и одговорна лица Фитосанитарне лабораторије хитно су излазла на терен и вршили детаљне фитосанитарне прегледе. Обиљежавање подручја се врши у складу са Правилником о фитосанитарним мјерама за спрјечавање уношења, ширења и сузбијање ове штеточине, након потврде појаве присуства штетног организма и не може се вршити осим на прописан начин.

Министартсво пољопривреде и руралног развоја и Фитосанитарна управа издали су следећа Рјешења о обиљеженим подручјима Рхyнцхопхорус ферругинеус (Оливер) са наређеним фитосанитарним мјерама за све држаоце биља:

-          26.10.2012. рјешење бр. 060-320/12-0101-3024 подручје Улциња;

-          31.10.2013. рјешење бр. 060-320/13-0101-1107 проширење обиљеженог подручја Улциња;

-          11.12.2013. рјешење бр. 060-320/13-0101-1239 проширење обиљеженог подручја Улциња;

-          13.11.2014. рјешење бр. 060-320/14-0101-2102 подручје  Будве;

-          10.12.2014. рјешење бр. 060-320/14-0101-2204 проширење обиљеженог подручја Будва;

-          25.12.2014. рјешење бр. 060-320/14-0101-2234 проширење обиљеженог подручја Улциња;

-          03.02.2015. рјешење бр. 060-320/15-0101-64 проширење обиљеженог подручја Будва;

-          15.05.2015. рјешење бр. 060-320/15-0101-757 подручје Тиват и Котор;

-          07.07.2015. рјешење бр. 060-320/15-0101-1062 проширење обиљеженог подручја Улцињ и Бар;

-          25.09.2015. рјешење бр. 060-320/15-0101-1225 проширење обиљеженог подручја Будва и Петровац;

-          28.10.2015. рјешење бр. 060-320/15-0101-1415 проширење обиљеженог подручја Тиват, Херцег Нови и Котор.

Напомињемо да је законска обавеза свих држаоца биља дефинисана Законом о здравственој заштити биља ("Сл. лист РЦГ" бр. 28/06, бр. 28/11 и 48/15). Сходно члану 6 држаоци биља су дужни да уколико примијете било какву нову или неуобичајену појаву или сумњу о присуству штетног организма обавијесте Фитосанитарну управу или надлежног фитосанитарног инспектора, као и да предузме све наложене фитосанитарне мјере.

Фитосанитарне мјере које се спроводе у свим обиљеженим подручјима:

-          забрана кретања осјетљивог биља;

-          праћење и утврђивање присуства штетног организма;

-          превентивна хемијска третирања;

-          уништавање нападнутог биља;

-          агротехничке мјере.

До сада су предузете и даље се предузимају све фитосанитарне мјере у складу са Законом о здравственој заштити биља, Правилником о фитосанитарним мјерама за спрјечавање уношења, ширења и сузбијање Рхyнцхопхорус ферругинеус (Оливер) и Акционим планом за ерадикацију и сузбијање црвеног сурлаша палми, укључујући и профилактичке мјере.

Не постоји ни једна земља која је успјела да изврши искорјењивање овог штетног организма, већ се овај штетни организам нажалост стално ширио. Присутан је у свим земљама Медитеранског региона: Египат (1992), Шпанија (1996), Израел и Јордан (1999), Италија (2004), Турска (2005), Кипар, Грчка и Француска (2006), Мароко (2008), Грузија, Албанија и Словенија (2009), Хрватска и Тунис (2011) и Црна Гора (2012).

Без обзира на све предузете фитосанитарне мјере, од прве појаве на територији општине Улцињ, било је потребно 4 године да ова штеточина дође до територије општине Тиват. Тренутно је присутан на цијелом црногорском приморју.

Фитосанитарна управа је израдила и дистрибуирала флајер и водоотпорни постер (на албанском и црногорском језику) ради информисања јавности о опасности од црвеног сурлаша палми са позивом за обавјештавање надлежних служби и препоруком за превентивна третирања. Постери су постављани на стаблима палми на прометним локацијама дуж цијелог црногорског приморја од стране комуналних предузећа у сарадњи са фитосанитарном инспекцијом. Такође, организовани су многобројни састанци са циљаним групама са представницима општинских служби и Јавних комуналних предузећа Општине Улцињ, Бар, Тиват и Подгорица, као и периодични технички састанци са фитосанитарним инспекторима, царином и другим особљем.

Ради успјешнијег спровођења акционог плана, реализована је и експертска посјета италијанског стручњака који има вишегодишње искуство у борби са овим штетним организмом. Фитосанитарна управа је годишњим Програмом фитосанитарних мјера опредијелила одређена средства за спровођење фитосанитарних мјера (уништавање инфестираних палми и хемијске мјере третирања, за информисање јавности, израда флајера, ПВЦ постера и друго).

За сузбијање палминог сурлаша веома је битна кампања информисања јавности. Зато позивамо ДН “Вијести” да се активно укључе и информишу јавност и држаоце биља, умјесто што их дезинформишу и грубо оптужују. Позивамо Вас да помогнете да што висе држаоца биља и других заинтересеованих субјеката упознамо са фитосанитарним мјерама које се спроводе ради заштите територије Црне Горе од огромних штета које могу бити изазване уношењем овог, али и свих других карантински штених организама.

Објаве на сајту Фитосанитарне управе.доцx

Министарство пољопривреде и руралног развоја